Nije u pitanju anonimac, nego "veliki srpski enigmata" sa objavljenih između 45 i 55 hiljada radova. Njega ne zanima nikakav rad ni dostignuće, pogotovu enigmatsko, njega zanima da koliko je god u njegovoj moći omalovaži nekoga. Trenutno sam mu ja izgleda nepresušna inspiracija. Novo Zekić
Četitam na upornosti. Sve što je NOVO (Zekić) treba pohvaliti i podržati za ugled mlađoj generaciji enigmata... Srdačan pozdrav i poštovanje...Radojica Jovičić
Hvala Gospodine Novadine Zekiću što ste me napali bez ikakvog razloga. To i priliči takvim ljudima kao što ste Vi. Nikada nisam napisao neki komentar, a da se nisam potpisao, niti ću to raditi. Potražite anonimce među Vašim vrlim "prijateljima". A što se tiče broja radova koje sam objavio: toliko ih je, a možda i više. I da odbijete nekoliko hiljada koje sam sastavio uz pomoć računara, opet će ih biti dovoljno. A mračnjaku sa gornje sličice poručujem da me se okane - malo, malo pa zakevće na mene iako ga i ne primećujem i ne pominjem u komentarima.
Odakle vam ideja gospodine Cvetkoviću da sam na Vas mislio u mom komentaru? Ima više kolega enigmata koji su objavili približan broj radova, gore pomenutoj cifri. Novo
Hmm, zanimljivi podaci. Znam da je Miroslav objavio impozantan broj radova, ali stvarno mi nije poznato da je neki drugi enigmata objavio ni približno toliko. Možda sam nešto propustio?
Neozbiljno je ovo, Gospodine Zekiću od Vas. Imate 65 godina, a pišete ovakve "komentare". Uozbiljite se i prihvatiću Vaše izvinjenje što ste me nepravedno optužili.
Aha, taj mračnjak sa gornje slike koji kevće na ovu svetlu, takoreći presvetlu enigmatsku veličinu sam zacelo ja (Cetić i Nikić su mnogo manje mračni, a nema četvrte slike). Tja, ne bih voleo da na kraju ispadne da progonim progonitelja, jer inače prezirem ljude koji su silni u napadu, a (da izvinu dame) pizde u odbrani. Svako ko se uklapa u tu formulu može da računa na jedan veliki i trajni odjebaus od mene, a da li će posle toga uobražavati da ga idem za njim, kevćem, lajem ili zavijam, to nije moj problem.
Vezano za konkretan slučaj, ne zanima me da li dotični komentator ima ili nema gimnaziju (ukoliko nema, nije jedini), ni asocijativnom predstavom nije uključen u moj prethodni komentar, a to što se sam pronašao u opštem mestu dosta govori o aktuelnom slučaju.
Zlatko, pre neki dan je Nedjeljko Nedić pisao o Bratoljubu Klaiću, pa sam ja postavio link koji vodi do videa koji prikazuje početak jedne emisije kviza "Brojke i slova" u kome sam učestvovao 1987. Tu se pojavljuje Željko, Bratoljubov sin. U razgovoru sa njim pominjem da se bavim enigmatikom i da sam objavio oko 6 hiljada radova. Nedeljko se zapitao koliko sam objavio u narednih 28 godina. I tu ja pominjem ovu cifru koja je tako ražestila G-dina Zekića (sve je to na ovom blogu). Ja nisam u životu sastavljao samo ukrštenice kao, npr. Mihajlo Reljić koji je tvrdio da je objavio više od 50 hiljada radova (možda i jeste). Imam veliki broj sitnih radova: anagrama, rebusa, kriptograma, magičnih kvadrata, ispunjaljki, ilustrovanih i matematičkih problema, piramida, klinova i vretena, osmosmerki, sudoku kvadrata, logičkih problema, asocijacija... Osamdesetih godina sam dobio ponudu od "Eureke" da potpišem ugovor za izradu velikog broja ilustrovanih problema koje bi oni preko agencije DENO Press prodavali u inostranstvu. Nisam potpisao, ali sam im dao dozvolu da mogu da prodaju sve što uradim. Bilo je tu par hiljada radova. Ni dan-danas ne znam koliko je objavljeno i gde. Iz pouzdanih izvora sam kasnije saznao da je prodato oko 1500 radova u 12 zemalja. Te radove nisam ni ubacio u onu brojku (45-55 hiljada). U listovima koje su izdavale "Dečje novine" u poslednje dve decenije prošlog veka mi je objavljeno između 1500 i 2000 radova. Posle 2000-ite još oko hiljadu. Još toliko sam pre 7-8 godina poklonio listu koji nastavlja "tradiciju" DEČJIH NOVINA (pod drugim imenom). Između 2007. i 2013. objavljivao sam između 3500 i 4500 radova godišnje (tri "Osmosmerke", nedeljni dodaci u "Politici" i "Pressu", "Mozgalice", "Enigmatika", "Razbibriga" i još tri lista koja sam radio za jednog izdavača, ali smo se dogovorili da se ne potpisujem). Ima tu i nekoliko hiljada ponovljenih radova, ali kad se i to odbije, ostaje brojka od, verovatno više od 50 hiljada. Poslednih godina su tu i blogovi na kojima sam objavio oko 3-4000 radova, od toga oko 2500-3000 neobjavljivanih.
