MENJALJKA
Trampio bih,
baš sam ovan,
ja taj dragulj
za buzdovan.
Gojko Mandić
четвртак, 24. фебруар 2022.
среда, 23. фебруар 2022.
JOVANOV SLOGOVNI KVADRAT (330)
ĆE, ĆE, DI, DI, DO, DO, KRŠ, NAJ, NjE, O, RE, RE, TE, TE, VO, VO
Vodoravno i okomito: 1. Krasota kakvoj nema ravne (mn.; dvije potvrde u Googleu, jedna ovdje), 2. Francuski oblik starogrčkog imena Diodorus, 3. Katolički blagdan: Bogojavljenje, Gospodnja epifanija ili Tri kralja, 4. Okrivljavanje; zaduživanje.
Autor: Jovan Nedić
SA FEJSBUKA
Sa FB profila R. Racanovića
„КО НЕ КУПИ МРВИЦЕ, НЕЋЕ СТЕЋИ ПУНИЦЕ“
(Кажу да је ташта празна, пуница пуна, а свекрва за све крива)
У преводу једног италијанског романа пише да јунак позива на ручак своју свекрву и свекра. Јунак свакако не може имати свекрву и свекра. Како је преводилац могао да напише?
У српском језику се женини родитељи најчешће називају ТАСТ и ТАШТА. Ово су свесловенске и прасловенске речи за изражавање сродства. Међутим, именица ташта поклопила се својим обликом са речју другачијег значења. Ташт значи ‘празан, пуст’, па је ташта у народној свести, по Томи Маретићу, значила ‘она која је празна, пуста’. Зато је, каже он, за женину мајку осмишљен термин супротног значења – ПУНИЦА.
Петар Скок каже да су пунац и пуница изведенице од пунити и да означавају духовни однос, да значе ‘она тј. онај који пуни, попуњава духовно сродство’. Тек, како било, у неким крајевима се женини родитељи називају ПУНАЦ и ПУНИЦА. Пуничин језик је име једног цвета. У народу се мисли да се тако зове зато што има јаке бодље.
У неким српским крајевима женине родитеље називају СТАРАЦ и БАБА.
СВЕКРВА је у народној свести прошла горе од таште – то је она која је за све крива. И мада ова реч, која постоји у свим словенским језицима, има индоевропски корен који се, по једном тумачењу, налази и у речима свој, својта, сестра, сват, сваст, свак, у српском народу се испредају приче са називом: „Зла свекрва“, „Милостива снаха и немилостива свекрва“ и сл. У Даничићевој збирци народних пословица забележено је „Јетрва и свекрва ни од гњиле (глине) није добро“. Народна песма из лесковачког краја пева:
„Свекрвице, нерођена мајко,
Сина т’ волем, а тебе нималко“.
(Проф. др Рада Стијовић)
уторак, 22. фебруар 2022.
BRANKOVA NOVA KNJIGA
NAJAVA
Takmičenje na blogu REBUSI.
TAKMIČENJE U REŠAVANJU REBUSA
‘’GOJKO & BOŽO’’
Autori: Gojko Mandić i Božo Miljević
Propozicije
- Takmičenje počinje u utorak 22.02.2022 u 20,00 časova. Tada ću na blogu objaviti linkove za skidanje 2 fajla sa rebusima, a sve rebuse zajedno, objaviću i na blogu.
- U prvoj fazi koja traje do 23,23 vrednost svakog ispravno rešenog rebusa je određena brojem slova u rešenju. U drugoj fazi koja počinje u 23,25 i završava se u 24,00 objaviću kao pomoć broj slova u postavkama i naslove, pa će svaki ispravno rešen rebus osvojiti 50% početne vrednosti. U obe faze važi pravilo da se sva rešenja iz te faze šalju odjednom, a nikako pojedinačno.
- Rešenja se šalju kao tekst na moj mejl i ne treba slati fajlove sa slikama koje vam šaljem zbog lakšeg rešavanja. Rešenja šaljite isključivo na mejl: nikic.branislav@gmail.com Kolege koje nemaju mejl, a žele da učestvuju u takmičenju, mogu poslati svoja rešenja putem SMS poruke na telefon: +381 64 8306174. Rešenja koja stignu posle predviđenog vremena neće se priznavati.
- Za rešavanje je pripremljeno 24 rebusa. I Gojko i Božo su pripremili po 12 rebusa koji su odvojeni u dva fajla, tako da svako može da bira čije će rebuse prvo da rešava.
