Evo još jedna priča sa mirisom i ukusom alkohola, opet sa Susreta enigmata Jugoslavije održanim jedne davne godine na Ilidži.
(Inače, tih ilidžanskih druženja prisjećali smo se nedavno i na obali Une, na Mesudovom ranču.)
Dakle, igrala se i kvizovka, a mene je zadesila zla sudbina da u polufinalu igram protiv jednog dragog kolege, odličnog igrača ove igre slovima, koji je bio, a i sad je, veliki ljubitelj pića od ječma, pa tako i SARAJEVSKOG PIVA (Ovdje gazda bloga uzima pare od reklame za ovu renomiranu fabriku popularnog napitka ).
Igramo, a on dooobro dopingovan...
Poslije nekog šestog-sedmog poteza on uleti u žestoki cajtnot. Mislim, hajde da odigram bilo šta, da mu padne zastavica i da pribilježim pobjedu.
A on, onako "veseo" igra k'o u transu. Ta tri-četiri poteza odigrao za minut-dva i to fenomenalno. Ukratko rečeno razbio me je k'o dijete zvečku. A publika (nikad više ljudi na kvizovkaškoj partiji) potpuno oduševljena. Moj veseli protivnik je izvlačio slova i slagao riječi kao da ima sve vrijeme ovog svijeta, uz burno odobravanje publike.
I šta ću, pružim ruku pobjedniku, nazdravim mu "sarajkom" i ubilježim sebi izostanak iz finalnih borbi. Doping-kontrole nije bilo!
Pouku izvučem iz ovoga i sačekam ga na sljedećim turnirima više nego spreman. Od tada ne obraćam mnogo pažnje na psihofizičko stanje protivnika. Gledam samo svoja slova a na protivnikovu stranu stola samo povremeno bacim pogled, samo da kontrolišem situaciju.
E, kad je onda mene krenuloooooooo...
LINK: EROTEKA 22
20 коментара:
Anegdota vezana za Slavka Peleha je iz vremena održavanja enigmatskih susreta na Ilidži pa je ovo prilika da je ispričam.
Elem, Slavko (Peleh) i ja bili smo gosti na Radio Sarajevu povodom ovih susreta. Kad se razgovor poveo o vrstama zagonetaka voditeljica predloži da slušaocima zadamo jedan rebus. Kako ni ja ni Slavko nismo baš mnogo poznati po rebusima bili smo plaho zatečeni. Gledajući skrušeno u ruke pred sobom izvadih se na brzinu:"Pa evo, na pesnicu stavite slovo L i eto rebusa".
Za nekoliko trenutaka neko od slušalaca pozva i reče rješenje ŠAKAL.
Slavko me kasnije pohvali za ovu dosjetljivost.
(Inače, na ovim Susretima sam pravo potegao u dijelu organizacije, ali nije bilo stresno jer je "Orbis", odnosno NIP Oslobođenje bio izdašan u finansijskoj podršci....)
Pozdrav svim učesnicima ovih susreta.
Te susrete pamtim po lijepom druženju.
(Bilo je nekih pjesama u kasnim noćnim satima, pojedinaca koji su spavali za šankom, itd)
Mislim da je u piću predenjačio konferansije R. Golubović, inače poznati TV spiker i voditelj, koji je , na završnoj fešti, gdje su nastupili Sabahudin Kurt i Zerina Cokoja, jedva dobauljao do mikrofona.
Ja se sećam kako je Branko Stojanović "hranio" pastrmke na vrelu Bosne.
Sećam se i luksuznog smeštaja - supruga i ja smo dobili jednu ogromnu sobu sa velikim krevetom, takoreći apartman. U poređenju sa smeštajem na susretima enigmata Srbije, odnos bi bio: nebo - zemlja!
Upravo mi je stigla poruka (prilog) od jednog uvaženog kolege koji se čudi kjer "Nostalgije" imaju malo komentara.
Mogu da kažem da, susdeći po otvaranju postova na temu "Nostalgije" zapažam da je ovo vrlo popularna rubrika (možda i najpopularnija!) ali JESTE malo iznošenja ličnih zapažanja.
Vjerujem da će se vremenom i to izmijeniti (da će se pojaviti novi pisci komentara). Svakako ću morati i da dam neka uputstva za pisanje komentara jer ZNAM da neke kolege još nisu savladali tu "komplikovanu radnju".
Što se tiče kolege koji mi je poslao poruku, postupio je potpuno ISPRAVNO - Poslao je jedu fotofrafiju koju ću iskoristiti za "Nostalgiju (48)" koju ću objaviti večeras.
Slijedite njegov primjer.
Daaaa,zaboravih da dodam....- "i pišite!"
@Slavko
"Upravo mi je stigla poruka (prilog) od jednog uvaženog kolege koji se čudi kjer "Nostalgije" imaju malo komentara."
Da li ono kjer znači gde ili jer?
