 |
| Ivanišević, Tepšić i Perić idu na Skupštinu, a NN ide u suprotnom pravcu (foto: Ero) |
Eroteka (123)
Pojedinci (koji inače ne posjećuju ovaj blog i koji su obećali da neće
dolaziti ovdje, a kamo li da će nešto komentarisati) smatraju da nemam pravo da
budem veseo i da uživam u druženju s kolegama, niti da javno kažem da mi se
nešto sviđa. Srećom, u pitanju su pojedinci (pojedinac) pa će ipak mnogobrojni
posetjetioci ovog bloga imati priliku da pročitaju (ako ih zanima) moje viđenje
subotnjeg enigmatskog skupa u Beogradu.
Od kako sam prvi put,
1984. godine u Vinkovcima, bio učesnik Susreta enigmata Jugoslavije, imam želju
da učestvujem na svakom okupljanju enigmata u ovom dijelu Evrope. U tom mom
nastojanju imam priličnog uspjeha, te mi se čini da sam bio prisutan na svakom
sastanku enigmata, kada je postojala i najmanja šansa da to ostvarim. Mislim da
je bilo vrlo malo (ili nimalo) enigmatskih druženja za koje sam kazao „neću“, a
nekoliko puta je bilo „ne mogu nikako“ ili „nije nikako izvodljivo“.
Svakom sastavanju sa
kolegama se iskreno radujem, pa sam se obradovao i šansom da se juče sretnem sa
nekim dragim kolegama, i uz prijatne razgovore provedem(o) jedan dan. Na ovakva
okupljanja obično iz Kikinde ide dvojac – Zlatan i ja, ali ovog puta bio sam „usamljeni
i pospani putnik na relaciji Sjeverni Banat – BG“ (iako je jutarnji autobus bio
pun). Zlatan je bio spriječen nekim ličnim obavezama, te sam vrijeme u busu
morao da provedem u „buljenju kroz prozor zagledan u monotoni kajolik“, a ne,
kao što je uobičajeno, u dvočasovnom razgovoru o enigmatici (Obično ne zaklapamo
usta!).
Stigoh u metropolu, i
taman razmišljam gdje da se srkne postautobuska kafa, kad začuh „Moćni Slavko!“!
Milutin Tepšić me „sačekao u busiji“. Ispozdravljasmo se kao najrođeniji (To i
jesmo, zar ne!?) te odosmo „u busiju“. Naime, u obližnjem restoranu Milutin je
već pijuckao (cenzurisano) a za stolom je bila i Milutinova (cenzurisano).
Pridružih se društvu, jer vidim da tu neće trebati ništa što treba cenzurisati,
popismo kafu, ispratismo zemljakinju do voza, i nas dvojica krenusmo lagano uz
prijatan razgovor ka „Mažestiku“.
Stižemo na „polaznu tačku
pred Skupštinu“, a tamo već (oko 10 sati) za stalnim „enigmatskim stolom“ u
čošku sjede Živanić i Ivanišević. Pozdravljamo se i započinjemo enigmatske
razgovore na razne teme. Provociraju me pitanjima kako sam smio ostaviti „nebranjen
blog“ i slično.
Ivaniševiću
predstavljam Milutina, i kažem mu da je on – kada bi me pitali koga bih volio u
ekipi, uvijek na prvom mjestu (i kada je sastavljanje i rješavanje u pitanju)
jer ja u ekipi volim imati bolje od sebe. Ukratko se rekog da smo više puta
bili u istoj ekipi i da smo često „čupali jedan drugoga“ jer se nije desilo da
i jedan i drugi podbacimo.(Neka drugi dobri takmičari izvine, ali u Tepšića imam najviše povjerenja)
Ubrzo nam se pridruži
i Sreten Perić. Atmosfera postaje još veselija. Pitam Sretena, da l’ treba išta
da mu vraćam. Opšti smijeh. Naravno, nastavljamo razgovor u šaljivom tonu (Srećom,
nisam mu ništa dužan!). Sreten se vraća uređivačkom poslu u jednom enigmatskom
listu te me pita za dozvolu da sa ovog bloga koristi sitne radove. Može,
naravno, rekoh mu – ali moje, te da bi bilo dobro da ostale autore pitamo to
isto. (Evo, autori koji su voljni da dozvole Periću da koristi njihove
anagrame, rebuse i ostalo, neka mu to i dojave). Takođe, Periću obećah da ću
urgirati kod jednog mog drugara da mu radi neke neenigmatske priloge. (Već sam
preduzeo prve korake po tom pitanju).