- Ako, prilikom sabiranja bodova, dva ili više takmičara imaju isti broj bodova, o plasmanu odlučuje broj bodova iz prve faze, zatim brzina predaje rešenja u prvoj fazi, a ako su dva ili više takmičara imali isti broj bodova i u isto vreme poslali rešenja za prvu fazu, tada odlučuje brzina u drugoj fazi. Ako se, kojim čudom, desi da su i tada izjednačeni, podeliće osvojeno mesto na tabeli.
- Nagrade nisu predviđene, već postoji želja da se svi lepo razonodite i proverite svoje rešavačke sposobnosti. Puno sreće svim učesnicima!
понедељак, 21. фебруар 2022.
ACTA AENIGMATICA (203)
The Crossword Club
Piše: Stjepan Horvat
Velika znatiželja o enigmatici drugih naroda bila je jedna od stalnih preokupacija u pretežitom dijelu mog zagonetačkog djelovanja. U vremenima kada su informacije o enigmatici bile vrlo skromne, spore i teško se do njih dolazilo, na razne načine pokušavalo se saznati nešto o drugim zagonetačima. Najčešće smo se snalazili putem naših gastarbajtera (radnika na radu u nekim europskim državama), koji su nam donosili pojedine primjerke enigmatskih časopisa koje su kupovali na kioscima. Upoznavali smo kakve zagonetke rješavaju Nijemci, Francuzi, Švicarci, a posebice Talijani, čija enigmatika je bila slična našoj (ili bismo mogli reći da su naši prethodnici koristili iskustva talijanskih listova i osmišljavali naše listove). Često, gledali smo samo grafiku zagonetaka i pokušavali otkriti vrstu zagonetke i usporediti je s našim zagonetačkim fundusom. To je bilo razlogom jer nismo znali, a ni imali prevodioce koji bi nam pomogli (jer ni novca nismo imali za skupe prijevode).
Svaka informacija iz neke udaljenije države tražila je od nas da se dodatno angažiramo i pokušamo saznati što se krije iza nje. Slavka Peleha posebno je zanimala povijest zagonetaštva u pojedinim zemlja i uspostavio je mnoge kontakte s vrhunskim autorima iz Italije, Francuske, Španjolske, Portugala, SAD, Brazila i još nekih zemalja.
I sam sam, koliko mi je vrijeme dozvoljavalo, sudjelovao u traženju informacija o enigmatici širom svijeta pa smo saznali da u Engleskoj izlazi list Crossword, no do njega smo mogli doći samo pretplatom putem ovlaštene agencije. Kada je stigao prvi primjerak, saznali smo da je to glasilo stanovitog Crossword Cluba, koje izlazi jednom mjesečno i namijenjeno je prvenstveno članovima pa je tako Slavko Peleh postao član toga društva.
Uputio sam pismo na adresu Crossword Cluba, u kojemu sam izrazio želju za suradnju EU Čvora i Crossword Cluba, opisao što sve Čvor radi i predstavio knjige koje izdaje, posebno naveo da je izdan Leksikon zagonetača Jugoslavije i druge informacije za koje sam mislio da bi mogle zainteresirati engleske zagonetače. I odgovor sam primio krajem siječnja 1980. godine (preslik u prilogu!).
Pismo je potpisao Brian Charles Head (1939.), učitelj i farmer, izdavač lista Crossword, glasila Crossword Cluba. Sastavljač je križaljaka pod pseudonimom Brym u listu The Listener i u nekim američkim listovima. Bio je i član National Puzzlers´ League of America. Brian Head je, među ostalim, pisao:
U ovoj zemlji (Engleska!) izdaju se mnogi časopisi o zagonetkama. Ali gotovo svi su prilično niskog standarda. Ako želite da vam pošaljem jedan ili dva, javite mi. Hvala vam, jako bih volio vidjeti primjerke vaših publikacija. Naravno, posebno nas zanima kakve su jugoslavenske križaljke.
Obećao je da će objaviti crticu o Leksikonu zagonetača, ali ne prije travnja, jer prostora je u časopisu malo.
Službeno smo se pretplatili na Crossword i primali ga nekoliko godina, pokušali smo nešto iz njega iskoristiti – potaknuti opisivanje riječi u križaljkama na njihov način, tako da svaka riječ bude opisana nekom skrivenom šifrom, zagonetkom i slično – no to nije prihvaćeno među našim odgonetačima, a ni autorima križaljaka (pravo autorstvo je sadržaj opisa ukrštenih riječi!).
Poveznica na web-stranicu: The Crossword Club
Пријавите се на:
Постови (Atom)