 |
| Broj 1 |
 |
| Broj 7 |
Piše Miroslav Cvetković:
Na današnji dan 1992. godine na kioscima je osvanuo prvi
enigmatski list u Srbiji (država u kojoj smo onda živeli zvala se Savezna
Republika Jugoslavija!) u kome su objavljivane samo osmosmerke i prvi od
desetak listova i enigmatskih podlistaka koji sam do sada uređivao -
"OSMOSMERKA". U impresumu je pisalo: Osmosmerka - specijalno izdanje
Eureke. Izlazi svakog drugog petka. Izdavač DEČJE NOVINE, 32300 Gornji
Milanovac, Tihomira Matijevića 4... Direktor Miroslav Petrović. Glavni urednik
Dečjih novina Srećko Jovanović. Odgovorni urednik Stanija-Cica Petković.
Urednik Miroslav Cvetković...
List je štampan ćirilicom, u dve boje, na formatu B-2
koji je sklopljen na format B-5, kao što je nekada izgledao "Skandi
Čvor" (nije sečen!). Cena prva dva broja je iznosila 500 dinara, naredna
tri su koštala 700, a šesti (poslednji u ovom obliku i formatu) - 4500 dinara.
Prvih pet brojeva je izašlo u najavljenom razmaku od 14 dana, a šesti tek nakom
35 dana - 26. februara 1993. godine. Tada je došlo do "kraće" pauze
od četrnaest meseci, a broj sedam se pojavio u prodaji maja 1994. godine.
Format je ostao isti - B-5, ali je list sada imao 32 strane na novinskom papiru
u dvobojnoj štampi i korice u koloru (spolja) i dvobojnoj štampi unutra. Od
osmog broja je objavljivana po jedna skandinavka, a od desetog i po koja bela
ukrštenica, mozaička ukrštenica, ispunjaljka... Osmi broj je izašao jula,
deveti septembra, deseti novembra, jedanaesti decembra te, 1994. godine, a
poslednji, dvanaesti, februara naredne godine. Cena brojeva od 7 do 11 je bila
1,50 dinara, a poslednji, dvanaesti je koštao 2 dinara. Prvih šest brojeva je
odštampala štamparija "Dečjih novina", sedmi broj je štampan u
"Forumu", osmi u "Litopapiru", a od devetog do dvanaestog
štampanje je obavljeno u novosadskom "Dnevniku". Iako je list (u dva
oblika) izlazio u, čak četiri kalendarske godine, izašlo je samo 12 brojeva.
Devet meseci nakon prestanka izlaženja
"Osmosmerke" pojavila se "My Love Osmosmerka" u izdanju ITP
"Vukadin" (Beograd) koja, opet pod imenom "Osmosmerka" i
kao izdanje ITP "Una Press" izlazi i dan-danas (za nekoliko dana
izaći će broj 201).
Na kraju, podaci o saradnicima - prva dva broja sam uradio sâm, a od trećeg broja objavljivani su moji i radovi dvadesetak drugih enigmata. To su: Stojimir Talijan, Veljko Maksimović, Ljiljana Živković, Slavko Bovan, Radmilo Ivanović, Branislav Nikić (Don Kihot), Saša Čolaković, Krsta Ivanov, Željko Kužet (Darko Damjanović), Dragoljub Nešković, Jan Bažik (tri osmosmerke!), Dragan Cvetković, Kaica Đorđević, Zoran Živanović, Oliver Leskovšek, Svetlana Bajić, Vladeta Trivunac... Desetak mojih radova je potpisano izmišljenim imenima, a petnaestak nije ni potpisano (na zahtev Stanije-Cice Petković). (mc)
Na kraju, podaci o saradnicima - prva dva broja sam uradio sâm, a od trećeg broja objavljivani su moji i radovi dvadesetak drugih enigmata. To su: Stojimir Talijan, Veljko Maksimović, Ljiljana Živković, Slavko Bovan, Radmilo Ivanović, Branislav Nikić (Don Kihot), Saša Čolaković, Krsta Ivanov, Željko Kužet (Darko Damjanović), Dragoljub Nešković, Jan Bažik (tri osmosmerke!), Dragan Cvetković, Kaica Đorđević, Zoran Živanović, Oliver Leskovšek, Svetlana Bajić, Vladeta Trivunac... Desetak mojih radova je potpisano izmišljenim imenima, a petnaestak nije ni potpisano (na zahtev Stanije-Cice Petković). (mc)
9 коментара:
Poslednji pasus teksta koji je gazda bloga namerno ili nenamerno izbrisao:
Na kraju, podaci o saradnicima - prva dva broja sam uradio sâm, a od trećeg broja objavljivani su moji i radovi dvadesetak drugih enigmata. To su: Stojimir Talijan, Veljko Maksimović, Ljiljana Živković, Slavko Bovan, Radmilo Ivanović, Branislav Nikić (Don Kihot), Saša Čolaković, Krsta Ivanov, Željko Kužet (Darko Damjanović), Dragoljub Nešković, Jan Bažik (tri osmosmerke!), Dragan Cvetković, Kaica Đorđević, Zoran Živanović, Oliver Leskovšek, Svetlana Bajić, Vladeta Trivunac... Desetak mojih radova je potpisano izmišljenim imenima, a petnaestak nije ni potpisano (na zahtev Stanije-Cice Petković).