Zlatko, ja zaista ne znam koliko je ko objavio radova, izuzev jednog čovjeka koji više nije među nama, a to sam lično i sam utvrđivao uz kompletnu dokumentaciju. Riječ je o pokojnom Mihajlu Reljiću koji je, zasigurno i o tome sam pisao, objavio preko 50.000, slovima (pedeset hiljada) UKRŠTENICA. Ja tu cifru ne mogu ni zamisliti, jer za nekih dvadesetak godine nisam stigao objaviti ni 500 slovima (petsto) radova. O tome toliko, a što se nečuvenog bezobrazluka jednog enigmate tiče zaista je nezabilježen. Za sva omalovažavanja s njegove strane, ne mojih radova, možda to oni i zaslužuju, nego mene kao čovjeka koga on uopšte ne poznaje, da bi na kraju bio toliko bezočan, da traži moje izvinjenje zbog svojih uvreda. A sad ću ja da budem istinito oštar: Gospodine Miroslave Cvetkoviću: u ovom "setu" prepiski, jednog mladog kolegu si nazvao "mračnjakom". E pa, 5 slovima (pet) radova tog "mračnjaka" ostaviće više traga u srpskoj enigmatici od tvojih pedeset hiljada. Istini za volju ja nemam uvida u sve što si radio, pa te molim da me uputiš gdje mogu naći tvoja remek djela, a ako ja budem pogriješio i rekao neistinu, izvinjavaću ti se "ljetni dan do podne". Novo Zekić
Kad pominjem "Dečje Novine" mislim na sve listove osim onih desetak različitih "Eureka" koje su izdavali. U nima sam, naravno, objavio najviše radova: između 9 i 10 hiljada.
Samo napred, G-dine Zekiću! Ja sam se svih ovih godina bavio enigmatikom, a ne dokazivanjem da sam najbolji, najobrazovaniji. A da mi je važno koliko mi je radova objavljeno, vodio bih evidenciju i sada tresnuo tačnu cifru. Uzgred, od enigmatike sam i živeo, rbajući više od 20 godina i u fabrici paralelno sa tim. A tog mladog kolegu, iskreno ti to želim: ne dao Bog da stvarno upoznaš, i ne samo ti. U životu sam uradio malo gluposti, a jedna od najvećih je vezana za njega.
A šta mislite da se vratimo na početak i komentarišemo: 1. Valja li išta ovaj kvadrat koji je objavljen? 2. Da li je zavrijedio da bude ovdje objavljen?
Novina vještina kombinovanja uopšte nije upitna. Meni je samo žao (i mislim da je to veliki nedostatak ovakvog načina predstavljanja njegovih /i ne samo njegovih/ radova) što te radove niko ne rješava. Ti su radovi pravljeni za nas enigmate, riješeni su i naše je samo da damo svoj sud. Naravno, ukoliko to želimo. Upravo ovo je ona "enigmatika za enigmate" o kojoj sam onomad govorio, odnosno, "blogovska enigmatika", gdje je rješavač, nažalost, zaobiđen u širokom luku. To je jedna vrsta enigmatskog "larpurlartizma", enigmatike radi enigmatike koja pokazuje, naravno, koliko su čiji dometi i koje su krajnje mogućnosti kombinovanja i ukrštanja, ali koja, sasvim sigurno, ne ispunjava svoju primarnu svrhu: znanje kroz razonodu.