U prijatnom razgovoru
vrijeme brzo prođe, te smo se u 11.30 zaputili lagano ka Šahovskom savezu
Srbije.
A šta je dalje bilo,
saznaćete ako kupite sledeći broj „Nevena“.
(Objašnjenje za
neupućene: Ovom rečenicom je uvijek završavala svaka epizoda kultne TV serije „Neven“)
27 коментара:
Živo me interesuje koji će časopis Sreten uređivati i čestitam mu na ovom poslu i želim uspješan rad. Nadam se da njegovo ime garantuje da ćemo imati jedan časopis koji bi vrijedilo kupovati, u moru neinteresantnih i nekvalitetnih časopisa na našim kioscima. Koliko je samo bogatiji kvalitetom onaj kiosk na Jovanovoj gornjoj slici!
Poručujem Sretenu da može da objavi moje radove sa ovog i drugih blogova ili foruma ako misli da to zaslužuju.
Nije tajna koji će časopis Sreten da uređuje, ali pošto nemam njegovu dozvolu da to objavim (nismo ni pričali o tome) napisao sam, zasad ovako.
To što je Sreten Perić dobričina i ne voli da se zamera drugim ljudima (pogotovo ne onima koji mu daju neke posliće) ne znači da mu nije nepravedno oduzet trofej za najuspešnijeg učesnika Susreta enigmata Srbije u Vranju. Jedini je on u pojedinačnim disciplinama imao dve zlatne medalje (za kvizovku i sastavljanje zagonetaka), a svi jako dobro znamo da su se kvizovka i šah oduvek računali ravnopravno u sveukupni skor. Uostalom, i sad su za njih uredno dodeljeni pehari i nije bilo unapred naglašeno da su nezvanične discipline.
Kad sam postavio ovo pitanje na blogu, celih 28 sati niko nije umeo da ponudi objašnjenje za taj fenomen. Zatim smo čuli od nesuđenog osvajača trofeja kako su mu organizatori objasnili da se kvizovka i šah ne računaju (ja bih dodao - osim kad to odgovara zemljaku aktuelnog predsednika ESS). Na kraju se javio i Aco Janković da kaže kako bi za neke naredne susrete trebalo utvrditi precizne kriterijume za dodelu nagrada. Drugim rečima, priznao je da je bilo potpuno proizvoljno to što kvizovka i šah na ovim susretima nisu računati u sveukupan skor. Ovo su neke toliko očigledne stvari da je stvarno sramotno bili prihvatiti takav pehar i posle se hvaliti po Radio Nevesinju i drugim medijima.
Zaboravio sam da kažem da je juče u Beogradu bio zaista lijep dan, odličan za druženje sa dragim kolegama.
Slavko Bovan je najuspješniji enigmata u ESS - činjenice! Sve ostalo je bolesna mašta bolesnog i bezličnog lika koji samo prepisuje isti tekst. Valjda mu je toliki fond riječi - stari Hercegovci su za takve, ograničene, još davno rekli: puste pameti nikada dosta! Ljudska glupost je neograničena - ali to ne znači da si, ako si po toj skali ''na vrhu'', kvalitet. Naprotiv! Ali važno je u nečemu biti ''najbolji'' - kada ne može u normalnom!!!
Samo šuplje priče u prazno.
Časopis koji ću uređivati, već sam uređivao, tako da većina enigmata verovatno zna o čemu je reč. I tada sam ga uređivao maltene kao svoj, a sada ću probati da uvedem još neke sadržaje. Nisam se baš rado ponovo prihvatio istog posla, no prevagnulo je razmišljanje da je bolje nešto - nego ništa ne raditi.
Žao mi je što se nastavlja i dalje prepucavanje, ne bih da pametujem, ali mislim da treba smiriti strasti. Mi smo jedna nevelika družina zaljubljenika u to što radimo i treba raditi na unapređivanju iste. Možemo se mi hvatati za grlo, ali čemu to, život je kratak - svake godine ostanemo bez nekoga od nas.
Juče je bio lep dan za razliku od današnjeg i bila je Skupština ESS, a već je postala tradicija da se na Dan enigmata Srbije održi i Skupština.Dakle, posle zimskog sna počelo je nešto da se događa i to je možda neki znak. Činjenica je da uvek može bolje i tome treba težiti. Nisam mislio da se ovoliko raspišem, ali eto, ne znam šta mi bi.
