Piše mi (nam) Dinko Knežević:
Ne znam da li znaš da se sarajevska Nada može kompletna
pregledati preko sajta Narodne biblioteke Srbije. Ako do sada nisi gledao ja Ti u atacmentu šaljem
"prvu" i "drugu" ukrštenicu sa ovih prostora. Objavljene su
istovremeno u 24. broju, 15.12.1895., a rešenja su data u broju 1, 03.01.1896.
Ova druga je čak potpuno tematska.
12 коментара:
Šta kažete(kažemo) 100 godina moderne ukrštenice?!
A šta je ovo! A, a?!
Ova "letvica" se može smatrati ukrštenicom po definiciji. Treba proveriti da li je u tim novinama objavljen i neki propratni tekst, kojim je autor (ili urednik) obavestio čitaoce o čemu se radi.
Nije isključeno da su takve zagonetke mogle da se vide i u listovima drugih zemalja, a pošto smo mi (to "mi" znači: svi mi na prostoru buduće tj. bivše SRFJ) u tom periodu bili pod snažnim uticajem Austrougara, Francuza, Nemaca i sličnih evropskih naprednjaka, moguće je da smo i to iskopirali iz nekog ondašnjeg "žurnala".
U svakom slučaju, ništa ne postoji dok to Amerikanci ne potvrde (i prisvoje). :)
Zapažate li "višak ijekavice" u naslovima u "Nadi"?
Ipak ovo nisu prave križaljčice, ali na pola puta jesu.
Na objavljene ukrštenice treba gledati
kroz prilike u kojima su nastale. Većina ih gleda kroz ukrštenice našeg vremena a između je više nego sto godina.
Slažem se.
Za mene su ovo ukrštenice u pravom smislu te riječi (posebno ova Spahićeva).
Meni je zanimljivo da je postavka latinična, a r(ij)ešenje ćirilično.
Godinama (ne znam da li i sada) u Sarajevu su izlazili listovi i na latinici i na ćirilici.
Npr. "Oslobođenje" je u istom broju imao i latinične i ćirilične stranice (s tim da je išlo naizmjenično - Ako je naslovna strana u jednom broju bila latinična, u narednom broju je ćirilična).
Drugi način - Jedan broj latinica, a drugi ćirilica.
U "Nadi" na vrhu strane su i dva datuma (dva važeća kalendara)
Ako nacrtamo Spahicevu mrezu na drugachiji nachin (crna polja...) lichice na danasnje krizaljke popularne na zapadu (puno slijepih polja...). Ima li nachina da se sazna nesto vishe o Adnanovom prezimenjaku?
Hajro
Tek sad sam shvatio da je Lipiska ustvari Lajpcig.
Lajpcig se prvi put pominje kao slovensko (lužičko-srpsko) naselje 1015. godine.
Постави коментар