Evo, predlažem da se napravi onlajn enigmatski časopis koji bi se čitaocima nudio u pdf-formatu (da mogu da ga daunlouduju i odštampaju, pa rješavaju) u kojem ne bi bilo urednika, već bi saradnicima bilo omogućeno da po svojoj savjesti sastavljaju i opisuju, vodeći računa da će to neko rješavati. Dakle, autorstvo bi se poštovalo, ali bi autori morali da budu spremni da ispoštuju čitaoca.
Ako se vratimo na početak, ovaj kvadrat valja i treba da bude objavljen.
Kad dođemo do kraja, oduševljen sam mitomanskom izjavom iz debelog creva o mladom kolegi koji je uvalio jednog bogouljudnog i retko plemenitog raba božjeg u guste fekalije, amin.
Prvo, slažem se da je u pitanju glupost: blagorodni gospodin me je poslao na liturgiju kod psihotičnog popa i namestio mi da hranim njegovu sektu, odnosno sredio mi da oslobodim njegove pajtose dela posla kako bi lakše zarađivali hleb nasušni. Ako sam nešto dužan za to posredovanje ili na ime pretrpljenog stresa, bola, ludila ili ne znam čega, predlažem da se obrati mojim poslodavcima, a svojim drugarima, zatraži tantijemu (tu je više od 2000 evra) i hitno reparira svoju poljuljanu veru u Svevišnjeg.
Drugo, ja nisam religiozan, ali koristim priliku da se zahvalim i bogu i ku*cu što uopšte ne poznajem unesrećenog posrednika. Iako on tvrdi da me poznaje, i to toliko dobro da se čak obraća nebesima kako bi i druge pravednike zaštitio od mene, to je po svoj prilici nekakava konfabulacija. Sreli smo se samo jednom i proveli cirka 30 sekundi u razgovoru.
Slažem se sa Slavkom. Trebali bi smo napisati koju o ovome novome Novinom "izumu". Zanimljiva ideja i fina realizacija s nazivom od 13 slova. I Zlatko je u pravu, jer radovi su riješeni. On-line časopis, tromjesečnik, objavljuje Branko Milovanović. Glede broja radova, želim podsjetiti da je "Čvor" jednako vrjednovao najmanju premetaljku i poleđinu iz Skandi čvora prilikom dodjele titula. Tko je u Srbiji rekorder po broju objavljenih radova ne znam, ali u Hrvatskoj bi to morao biti Vladimir Kuterovac, dok su iza njega Boris Nazansky i Ivan Šagadin. Rekorder u BiH, s više od 40.000 radova, vjerojatno je Miroslav Markovinović, koji radi enigmatske stranice u Dnevnome avazu.
Slavko, izvini što sam malo digao "pritisak pare u kotlu", ali ne dozvoljavam nikome da me optužuje za nešto što nisam uradio. Ipak, bila je i neka korist - značajno sam ti povećao broj poseta :)
Gospodine Zekiću, Vama kao pravom verniku koji SPC poteže i kada je pravilno i nepravilno pisanje reči u pitanju, želim dugo prijateljstvo sa mladim kolegom. To što on kolege časti raznim animalnim i fekalnim epitetima, što su za njega neki preniski, preglupi, neškolovani (nisu završili gimnaziju - istureno odeljenje vranjanske gimnazije u tamonekom "velegradu", što vređa Vaše kolege sa kojima se srećete na susretima enigmata i van njih (Sreten Perić Vam je prijatelj, ili se varam?), Vama, očigledno ne smeta, dakle: slažete se sa tim što stalno piše i govori. Čoveka ne čine samo objavljeni enigmatski radovi već, pre svega njegov karakter i vaspitanje. Zamalo da zaboravim: razgovor koji pominje dragi mladi kolega Gospodina Zekića, trajao je malo duže, par minuta. Bilo je reči o neisplaćenim honorarima, a ja sam pomenuo da jednom kolegi duguju mnogo više, a on je bez ikakvih prihoda i još je dobio dete. Odgovor je, pretpostavljate, bio u veoma sažaljivom tonu: neka crkne, on sastavlja ukrštenice pomoću računara. Odjavljujem se. Za razliku od nekolicine koji očekuju nastavak, ja imam preča posla. Laku noć!
