Ovaj rebus bi morao biti diskvalifikovan! To je ono što ja zovem "mešani rebus", što će reći da su zajedno rečenica/e i sintagma/e. Ranije su neke kolege taj moj naziv prihvatili kao naziv prihvatljive podvrste rebusa, ali nije, on samo sažeto objašnjava zašto je rebus loš, odn. neprihvatljiv. Kako bismo zapisali frazu tog rebusa? "Najlepše" je ovako kako ju je Nikola zapisao - sve velikim slovima, bez tačke, zareza. Prvi deo je rečenica, tako da na njenom kraju treba da bude tačka ili upitnik ili uzvičnik, a posle toga može da bude sledeća rečenica; ali šta ako sledi sintagma, koji je smisao te celine, šta ako bi posle sintagme došla opet rečenica, šta bismo napisali na kraju te sintagme? Ako bi bila tačka to bi značilo da je to rečenica, a nije, a ako bi bio zarez kako onda započeti sledeću rečenicu, veliko slovo nema smisla ako to nije vlastita imenica. Uostalom, to je samo tehnička ilustracija besmislenosti takve konstrukcije.
U ukrštenice se upisuju imenice, pridevi i glagoli, ali sve reči su jasno odvojene kao zasebne celine, dok je fraza rebusa jedna celina. Zašto inače ne bismo u frazama rebusa ređali sve te tri vrste reči, sve zapišemo velikim slovima, bez interpunkcije, pa šta ispadne?
Fraza rebusa treba da ima smisao (makar nadrealan, to pozdravljam!) kao celina, dakle ili kao rečenica, eventualno složena, ili kao imenička sintagma, ali ne pomešana ta dva. Postoji i zanimljiva podvrsta infinitivni rebus, čija fraza je glagolska sintagma, ali ni ona ne sme biti spojena sa konstrukcijama druge vrste.
Znam da su ranije mešani rebusi redovno objavljivani, ali objavljivane su i druge mnogo manje loše podvrste (npr. sa apostrofima) koje su napuštene, a ova bi još više trebalo da bude napuštena. Mešani rebus je prihvatljiv samo kao očigledna zafrkancija, u nedostatku bolje konstrukcije, ali za klasičan konkurs nikako.
3 коментара:
Ajde da vidimo da li sam shvatio stvar - DOLE TEO DIRA KAUČ A DIVAN = DOLETE OD IRAKA U ČAD IVAN
Da.
Ovaj rebus bi morao biti diskvalifikovan! To je ono što ja zovem "mešani rebus", što će reći da su zajedno rečenica/e i sintagma/e. Ranije su neke kolege taj moj naziv prihvatili kao naziv prihvatljive podvrste rebusa, ali nije, on samo sažeto objašnjava zašto je rebus loš, odn. neprihvatljiv. Kako bismo zapisali frazu tog rebusa? "Najlepše" je ovako kako ju je Nikola zapisao - sve velikim slovima, bez tačke, zareza. Prvi deo je rečenica, tako da na njenom kraju treba da bude tačka ili upitnik ili uzvičnik, a posle toga može da bude sledeća rečenica; ali šta ako sledi sintagma, koji je smisao te celine, šta ako bi posle sintagme došla opet rečenica, šta bismo napisali na kraju te sintagme? Ako bi bila tačka to bi značilo da je to rečenica, a nije, a ako bi bio zarez kako onda započeti sledeću rečenicu, veliko slovo nema smisla ako to nije vlastita imenica. Uostalom, to je samo tehnička ilustracija besmislenosti takve konstrukcije.
U ukrštenice se upisuju imenice, pridevi i glagoli, ali sve reči su jasno odvojene kao zasebne celine, dok je fraza rebusa jedna celina. Zašto inače ne bismo u frazama rebusa ređali sve te tri vrste reči, sve zapišemo velikim slovima, bez interpunkcije, pa šta ispadne?
Fraza rebusa treba da ima smisao (makar nadrealan, to pozdravljam!) kao celina, dakle ili kao rečenica, eventualno složena, ili kao imenička sintagma, ali ne pomešana ta dva. Postoji i zanimljiva podvrsta infinitivni rebus, čija fraza je glagolska sintagma, ali ni ona ne sme biti spojena sa konstrukcijama druge vrste.
Znam da su ranije mešani rebusi redovno objavljivani, ali objavljivane su i druge mnogo manje loše podvrste (npr. sa apostrofima) koje su napuštene, a ova bi još više trebalo da bude napuštena. Mešani rebus je prihvatljiv samo kao očigledna zafrkancija, u nedostatku bolje konstrukcije, ali za klasičan konkurs nikako.
Постави коментар