Lozničanin
Slažem se sa Sretenom.
Samo rekoh da sam imao prijatan izlet u Beograd po lijepom danu, ali izgleda da to ne smijem da kažem u spostvenoj kući.
I meni je zaista žao što se ovo prepucavanje nastavlja. Mislim da bi bilo najbolje da se ovi "zavađeni" više nikad ne natječu i onda se nećete moći više svađati, jer za to neće biti "materijala".
Koje prepucavanje? Ja samo vidim da se Zoran prepucava sam sa sobom.
Ovo je smejurija kad Živanić nekom kaže da je bolestan, ograničen i glup. Izašao čovek iz sela i došao u veliki grad, ali selo nije izašlo njega. :)
Narod nije glup, Živaniću. Oni koji prate enigmatiku znaju da imam oko tri puta više pobeda i šampionskih titula od tvog pulena i to sam u nekim ranijim izlaganjima vrlo precizno dokumentovao. To što se ti i ostali podlaci iz saveza sistematski trudite da marginalizujete moje rezultate ne može promeniti činjenice da sam najuspešniji enigmata u Srbiji. Pitanje je samo vremena i biologije kad ćete napustiti te pozicije što ste uzurpirali, a onda će mi neki pošteniji ljudi dodeliti priznanja koja sam zaslužio svojim radom i rezultatima.
Zorane, tvojom bezobrazluku nema kraja. Iako svi znamo kakav si, i da svi treba da ti se klanjamo radi mira u kući, ovog puta si prevazišao sam sebe.
Šokiran sam (pa ti zbog toga i odgovaram, inače ne bih jer ne vrijedi).
Imaš toliko bezubrazluka da predviđaš koliko će neko živjeti! Da li to priželjkuješ da nas nekoliko "bacimo kašiku"? Tvojoj mržnji nema lijeka.
Hajde, molim te, vrati se na svoj blog i tamo radi šta hoćeš!
Poštovani čitaoci bloga, izvinjavam sem ali na ovo gore sam morao odgovoriti. Na sve buduće tekstove neću!
To što sam napisao ne treba posmatrati kao moju želju da umre neki enigmata, nego kao realno i hladno sagledavanje činjenica. Ako neko ima 65, 70, 75 i više godina, a ja 43, onda je prilično logično da ću te osobe nadživeti i dočekati da se neke nepravde isprave (momentalno ne mogu jer u savezu nema dovoljno poštenih i čestitih ljudi).
Takođe, shvatite to kao moju kritiku svih ljudi koji grčevito drže neke funkcije po savezu i klubovima i nemaju nameru da napuste te funkcije bukvalno do groba. Povucite se, gospodo, jer vaši najbolji stvaralački dani su prošli i zaboravili ste svi na onu parolu "Na mlađima svet ostaje". Uživajte lepo u penzionerskim danima, u šetnji sa unucima, igranju šaha na Kalemegdanu, budite gosti Susreta enigmata Srbije, i drugih manifestacija, a rukovođenje savezom prepustite onima koji su bolji i sposobniji.
Ovo više nije normalno. Stvarno ste NENADJEBIVI. Neverovatni ste!
Stoga se i žderem, jer prethodni kolega koji nije želio da se potpiše (a znam ko je) govori u množini. Dakle, kriv sam!
Šta treba da uradim da ne bih bio kriv?
Dobro bi mi došao dobar savjet.
Stoga se i žderem, jer prethodni kolega koji nije želio da se potpiše (a znam ko je) govori u množini. Dakle, kriv sam!
Šta treba da uradim da ne bih bio kriv?
Dobro bi mi došao dobar savijet.
Slavko i Zorane,
(ili obrnuto, kako vam drago)
Ne mogu odoljeti a da ne komentiram
vaše polemiziranje u vezi spornih stvari i reći ću slijedeće:
Osobno sam vas upoznao obojicu, u Srbiji i u Hrvatskoj, te podržavam vašu korespondenciju, osim u dijelovima u kojima se spuštate na
nivo koji ne priliči vašim intelektualnim kvalitetama. Izbacite, molim vas, uvredljive tekstove zbog kojih ćete ne samo
povrijediti jedan drugoga, nego i nepovratno raslojiti vašu enigmatsku javnost. Nesumnjivo je da ste obojica vrhunski enigmati, kakav ja neću nikad postati, kao što je i nesumnjivo da tako strastveno ne mogu polemizirati osobe koje se bar u dubini duše ne poštuju.