Do Beograda sam, sa lepšom polovinom, stigao autobusom, a od Beograda do Sarajeva vozom Olimpik ekspres (sa još dvadesetak članova beogradskog kluba Zagonetka koji nam je platio prevoz! U Sarajevu nas je sačekao pokojni Miodrag Krstić-Krle, pa nas je svojim "Renoom" odvezao do Ilidže (mene, moju suprugu i Životu Stankovića).
JER!
U međuvremenu su mi stigli još neki prilozi za "Nostalgiju". Zahvaljujem!
Sjećam se tog susreta po mnogo čemu; npr. mojoj prvoj vožnji najbržim tramvajem na svijetu. Zbilja je - najbrži. (Jeli još uvijek ! ?)
Stjena
Koliko se ja sjećam, na te susrete Vesna i ja putovali smo autom iz Belog Manastira, a s nama su od Osijeka bili Stjepan Najman i Antun Košir.
Nemam lošu memoriju, ali se Susreta u Ilidži slabo sećam i da nije bilo pedantnog klupskog kolege Đoke Lazića (starije kolege verovatno znaju o kome je reč) ne bih imao sad šta da napišem. Elem, Đoka Lazić je u enigmatskoj sekciji RKUD "Viskoza" obavljao više dužnosti i između ostalog uvek bio vođa puta prilikom putovanja članova istoimene sekcije. Sa svakog putovanja je po službenoj dužnosti morao da napiše izveštaj, te ja sada donosim njegov kraći izveštaj iz Ilidže.
Na osnovu naloga tog i tog putovali smo u Sarajevo gde smo učestvovali na 19. Susretima zagonetača (enigmata) Jugoslavije, održanih od 9. - 11. oktobra 1987. Susreti su održani u organizaciji ES BIH i EK "Orbis", a učesnici kojih je bilo oko 170 iz svih krajeva Jugoslavije bili su smešteni u hotelu "Bosna" na Ilidži. Programski sadržaj je bio veoma bogat, od zvaničnih takmičenja preko predavanja i izložbe slika do izleta na Igman i Bjelašnicu. Naša tročlana ekipa (Đoka Lazić, Sreten Perić i Jovanka Paunović) dala je svoj skromni doprinos ovoj velikoj manifestaciji
Ja sam tada postigao solidan rezultat: u POJ-u sam bio četvrti, dok sam u PAZAJ-u osvojio sedmo mesto, uz napomenu da je sam plasman u 20 finalista bio veliki uspeh u tadašnjoj Jugoslaviji.
Đoka dalje piše, da smo na put pošli u petak 9. oktobra u 8,00 časova autobusom, a vratili se u nedelju 11. oktobra u 17,00 časova takođe autobusom. Na putu smo proveli ukupno 57. časova, a troškovi puta i boravka za sve troje iznose 93.720,00 dinara.
Lozničanin
A koliko je Đoka Lazić napisao takvih izvještaja. Predlažem da se objave kao serija napisa na ovom blogu.
Slavko bi, kao tadašnji dio uredničke ekipe enigmatskog lista "Orbis", morao imati više materijala o ovim susretima.
Ovdje bi se trebalo sjetiti pokojnog Milana Radića tadašnjeg direktora "Orbisa" koji je dosta pomogao oko finansijske podrške susreta.(Kad smo u teška sarajevska vremena 1993.!!! pripremali prvi prvi broj "Sezama" pojavio se Milan Radić s idejom da se nastavi s "Orbisom". Kako smo se već bili organizovali oko novog projekta nismo ga mogli enigmatski podržati pa je on uspio "sklepati" jedan broj od starih radova...Posljednji put sam ga vidio odmah krajem rata kad je svratio u redakciju s idejom da napravi članak o nekoj muzičkoj manifestaciji u Maglaju...)
Nažalost, i Krle nam je pokojni.
Neka im je laka zemlja!
To je period kada sam polako oblačio dres redakcije"Orbisa".
Moj klub je bio "Ero" iz Mostara.
Inače, do sada sam bio član svega dva kluba "Ero"(Mostar) i "Dr. Đorđe Natošević" (Sombor).
Dakle, nisam se učlanjivao u ostale prijateljske klubove ("Čvor", "Orbis",...
Đoka (Lazić) je sa svakog putovanja pisao izveštaj (valjda je to bila obaveza) pa čak i kada je išao sam. Na kraju godine je pisao glavni izveštaj, u kome je naveo sva putovanja u toj godini kao i putne troškove. Igrom slučaja sam uspeo da spasem ovu dokumentaciju u zadnjem trenutku, jer je bukvalno sve bilo izbačeno iz prostorija RKUD-a radi prenamene prostora. Sve to ne treba da čudi, ako se zna da i sam gigant "Viskoza" više ne postoji.
Ja ću se uključivati u "Nostalgiju" sa Đokinim izveštajima ako ih bude bilo povodom tema.
Lozničanin
Постави коментар