Pošto sam danas više bio bez struje nego što sam je imao, nisam ni započeo pisanje članka o "Osmosmerci" (koja još uvek izlazi). Ona je krenula u novembru 1994. godine, a u novembru ove godine (sada) je stigla do broja 200. Uspeo sam samo da skeniram naslovne stranice prvog, stotog i dvestotog broja.
Dodat pasus koji tek sada vidim :)
Kako vreme leti.
Saša
Stvarno iscrpni podaci o "Osmosmerci".
"Desetak mojih radova je potpisano izmišljenim imenima, a petnaestak nije ni potpisano (na zahtev Stanije-Cice Petković)." Ako nije tajna, koja su to imena i zašto je Stanija zahtijevala da neki radovi ne budu potpisani?
Na početku nije bilo dovoljno kvalitetnih radova saradnika, pa su išli najčešće moji.Stanija je smatrala da to može smetati čitaocima (rešavačima). Evo nekoliko njenih (izmišljenih) imena i prezimena, prezimena, inicijala: R. Matković, M. Slavković, R. Slavković, R. P., P. P.
Jednog saradnika, koji je i kasnije radio kvizove za "Osmosmerku - specijalno izdanje), nisam naveo u popisu - to je Gospodin Boba Mihić, brat poznatog scenariste Gordana Mihića.
Meni još uvek nije jasna praksa pojedinih listova i dodataka da se radovi ne potpisuju. Svaki rad treba da bude potpisan, ako ne pravim imenom i prezimenom, a ono bar pseudonimom tj. pseudonimima u slučaju da autor ima dosta radova. Dakle ne postoji nijedan (opravdan) razlog da rad ne bude potpisan.
Kako ja, primera radi, posle dvadeset,trideset godina da dokažem da je rad moj ako nije bio potpisan, a urednik se preselio u "večna lovišta".
Lozničanin
Ako ikada pokrenem list i izdajem ga svojih parama, SVI autori biće potpisani imenom i prezimenom ili pesudonimom (ako tako žele). Ali, ako izdavač traži da se radovi ne potpisuju, a saradnici se sa tim slože (svaki pojedinačno), ne vidim neki veliki problem. Ako je nekome važno da mu ispod rada stoji ime i prezime, sarađivaće u listovima koji potpisuju radove. A još ako isplaćuju i pristojne i redovne honorare... Ali, ovo je enigmatski blog, a ne SF forum.
Mene nijedan izdavač ne može ubediti da je bolje (iz ko zna kog razloga?) da se rad ne potpisuje, to je neki osnovni red da ne kažem kodeks. Tu nije u pitanju da li neko voli ili ne voli da mu se pojavi ime u novinama, već na taj način potvrđuje autorstvo dotičnog rada. Zašto novinari potpisuju svoje tekstove u novinama, pisci svoje knjige, muzičari svoje albume,...
Naravno, ako se sam autor tj, saradnik složi sa nepotpisivanjem ispod svog rada to je njegova slobodna volja ili po mome njegova greška.
Lozničanin
Постави коментар