Svaki vid natjecanja, pa i enigmatika nosi sa sobom određeni
rizik konfrontacije kad osobe dođu do takvog nivoa izvrsnih rezultata kakve ste ostvarili vas dvojica, no imajte na umu VIŠI CILJ, a siguran sam da je on negdje u vama, a to je ujedinjenje izvrsnih enigmata koje imate na svome tlu.
P.S. Eh, da samo ne mora postojati
netko tko će biti "prvi od jednakih" gdje bi vam bio kraj. :)
Srdačan pozdrav iz Osijeka!
Željko Jozić
Hvala Željko (na komentaru i na tome što si se potpisao).
Veoma mi je dragocjeno kada pročitam mišljenje neutralnog posmatrača. Ako stičeš utisak da se ja ne obraćam sa uvažavanjem Zoranu, onda je to vjerovatno opšti utisak. Žao mi je zbog toga. Probam da se kontrolišem i mislim da u tome uspjevam.
Ipak, molio bih te da kopiraš i ovdje ubaciš neki moj komentar u kojem ima neka neprimjerena riječ koju sam uputio Zoranu. On meni jeste (vidi njegov forum, i vidi kakvu je sliku stavio i kako mi se obratio. U tome i u dosta drugih stvari ima i krivične odgovornosti, ali ja se na to ne osvrćem. Neka tamo i na drugim mjestima radi šta hoće, ali "svoju kuću" moram da branim i radi sebe i radi posjetilaca, radi kojih sve ovo i radim. Dobijam na desetine mejlova u kojima me kolege mole da brišem sve njegove komentare)
Samo tražim da ne truje moj blog. Na svom forumu može pisati šta hoće.
Iskreno govoreći, svašta sam od njega mogao očekivati, ali ovo danas je dno-dna i na to sam morao odgovoriti jer je stvarno bezobrazluk.
Što se tiče ko je bolji, za mene je to besmisleno pitanje. Mjeriti ko je bolji, (ne između nas dvojice, nego uopšte) totalna je besmislica. Uopšte ne sporim sve Zoranove nagrade i medalje. Očigledno je da ih ima više od mene, i broj osvojenih priznanja je svakako za respekt. To što njemu smeta što imam i ja pokoju medalju, to je pitanje za njega.
Ukratko, da je nekome drugom (npr. tebi) izrekao sve ono što je on meni izrekao u zadnjim godinama, i šta mi je sve uradio, i kakvu mi je štetu nanio, ne vjerujem da bi taj drugi bio ovoliko trpeljiv kao ja.
Stalno ponavlja da sam mu nešto oteo. Šta? Sabrali ljudi medalje i ja bio prvi, a Zoran šesti. To što on misli da bi pobjedio i "lijevom rukom" to samo pokazuje kako ne poštuje kolege. Šta, mi ostali smo ništa? Ne možemo ponekad biti bolji. Npr. ja se uopšte ne bih iznedandio da je pehar dobio Sreten Perić, Milenko Mijatović, Nikola Živanović,... Ali, matematika kaže - Bovan. Gdje je tu moja krivica?
Kada je to ispucao, onda je počeo "braniti" Sretena, koji ne traži da ga brani. Meni dali pehar, a da su ga dali i Periću za mene bi bilo ok. Ali da vratim pehar, to je vrijeđanje i Sretena i mene. Da bi bilo interesantnije, nikad ne pominje sličnu ali mnogo čistiju obrnutu situaciju. Na nekom ranijim Susretima uručili su pehar jednom dragom kolegi, a ne meni.Dvadeset minuta nakon uručenja pehara, žiri je vidio da su napravili bnalnu grešku (nisu dobro sabrali bodove)i zaključe da treba da pehar daju meni. Hoće da "otmu" pehar čovjeku kome su uručili da ga daju meni. Nisam to dozvolio, jer jedan pehar nije vrijedan opšte blamaže (i žirija, i kolege koji je dobio pehar, i mene). Ovo ne bih ni pomenuo da se u priču ne uvlači Perić, koji je i sam kazao da vranjski pehar treba dati meni (mislim zasluženo), ali badava...Zoran bi da ga vratim!
