Juče smo se (u Kikindi) u neformalnim razgovorima dotakli i ove teme. Stvarno se mora preduzeti nešto po pitanju Dejana i Gojka i njihovog istog rebusa. Pošto su rezultati već objavljeni, kako jedan od učesnika diskusije reče, Gojku se mora dati neka specijalna nagrada (diploma, povelja, priznanje...). Takođe, trebalo bi analizirati ko od sudija nije bio dovoljno koncentrisan da prepozna da postoje dva ista rebusa.
Ako neko ne zna, da pojasnim. Rebusi br. 308 i br. 368 su bili potpuno identični. Sudije nisu dobile slike, već samo opis, a on je kod oba potpuno isti. Ipak, čak troje sudija je dalo različite ocene za ova dva rebusa (t.j. jedan isti rebus).
Када је 2. септембра, дакле прије 18 дана, овдје на блогу објављен Дејанов ребус КО ЗАРАТИ С АМЕРИМА са претпоставком да је то побједнички ребус, у први мах сам, као члан жирија, хтио коментарисати да та претпоставка није тачна зато што је био још један идентичан, али сам се на вријеме суздржао поучен одређеним искуствима одраније са ових такмичења, и знајући да на њима има учесника али и судија који су ту реда ради и који прилично површно одраде посао који су прихватили из бога питај којег разлога.
Када се исто вече ексклузивно потврдило да је Isti rebus imao i Gojko Mandić, ali nije imao iste ocjene... коментарисао сам да је то велики пропуст организатора, али који се може и мора исправити! Након чега је слиједио завршни коментар С. Бована да prvo to treba pogledati sa sudijama koji su ISTOM rebusu dali različite ocjene.
Да ли је неко од организатора читао те коментаре не знам; претпостављам да јесте, али их није узео за озбиљно, што је још страшније, јер неисправљањем грешке, која се сваком могла десити, и настављањем објављивања резултата као да је све то нормално, потврђује и властиту површност и слабост у организацији.
О овом проблему који, нажалост, вријеме је показало, није специфичност само једног конкурса и једног организатора, писао сам доста давно, 10. септембар 2022, на овом блогу у тексту OZBILJNI POBJEDNICI (NE)OZBILJNOG KONKURSA, а исти је хируршки прецизно редефинисао М. Жарковачки прије три дана у коментару испод ребуса који је заузео 8. мјесто на ЕДЛ: Takmičari ne moraju ništa, ali sudije ili kontrolori bi trebalo štošta da provere... Očigledno je da nagomilavanje sudija ne rešava problem. Он се фокусирао на жирирање ребуса, гдје је тај проблем и најизраженији, с обзиром на начин слања такмичарских радова члановима жирија и велику неуједначеност критеријума које они имају при оцјењивању, али је у већој или мањој мјери присутан код жирирања свих врста загонетки.
5 коментара:
Zamoljen sam da objavim ovu tabelu, pa to i činim.
Juče smo se (u Kikindi) u neformalnim razgovorima dotakli i ove teme. Stvarno se mora preduzeti nešto po pitanju Dejana i Gojka i njihovog istog rebusa. Pošto su rezultati već objavljeni, kako jedan od učesnika diskusije reče, Gojku se mora dati neka specijalna nagrada (diploma, povelja, priznanje...). Takođe, trebalo bi analizirati ko od sudija nije bio dovoljno koncentrisan da prepozna da postoje dva ista rebusa.
Ja sam bio sudija br. 2.
Ako neko ne zna, da pojasnim. Rebusi br. 308 i br. 368 su bili potpuno identični. Sudije nisu dobile slike, već samo opis, a on je kod oba potpuno isti. Ipak, čak troje sudija je dalo različite ocene za ova dva rebusa (t.j. jedan isti rebus).
Када је 2. септембра, дакле прије 18 дана, овдје на блогу објављен Дејанов ребус КО ЗАРАТИ С АМЕРИМА са претпоставком да је то побједнички ребус, у први мах сам, као члан жирија, хтио коментарисати да та претпоставка није тачна зато што је био још један идентичан, али сам се на вријеме суздржао поучен одређеним искуствима одраније са ових такмичења, и знајући да на њима има учесника али и судија који су ту реда ради и који прилично површно одраде посао који су прихватили из бога питај којег разлога.
Када се исто вече ексклузивно потврдило да је Isti rebus imao i Gojko Mandić, ali nije imao iste ocjene... коментарисао сам да је то велики пропуст организатора, али који се може и мора исправити! Након чега је слиједио завршни коментар С. Бована да prvo to treba pogledati sa sudijama koji su ISTOM rebusu dali različite ocjene.
Да ли је неко од организатора читао те коментаре не знам; претпостављам да јесте, али их није узео за озбиљно, што је још страшније, јер неисправљањем грешке, која се сваком могла десити, и настављањем објављивања резултата као да је све то нормално, потврђује и властиту површност и слабост у организацији.
О овом проблему који, нажалост, вријеме је показало, није специфичност само једног конкурса и једног организатора, писао сам доста давно, 10. септембар 2022, на овом блогу у тексту OZBILJNI POBJEDNICI (NE)OZBILJNOG KONKURSA, а исти је хируршки прецизно редефинисао М. Жарковачки прије три дана у коментару испод ребуса који је заузео 8. мјесто на ЕДЛ: Takmičari ne moraju ništa, ali sudije ili kontrolori bi trebalo štošta da provere... Očigledno je da nagomilavanje sudija ne rešava problem. Он се фокусирао на жирирање ребуса, гдје је тај проблем и најизраженији, с обзиром на начин слања такмичарских радова члановима жирија и велику неуједначеност критеријума које они имају при оцјењивању, али је у већој или мањој мјери присутан код жирирања свих врста загонетки.
Постави коментар