Da se opet vratim na početak: Novin rad valja i treba ga objaviti, kao uostalom i sve što on potpiše, jer on, za razliku od tamo nekih kamenjarskih đilkoša i nadrienigmata koji pišu apoteoze i jevanđelja o sebi, sabiraju svoje nule i svakodnevno bombarduju internet svojim paleolitskim sastavima š klase - ima kompas, samokritiku, visoke standarde... a ima i gimnaziju.
Zekić nema nikakve veze sa mojim odnosom prema drugima, on mi nije ni otac, ni brat, i ne razumem zašto bi trebalo da me podržava ili ne podržava u iznošenju sasvim ličnih stavova, a smešno je očekivati od nekoga da menja odnos prema prijateljima koji su u međusobnom sukobu. Tako razmišljaju primitivni, maloumni i dementni, kao i maliciozne palivatre i druge pošušnjare.
Kad jedan autsajder iz neke brdsko-planinske zabiti čije se obrazovanje završilo u tehničkoj školi proceni moj fakultet kao trećerazredni, to je kao kad se žaba krastača podsmeva rodi zbog dugačkog kljuna. Međutim, kad taj isti kv tehničar, dakle jedno lice sa trajno zakržljalim opštim obrazovanjem, pokuša da omalovaži i moju gimnaziju... e to je već komedija. Gimnazija "Jovan Skerlić" nema nikakve veze sa Vranjem (džaba se nacionalna geografija i u tehničkim školama kad ima svakakvih đaka), više puta je nagrađivana u SFRJ, iz nje je izašlo 5 ministara (zaključno sa Zoranom Stankovićem), a 95 % svršenih osnovaca sa Vukovom diplomom se opredeljuje baš za nju. Više od 50 % učenika (od šezdeset i neke do danas) je završilo fakultet. Ne bih više o tome.
I još nešto: ovde komunikaciju stvarno otežavaju ozbiljne konfabulacije. Iako me boli uvo i svi drugi organi za Čolakovića, nikad u životu nisam rekao: "neka crkne". Rekao sam (doslovno): "je*e mi se za njega", i to mogu da ponovim, ali o crkavanju ni sa crkotinom koja to tvrdi, ni sa drugim učesnicima skupa nisam razgovarao.
Dobro jutro! Pozdravljam sve dobronamerne kolege i zahvaljujem im što nisu upali u zamku u koju sam ja upao. Neko kome je jedini smisao postojanja da vređa druge, a sebe veliča, to svakako ne zaslužuje. Dobio sam desetak imejlova u kojima mi kolege daju podršku, ali i savetuju da se batalim ćorava posla - da ne radim ono što su trebali uraditi njegovi roditelji i vaspitači. Naravno, kolege koje ne žele da se javno natežu sa nevaspitanim "mladićem" su u pravu, a ja im se zahvaljujem na podršci. Na kraju i ovo: pomenuta škola je osnovana kao istureno odeljenje gimnazije "Bora Stanković" iz Vranja (piše na sajtu), a o crkavanju je bilo reči, ma koliko "kolega" mahao svojim obolelim organom - toliko baš i nisam izlapeo. Više se neću oglašavati, počinje jedan lep dan - iskoristiću ga na najbolji mogući način!
