Domaćin ovog veselog bloga napisa da će u narednim danima biti
objavljeno više tekstova pod radnim naslovom "Zašto treba da idemo u
Bor ?" Nadam se da će ovaj moj skroman tekst privući pažnju još nekog
potencijalnog kolege da nam se pridruži.
Zapravo, inicijalna kapisla za ovo pisanje je ponovljeni Slavkov tekst
iz "Eroteke" gde nas Ero podseća na njegovo i Vojinovo putešestvije do
Bora. Nešto sam tog dana bio loše volje pa me je ova epizoda iskreno
nasmejala i oraspoložila.
Evo, pokušavam i ja da se
setim nekih od Susreta enigmata, koliko je to moguće s ove vremenske
distance. Niške susrete pamtim po ponovnom susretu sa Čolakovićem i
Cvetkovićem nakon tolikih godina, kao i po jednom neobaveznom ćaskanju
sa Momirom Paunovićem o lekovitosti vode iz Niške banje gde smo i
odseli. Prva asocijacija na Bajinu Baštu je podsećanje da nas tu neće
ugostiti Buca Reljić kao i na sastavljanje anagrama od imena i prezimena
kolega-enigmata. Sećam se da su najduhovitiji bili, po običaju, Milin,
Dinko i Slavko. Požarevac pamtim najviše po Ljubićevu i poseti rodnoj
kući slikarke Milene Pavlović Barili. Sombor pamtim po gostoprimstvu
domaćina i odlično osmišljenim takmičenjima i druženju.
Kikinda je posebna priča.
Nikad više enigmata na jednom mestu, i nikad bolje organizacije
susreta. Tu sam upoznao mnogo kolega koje ranije nisam znao (Jozić,
Dubrović, Sečujski, Stančul, Adnan, Mesud) kao i neke koje nisam video
odavno. A da, umalo da zaboravim (da se malo pohvalim) pamtim Kikindu i
po tome što sam, posle mnogo vremena postao prvak Srbije u rešavanju.
Znam da sam neke od Susreta izostavio (bio sam od 2002. na svim, sem u
Vršcu), ali sam eto ovako evocirao uspomene - čega sam se prvo setio.
Vranje je još u živom sećanju, a to ću odvojiti za neki drugi put!
8 коментара:
Svako od nas, poput Rešada, rado se seća svojih učešća na SZJ ili SES, nezavisno od mesta gde su se održavali.Moj prvo susret sa velikanima enigmatike bio je u Vinkovcima daleke 1973. To su bili Susreti zagonetača Jugoslavije. Služio sam vojsku u Osijeku i u vojničkom odelu bio na istima. Verujem da će svima koji ddodju u Bor, Susreti ostati u lepom sećanju.Mi ćemo se potruditi da tako i bude. Dobro došli u Bor.
Susreti i služe za to da se družimo i malo ''opustimo''! Upoznajemo se sa krajem u kojem gostujemo i upoznajemo stanovništvo tog kraja sa enigmatama. I u Boru pravimo ANAGRAME i REBUSE za stanovništvo i nagrađujemo ih vrijednim knjigama naših sponzora.
Dopada mi se ovo Rešadovo prisjećanje :)
A tek Susreti zagonetača Jugoslavije! Znam da sam bio dvaput u Vinkovcima, pa Lipik, Sarajevo, Aranđelovac, Valjevo ...
Prvo što mi pada na pamet da sam (a toga se možda seća i Stjepan Horvat) bio prvi koji je u ranu zoru stigao u Bjelovar - i to, naravno iz Novog Pazara! Štef je dao da se to uredno zabeleži u bilten Susreta.
Postoji ideja da se naprave popisi svih učesnika svih značajnijih enigmatskih susreta. Ideju već nekoliko godina spominje upravo Krsta Ivanov, ali nikako da se maknemo od početka.
Kolegijus, i dalje ostajem pri ideji da se uradi almanah Susreta zagonetača Jugoslavije. Za početak dovoljna je zajednička fotografija sa svakog susreta i popis učesnika. A to siguran sam da ima kod Štefa tj. u Čvoru. Ako nema tih podataka, neka svako iz svog albuma pošalje foto i imena koja prepoznaje. Centar Štef ili Ti. I tako po malo dok se ne dobije celina. Budi CAR I LEB(ić)i kreni.Lebić je jugozapadni vetar i neka te on gura do kraja zadatka.
Ja sam bio na Susretima zagonetača Jugoslavije u Kumrovcu 1978 godine (mislim da su bili deveti susreti), onda naredne godine u Bjelovaru i sledeće u Vinkovcima. Imao sam slike napravljene pred Titovom rodnom kućom. Na povratku iz Kumrovca smo otišli u Stubicu i slikali se ispred spomenika Matije Gupca. Veoma mi je žao što nisam sačuvao te istorijske slike, negde su mi nestale prilikom brojnih preseljenja koje sam imao iz jednog stana u drugi, pa treći, četvrti ...
Ako ima zainteresovanih, a vidim da ima, hajdemo onda krenuti u prikupljanje slika i podataka.
Постави коментар