ДРАГОСЛАВ ШИЉАК.Рођен је 10. септембра 1933. године у Београду.[2] Пред почетак Другог светског рата, пошао је у основну школу „Свети Сава”. Малу матуру је положио у Шапцу. Одрастао је у побожној породици. Отац Добрило је завршио Богословију у Призрену, али се није запопио. Наставио је да студира и определио се, као и мајка Љубица, за образовање слепе и заостале деце.
Био је ватерполиста Црвене звезде, Севера, Јадрана из Херцег Новог, Партизана и државног тима Југославије. Са репрезентацијом Југославије, кад је имао само деветнаест година, на Олимпијским играма у Финској у Хелсинкију (1952), освојио је сребрну медаљу.
Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1957. године.[1]
Године 1961. постао је први магистар електротехнике у Југославији, а најмлађи доктор техничких наука у држави две године касније, 1963. године.[1] Ватерполо каријеру је завршио 1964. године, као играч Партизана, стигао до титуле освајача Купа европских шампиона. После тога је отишао у Америку због стручног усавршавања.
Касније је као сарадник Насе, уз Вернера фон Брауна, Немца који се после рата предао савезницима, радио на пројекту управљања ракетом „Сатурн V” у оквиру свемирског програма „Аполо”. Ова ракета је, неколико година касније, понела прве људе на Месец.
2 коментара:
ОДГОНЕТКА:
#ОКБФМЕ#
СТАРКАМП
РОБИ СТИВ
ДРАГОСЛА
ПОЉАКОВО
СТЕДОЛАН
МЕРИ ЛАНГ
#РОРИРГ#
Тематско решење: ДРАГОСЛАВ ПОЉАК
Влашар
ДРАГОСЛАВ ШИЉАК.Рођен је 10. септембра 1933. године у Београду.[2] Пред почетак Другог светског рата, пошао је у основну школу „Свети Сава”. Малу матуру је положио у Шапцу. Одрастао је у побожној породици. Отац Добрило је завршио Богословију у Призрену, али се није запопио. Наставио је да студира и определио се, као и мајка Љубица, за образовање слепе и заостале деце.
Био је ватерполиста Црвене звезде, Севера, Јадрана из Херцег Новог, Партизана и државног тима Југославије. Са репрезентацијом Југославије, кад је имао само деветнаест година, на Олимпијским играма у Финској у Хелсинкију (1952), освојио је сребрну медаљу.
Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1957. године.[1]
Године 1961. постао је први магистар електротехнике у Југославији, а најмлађи доктор техничких наука у држави две године касније, 1963. године.[1] Ватерполо каријеру је завршио 1964. године, као играч Партизана, стигао до титуле освајача Купа европских шампиона. После тога је отишао у Америку због стручног усавршавања.
Касније је као сарадник Насе, уз Вернера фон Брауна, Немца који се после рата предао савезницима, радио на пројекту управљања ракетом „Сатурн V” у оквиру свемирског програма „Аполо”. Ова ракета је, неколико година касније, понела прве људе на Месец.
Постави коментар