Iskoristi ga za pregled glave, možda to krivotvorenje informacija nije samo posledica udruženog dejstva poodmaklih godina, slabog obrazovanja nagomilanih jada... i, naravno, osujećenih dobročinstava. Ima tu sigurno još koječega, jer kad neko tako bezočno i nelogično prelazi iz uloge napadača u ulogu žrtve, to je vrlo ozbiljan simptom (poslednji primer, a samo na ovom blogu ih je bilo xy: pacijent danima provocira Zekića, i to ničim izazvan, pljuje njegove radove, ubacuje se sa procenama koje niko nije tražio, nikoga ne zanimaju i nemaju nikakvu težinu jer dolaze od jednog samoljubivog kv majstora; dakle, uporno traži odgovor, a kad ga napokon dobije - odjednom se pretvara u malog Đokicu i pri tom traži izvinjenje).
Uzgred, kad nekome fali gimnazija, fali mu uvek i svuda, pa čak i kad govori o najabanalnijim stvarima. Gimnazija je sinonim za opšte obrazovanje, dakle za ono što kv dizajner iz gornjih komentara nema, nikad nije imao i nikad neće imati, a da li je isturena, ulubljena, razvučena ili sužena u priči je manje važno.
I, da... Izlapeli obično nisu svesni da su izlapeli, a kao sredstva za izbegavanje gorke spoznaje im služe više puta spominjane konfabulacije. Ja dosta dobro pamtim (to se, između ostalog, vežba u gimnaziji i na fakultetu, a nema ssmisla očekivati naročitu preciznost od lica kome je mladost prošla u struganju letvica i drndanju šper-ploče). Elem, taj "razgovor" koji se ovde spominje uopšte nije vođen spontano, niti na moju inicijativu. Dok sam se spremao da izađem, nasrtljivi punoglavac je promolio glavu iz mase i bukvalno me naterao da saslušam njegovo kazivanje o Čolakoviću. Ne znam kakve veze sa mnom ima Čolaković i zašto bi me zanimalo da li je od para koje su mu navodno dugovali mogao da kupi kola il vola, a pogotovo mi nije jasno zašto bi trebalo da znam da li ima ženu, decu, mačke ili kokoške. Niti ga poznajem, niti želim da ga upoznam, niti se poredim s njim, niti smo mi - što je ovde najvažnije - u istoj ligi. Dakle, rekao sam ono što sam kasnije pisao i na blogu: da je on svakako radio manje od mene, možda sam dodao da njemu duguju samo deo jer ima drugačiji ugovor, a sve to sam začinio sa "je*e mi se", što znači: je*be mi se. Ne znam u čemu je u tu problem i zašto bi ja trebalo da sažaljevam jednog robotizovanog trećeligaša, ali jamčim da nisam rekao "neka crkne". Ta izmišljotina dolazi iz crknutih neurona dušebrižnika iz Jelašnice.
Ne znam ko je Ejub Semić, ali moguće da je čašćen paušalno. :) (Essa? Konflikta nije bilo, samo je čovek nešto lupio i ostao živ, pa sam jednokratno intervenisao). Takođe, ne sećam se da sam razmenjivao uvrede sa Nedićem. Nešto je komentarisao, pa sam ja tražio argumente, ali bez ružnih reči. Nije bilo čašćavanja. Ovaj pod 11. se nešto istripovao i svojevoljno mi podleteo po buzdovan. U početku nisam imao nameru da se peglam s njim i lepo sam mislio o njemu kao enigmati.
Ovi ostali nemaju (ni) gimnaziju, nisam ja kriv što se odveć razlikujemo da bismo se slizali. :) Uz to, mislim da sam samo Čolakovića prvi napao. Nije to bilo ništa strašno, ali on pada u trans čim ga čovek pomene... Posle mi ga bilo žao, ne volim da se raspravljam sa bolesno osetljivim ljudima, i trudim se da ga preskočim kad god mogu. Ove druge nisam žalio. :) Uglavnom su sami tražili, neki i više puta, neki majmunski uporno (kao izvesni Dimović, iako ga nikada u životu pre toga spomenuo nisam), neki podmuklo (kao ovaj mali iz Klubaca), neki ni sami ne znaju zašto, valjda su hteli da se upišu na listu (neki Živadin ili kako se već zove) itd. :)
Hoću samo da istaknem da od svih sa spiska ipak najviše volim Jankovića. On mi je najluđi. :)
I još nešto: živa je neistina da su od mog pera stradali baš svi starci. Iscimani su samo oni koji su istovremeno 1) enigmatske nule, 2) nezasito gladni u 100. godini, 3) željni rada, napretka i vlasti u 100. godini, 4) spremni da se biju za levi stubac 46. strane levih novina sa 50 godina mlađim kolegama u 100. godini. Ko se je tu prepoznao, može da računa da je čašćen. :)
Kod tebe je patologija baš uznapredovala. Ti nisi samo psihopata, ti si si svaki dan sve luđi. Ti si kao enigmata kako-tako, ali si kao čovek nula (ne, ispod nule). Takvima kao tebi bi zakonom trebalo zabraniti da se razmnožavaju, da njihov nakazni nakot ne bi dodatno zagađivao već ionako zagađenu majčicu Zemlju.