Važna napomena.
Sa Zoranom nisam nikada imao nikakav sukob uživo "oko u oko", osim u nekoliko partija kvizovke, kada nije istrpio poraze pa je pravio incidente (ali to je beznačajno), ali po internetu... bilo je svašta.
Slavko, ovo što si napisao o sukobima isključivo u pisanom obliku
dovoljno predočava put ka pokušaju, napominjem još jednom "pokušaju" smirivanja situacije, jer ruku na srce čovjek nikada ne može imati trajnu garanciju da će se stvari izgladiti, ali jedno je sigurno:
ma kako stvari u sadašnjosti izgledaju loše, još uvijek postoji
prostor da se još više pogoršaju.
Stoga, da ne duljim, ako već imate
nesuglasica ograničite ih na monologe na svojim blogovima, tj. ne dodavajte drva na vatru, ili ako ti je draže cenzuriraj iliti briši sve što ti je nepoćudno, ta tko ti može išta prigovoriti - tvoj blog je tvoje dvorište kao što je i njegov njemu.
Znam da ćeš reći: Željko, ali ja ne potpirujem svađu...
Bit ću direktan i reći da je tvoj
nastup definitivno manje "strastven" nego Zoranov, ali je tvoj "doprinos" tenzijama prikriven suptilnijim stvarima. Nemoj me sad tjerati da prekapam po vašoj korespondenciji - i sam znaš da si satiričan tip. :)
Za kraj:
Ti znaš da i ja više nisam s jednim kolegom dobar u onoj mjeri koliko
bi to bilo dobro za nas dvojicu, naročito "pati" enigmatska odvojenost, ali što je tu je, možda puhne neki "vruć vetar" ovom našom Panonijom i usmjeri nas u istom pravcu - ne moramo više "orati istu njivu", ali bar ne trebamo dirati "međe".
Pozdrav!
Željko Jozić
Željko, uz svu zahvalnost tebi na lepim rečima i plemenitim željama (a bilo je i ranije nekih pokušaja medijatorstva) moram opet konstatovati da ovde ne postoji neka dilema ko je prvi među jednakima, jer te jednakosti ili približnosti naprosto nema. Imam daleko više pobeda i šampionskih titula na raznim domaćim i međunarodnim takmičenjima, i to je nešto što oni koji prate enigmatska zbivanja znaju i što se lako može proveriti.
Međutim, nije samo to u pitanju, mada bih bio neiskren ako bih rekao da me ne pogađa kad se dotični "kolega" lažno hvali po medijima i stavlja plakate kako je najuspešniji enigmata Srbije. Radi se o čitavom nizu stvari koje su vezane za nepoštenje, laži i prevare pojedinaca iz Enigmatskog saveza Srbije, kao i njihov sramotan odnos prema meni. Budući da zbog njihovih postupaka osećam stalnu nelagodnost, tugu, bes (što mi je narušilo i zdravlje), otuda i te uvrede koje im šaljem. Neki od tih bestidnika potpuno otvoreno se podsmevaju ljudima koji protestuju, ignorišući dokaze, činjenice i elementarnu logiku.
Još bih te samo zamolio da ne pričaš kako nikad nećeš biti tako vrhunski enigmata, jer predviđam, ako se maksimalno potrudiš, imaćeš lepe izglede da osvojiš prvenstvo Hrvatske!
Sad si pogodio u suštinu.
Ja to i tažim.
Samo neka ne napada na moj blog i ja ga nikada neću ni pomenuti ni provocirati, ništa... (Pogledaj period između Zoranovog poslejdnjeg: "Neću dolaziti na ovaj blog jer mi se gadi itd." i ovog najnovijeg. Nije nikad ni pomenut.
Doduše, nekoliko puta me optužio za besmislice, kao što je ono ubacivanje pošiljke Jovana Nedića (Kao, to sam uradio da njega prvociram, odnosno da mu prijetim). Totalna besmislica. Ni na kraj pameti mi nije bilo. Mejl mi je stigao u momentu kada sam tražio nešto čime bi napravio razmak između dva posta. Odmah sam to ubacio kao "tampon zonu i duhovitu opasku". Jovan će potvrditi da se mejl (potpuno onako kako je on poslao) pojavio na blogu odmah.
Dakle, dok ne napada na moj blog i proba da ga obori (kao što je jednom uradio) neću ga NIKAD ni pomenuti. Svakako neću vršiti upade na njegov forum. Haug!
