800. BROJ KIKINDSKIH

 

Eroteka (124)

Danas je objavljen 800. broj “Kikindskih“, jednog od dva lokalna lista koji izlaze u Kikindi. (Ni manjeg grada ni više novina! Kažu da je u Kikindi pred početak Drugog svjetskog rata izlazilo istovremeno sedam novina, dnevnih i nedeljnih. U novije vrijeme, nedavno, grad je imao troje lokalne novine istovremeno. Načitan narod, ovi Banaćani!)

Kada u malom gradu kao što je Kikinda, novine dožive 800. brojeva (svake sedmice!) i kada se izgradi brend za poštovanje, to zaslužuje sve čestitke, pa i ovu objavu na blogu posvećenom enigmatici.

„Kikndske“ od prvog broja imaju ukrštenicu. Ponosno ističem da sam saradnik ovog lista od prvog broja. Čak bih mogao da kažem da sam sa „Kikindskim“ počeo da sarađujem i prije prvog broja jer su u „predistoriji“ objavljivane moje skandinavke u listu koji je uređivao Đuro Knežević, i u kome su sarađivali budući osnivači „Kikindskih“.

U jednom periodu, kada su „Kikindske“ izlazile u okviru Informativnog centra Kikinda, bio sam i zaposlen (pravnički rečeno: na neodređeno vrijeme) u ovom listu. Jedno vreme, nakon izlaska „Kikindskih“ iz ICK-a, skandinavku je radio Željko Dimović. (Naime, pošto sam tada ostao da radim u „Kikindskim novinama“ u okviru ICK-a, ne bi bilo profesionalno s moje strane da sarađujem u „konkurentskom listu“). Od pre nekoliko godina, od kad više ne radim u „Kikindskim novinama“, enigmatiku radim ponovo za oba kikindska lista.

Što se tiče enigamatike u „Kikindskim“, od prvog broja do mog pauziranja, bilo je raznih zanimljivosti. U svakom broju objavljivana je skandinavka, ali je bilo perioda sa podosta drugih enigmatskih priloga. Jedno vreme (period borbe za demokratsko izražavanje!) objavljivana je osmosmjerka sa skrivenom porukom. Pravio sam osmosmjerku koja je bila, na prvi pogled, sasvim normalna, imala je i normalno rješenje, ali je u sebi imala skrivenu rečenicu, obično šaljivog karaktera koja se čitala „osmosmerno“. Svi su ubrzo otkrili „diverziju“ i rado su tražili koga smo ovoga puta „bocnuli“. (Bilo je to nezgodno vrijeme, ali nisu me hapsili!).

Objavljivali smo i „opaljene anagrame“. Kroz anagram smo se sprdali, obično na lokalne teme. Bilo je raznih „škakljivih“ anagrama, ali pošto su Kikinđani (većinom) tolerantni, nije bilo nikavih problema. Opaljeni anagrami su shvaćeni kao šala bez zle namjere, te su tako i tretirani. (A i nisam pretjerivao. Sve je bilo s mjerom)

Jedini izuzetan jeste onaj anagram koji je došao do Strazbura.

Verujem da mnogi znaju tu priču, ali evo ukratko – Advokat Slavko Kolarski se natovario „Kikindskim“ na grbaču i stalnim tužbama, namjeravao je da ugasi list. Sastavih: KRVOLOK LISTA? DA SVAKAKO! Anagram pokazah gloduru Željku Bodrožiću, a on to odmah objavi u novinama. Sutradan, bup- tužba! (Pročitajte tekst povodom ovoga, bio je u „Eroteci“). I na kraju, hepiend, Sud u Strazburu je presudio - „Anagram not guilty”.

“Kikindske” su izdale 12 brojeva “Razbibrige”, koliko je meni poznato, jedinog lokalnog enigmatskog lista u ovom dijelu Evrope.

“Kikindske” su bile i suorganizator dva  takmičenja anagramista pod nazivom “Memorijal Đure Kneževića”, priređena u znak sećanja na našeg prijatelja i velikog anagramistu.

Sada u “Kikindskim” izlazi skandinavka sa lepoticom koja “nešto mudro kaže” i to je nagradni pojam.

Čestitam “Kikindskim” 800. broj, i odoh da radim skandinavku za naredni broj, samo da se raspitam kod lepotice sa slike, šta namjerava da kaže ovog puta.

(Honorar neću pomnjati jer bi mi se, ako otkrijem podatak koliki je honorar i kako se redovno isplaćuje, mogli navrznuti poreznici da mi naplate porez na ekstraprofit).