Ne iznenađuje me taj sumanuti komentar, đavo će ga u kakvom si stanju, nesrećniče. Viđao sam takve po autobuskim stanicima, obično nose unuče i žestoko se svađaju sami sa sobom, psuju, proklinju, plaču, skidaju se goli, valjaju se po betonu, plaše decu itd. Tužno.
33 коментара:
OVO NOVO, NOVO !
Bravo!
Štefan Markovič
Свака част Ново, не престајеш да нас изненађујеш енигматским чудима.
KORIJEN - ijekavski
INOCENA - ekavski
I ŠTA JE TU BRAVO????
De, de, anonimac, postoji nekoliko toponima u Crnoj Gori i BiH sa tim nazivom.
Nije u pitanju anonimac, nego "veliki srpski enigmata" sa objavljenih između 45 i 55 hiljada radova. Njega ne zanima nikakav rad ni dostignuće, pogotovu enigmatsko, njega zanima da koliko je god u njegovoj moći omalovaži nekoga. Trenutno sam mu ja izgleda nepresušna inspiracija.
Novo Zekić
U svakom slučaju nije neko s gimnazijom. :)
Svaka čast, Novo. Lepo si to smislio.
Četitam na upornosti.
Sve što je NOVO (Zekić) treba pohvaliti i podržati za ugled mlađoj generaciji enigmata...
Srdačan pozdrav i poštovanje...Radojica Jovičić
Hvala Gospodine Novadine Zekiću što ste me napali bez ikakvog razloga. To i priliči takvim ljudima kao što ste Vi. Nikada nisam napisao neki komentar, a da se nisam potpisao, niti ću to raditi. Potražite anonimce među Vašim vrlim "prijateljima". A što se tiče broja radova koje sam objavio: toliko ih je, a možda i više. I da odbijete nekoliko hiljada koje sam sastavio uz pomoć računara, opet će ih biti dovoljno.
A mračnjaku sa gornje sličice poručujem da me se okane - malo, malo pa zakevće na mene iako ga i ne primećujem i ne pominjem u komentarima.
Odakle vam ideja gospodine Cvetkoviću da sam na Vas mislio u mom komentaru? Ima više kolega enigmata koji su objavili približan broj radova, gore pomenutoj cifri.
Novo
Hmm, zanimljivi podaci. Znam da je Miroslav objavio impozantan broj radova, ali stvarno mi nije poznato da je neki drugi enigmata objavio ni približno toliko. Možda sam nešto propustio?
Neozbiljno je ovo, Gospodine Zekiću od Vas. Imate 65 godina, a pišete ovakve "komentare". Uozbiljite se i prihvatiću Vaše izvinjenje što ste me nepravedno optužili.
Aha, taj mračnjak sa gornje slike koji kevće na ovu svetlu, takoreći presvetlu enigmatsku veličinu sam zacelo ja (Cetić i Nikić su mnogo manje mračni, a nema četvrte slike).
Tja, ne bih voleo da na kraju ispadne da progonim progonitelja, jer inače prezirem ljude koji su silni u napadu, a (da izvinu dame) pizde u odbrani. Svako ko se uklapa u tu formulu može da računa na jedan veliki i trajni odjebaus od mene, a da li će posle toga uobražavati da ga idem za njim, kevćem, lajem ili zavijam, to nije moj problem.
Vezano za konkretan slučaj, ne zanima me da li dotični komentator ima ili nema gimnaziju (ukoliko nema, nije jedini), ni asocijativnom predstavom nije uključen u moj prethodni komentar, a to što se sam pronašao u opštem mestu dosta govori o aktuelnom slučaju.