Ovaj komentar je odgovor Željku Joziću!
Video sam sada gornji Bovanov tekst... Eto konkretnog primera izvrtanja istine. To je nešto što je tipično za onu najgoru, najodvratniju žurnalistiku - da se sakriva suština i da se čitaocima prezentuju neki iskrivljeni zaključci.
Taj pehar koji je dobio za najboljeg učesnika Susreta enigmata Srbije (SES) ne može nikako da bude merodavan za titulu najuspešnijeg enigmate Srbije, kojom se on lažno predstavlja. Takmičenja na SES su samo minoran segment celokupnih enigmatskih zbivanja i svojim kvalitetom imaju vrlo malu težinu u odnosu na znatno kvalitetnija domaća i međunarodna takmičenja (koja bi trebalo da budu glavni kriterijum kod proglašenja najuspešnijeg enigmate). Po tim normalnim i logičnim kriterijumima ja sam daleko bolji i zato i jesam najuspešniji enigmata Srbije.
Drugo što je moralno neprihvatljivo i zbog čega bi Bovan (kad bi imao bar trunku poštenja) trebalo da vrati pehar koji mu je uručen, jeste činjenica da sam ja, zbog neprijateljskog ponašanja Enigmatskog saveza Srbije, bio praktično proteran sa nekoliko susreta enigmata. U protivnom, nema uopšte sumnje da bih bio na prvom mestu te rang-liste, što sam potvrdio i na narednim susretima enigmata u Požarevcu i Kikindi, kad sam pobedio čak u pet disciplina.
Dakle, Bovan otvoreno laže svaki put kada tvrdi da je najuspešniji enigmata Srbije (jer, tada ne kaže da je "najuspešniji učesnik SES", kao što mu piše na peharu). On sve ovo jako dobro zna, ali se pravi lud pred čitaocima i izbegava da im kaže suštinu. Spominje pritom nekakvu "matematiku" kojom mu je poklonjen pehar koji apsolutno ne zaslužuje (a pazite još ovo - nema nijednu zlatnu medalju kad sam ja bio prisutan na SES!). Bilo mu je super kad su se kvizovka i šah ravnopravno računali u sveukupni skor, a u Vranju mu je odgovaralo da se kvizovka ne računa (pa je na taj način oštećen Sreten Perić).
Naravno, što se tiče tog pehara koji je trebalo da pripadne Sretenu Periću, stvari su kristalne jasne. Reći ću još ovo: nikad nije kasno da se neka greška ispravi i da se donese pravedna odluka. Ako organizator utvrdi da je nešto pogrešio, pa želi da ispravi grešku, onda tu nema blama, već je to pošten postupak koji zaslužuje poštovanje. S druge strane, nepošteno je kad se neka greška koja je utvrđena pokušava zataškati i relativizovati.
To što se na ovom blogu neko vreme nije pojavljivalo moje ime, ne znači da u nekim porukama nisam bio indirektno pomenut. Na primer, u komentarima se često pojavljuju neke šaljive doskočice tipa "rekao bih sad nešto, ali je škakljivo", pri čemu se jasno vidi da se ono što hoće da kaže odnosi na mene i da mi se podsmeva. Isto tako, stalno se potencira kako je ovo veseli blog na kome je sve krasno i šaljivo, a da ima nekih zlih i ljubomornih tipova koji na drugim mestima istresaju đubre (a zapravo, u pitanju su vrlo argumentovane kritike koje su upućene na njegov račun, a na koje nema odgovor). Takvih rečenica, u kojima se de fakto ne spominje moje ime, a koje su pisane sa namerom da me iznerviraju ako pročitam, ima koliko hoćeš.
Ne mora da se pomene nečije ime kako bi dotični bio uvređen. Šta je, ako ne direktna provokacija, to što stavlja plakat na kome piše da je najuspešniji enigmata Srbije? Daje veliki publicitet beznačajnoj knjizi enigmatskog početnika, a u isto vreme, nema želju da kritikuje savez što se moja vrhunska knjiga izbacuje iz bibliografije, što je nema na sajtu ESS, što mi je na tom sajtu zabranjeno da stavim čak i informaciju o takmičenju koje organizujem! Mislim da je prilično iluzorno očekivati da na takve stvari, gde zaista nisam direktno pomenut, neću reagovati.
slavko iskuliraj
Постави коментар