Uzgred, Novo Zekić nije budala.
Zlatko, pre neki dan je Nedjeljko Nedić pisao o Bratoljubu Klaiću, pa sam ja postavio link koji vodi do videa koji prikazuje početak jedne emisije kviza "Brojke i slova" u kome sam učestvovao 1987. Tu se pojavljuje Željko, Bratoljubov sin. U razgovoru sa njim pominjem da se bavim enigmatikom i da sam objavio oko 6 hiljada radova. Nedeljko se zapitao koliko sam objavio u narednih 28 godina. I tu ja pominjem ovu cifru koja je tako ražestila G-dina Zekića (sve je to na ovom blogu).
Ja nisam u životu sastavljao samo ukrštenice kao, npr. Mihajlo Reljić koji je tvrdio da je objavio više od 50 hiljada radova (možda i jeste). Imam veliki broj sitnih radova: anagrama, rebusa, kriptograma, magičnih kvadrata, ispunjaljki, ilustrovanih i matematičkih problema, piramida, klinova i vretena, osmosmerki, sudoku kvadrata, logičkih problema, asocijacija... Osamdesetih godina sam dobio ponudu od "Eureke" da potpišem ugovor za izradu velikog broja ilustrovanih problema koje bi oni preko agencije DENO Press prodavali u inostranstvu. Nisam potpisao, ali sam im dao dozvolu da mogu da prodaju sve što uradim. Bilo je tu par hiljada radova. Ni dan-danas ne znam koliko je objavljeno i gde. Iz pouzdanih izvora sam kasnije saznao da je prodato oko 1500 radova u 12 zemalja. Te radove nisam ni ubacio u onu brojku (45-55 hiljada). U listovima koje su izdavale "Dečje novine" u poslednje dve decenije prošlog veka mi je objavljeno između 1500 i 2000 radova. Posle 2000-ite još oko hiljadu. Još toliko sam pre 7-8 godina poklonio listu koji nastavlja "tradiciju" DEČJIH NOVINA (pod drugim imenom). Između 2007. i 2013. objavljivao sam između 3500 i 4500 radova godišnje (tri "Osmosmerke", nedeljni dodaci u "Politici" i "Pressu", "Mozgalice", "Enigmatika", "Razbibriga" i još tri lista koja sam radio za jednog izdavača, ali smo se dogovorili da se ne potpisujem).
Ima tu i nekoliko hiljada ponovljenih radova, ali kad se i to odbije, ostaje brojka od, verovatno više od 50 hiljada. Poslednih godina su tu i blogovi na kojima sam objavio oko 3-4000 radova, od toga oko 2500-3000 neobjavljivanih.
Zlatko, ja zaista ne znam koliko je ko objavio radova, izuzev jednog čovjeka koji više nije među nama, a to sam lično i sam utvrđivao uz kompletnu dokumentaciju. Riječ je o pokojnom Mihajlu Reljiću koji je, zasigurno i o tome sam pisao, objavio preko 50.000, slovima (pedeset hiljada) UKRŠTENICA. Ja tu cifru ne mogu ni zamisliti, jer za nekih dvadesetak godine nisam stigao objaviti ni 500 slovima (petsto) radova. O tome toliko, a što se nečuvenog bezobrazluka jednog enigmate tiče zaista je nezabilježen. Za sva omalovažavanja s njegove strane, ne mojih radova, možda to oni i zaslužuju, nego mene kao čovjeka koga on uopšte ne poznaje, da bi na kraju bio toliko bezočan, da traži moje izvinjenje zbog svojih uvreda. A sad ću ja da budem istinito oštar: Gospodine Miroslave Cvetkoviću: u ovom "setu" prepiski, jednog mladog kolegu si nazvao "mračnjakom". E pa, 5 slovima (pet) radova tog "mračnjaka" ostaviće više traga u srpskoj enigmatici od tvojih pedeset hiljada. Istini za volju ja nemam uvida u sve što si radio, pa te molim da me uputiš gdje mogu naći tvoja remek djela, a ako ja budem pogriješio i rekao neistinu, izvinjavaću ti se "ljetni dan do podne".
Novo Zekić
Kad pominjem "Dečje Novine" mislim na sve listove osim onih desetak različitih "Eureka" koje su izdavali. U nima sam, naravno, objavio najviše radova: između 9 i 10 hiljada.
Gospodo, ako malo razmislite, možete lako zaključiti da je taj anonimac uspeo u svojoj nameri.
Samo napred, G-dine Zekiću! Ja sam se svih ovih godina bavio enigmatikom, a ne dokazivanjem da sam najbolji, najobrazovaniji. A da mi je važno koliko mi je radova objavljeno, vodio bih evidenciju i sada tresnuo tačnu cifru. Uzgred, od enigmatike sam i živeo, rbajući više od 20 godina i u fabrici paralelno sa tim. A tog mladog kolegu, iskreno ti to želim: ne dao Bog da stvarno upoznaš, i ne samo ti. U životu sam uradio malo gluposti, a jedna od najvećih je vezana za njega.
A šta mislite da se vratimo na početak i komentarišemo:
1. Valja li išta ovaj kvadrat koji je objavljen?
2. Da li je zavrijedio da bude ovdje objavljen?
Sam pita, sam odgovara -
Meni se čini da je ovo zanimljiv sastav.
Svakako ću i ubuduće objavljivati ovakve priloge.
A sad vi!
Novina vještina kombinovanja uopšte nije upitna. Meni je samo žao (i mislim da je to veliki nedostatak ovakvog načina predstavljanja njegovih /i ne samo njegovih/ radova) što te radove niko ne rješava. Ti su radovi pravljeni za nas enigmate, riješeni su i naše je samo da damo svoj sud. Naravno, ukoliko to želimo. Upravo ovo je ona "enigmatika za enigmate" o kojoj sam onomad govorio, odnosno, "blogovska enigmatika", gdje je rješavač, nažalost, zaobiđen u širokom luku. To je jedna vrsta enigmatskog "larpurlartizma", enigmatike radi enigmatike koja pokazuje, naravno, koliko su čiji dometi i koje su krajnje mogućnosti kombinovanja i ukrštanja, ali koja, sasvim sigurno, ne ispunjava svoju primarnu svrhu: znanje kroz razonodu.
Evo, predlažem da se napravi onlajn enigmatski časopis koji bi se čitaocima nudio u pdf-formatu (da mogu da ga daunlouduju i odštampaju, pa rješavaju) u kojem ne bi bilo urednika, već bi saradnicima bilo omogućeno da po svojoj savjesti sastavljaju i opisuju, vodeći računa da će to neko rješavati. Dakle, autorstvo bi se poštovalo, ali bi autori morali da budu spremni da ispoštuju čitaoca.
Ako se vratimo na početak, ovaj kvadrat valja i treba da bude objavljen.
Kad dođemo do kraja, oduševljen sam mitomanskom izjavom iz debelog creva o mladom kolegi koji je uvalio jednog bogouljudnog i retko plemenitog raba božjeg u guste fekalije, amin.
Prvo, slažem se da je u pitanju glupost: blagorodni gospodin me je poslao na liturgiju kod psihotičnog popa i namestio mi da hranim njegovu sektu, odnosno sredio mi da oslobodim njegove pajtose dela posla kako bi lakše zarađivali hleb nasušni. Ako sam nešto dužan za to posredovanje ili na ime pretrpljenog stresa, bola, ludila ili ne znam čega, predlažem da se obrati mojim poslodavcima, a svojim drugarima, zatraži tantijemu (tu je više od 2000 evra) i hitno reparira svoju poljuljanu veru u Svevišnjeg.
Drugo, ja nisam religiozan, ali koristim priliku da se zahvalim i bogu i ku*cu što uopšte ne poznajem unesrećenog posrednika. Iako on tvrdi da me poznaje, i to toliko dobro da se čak obraća nebesima kako bi i druge pravednike zaštitio od mene, to je po svoj prilici nekakava konfabulacija. Sreli smo se samo jednom i proveli cirka 30 sekundi u razgovoru.
Slažem se sa Slavkom. Trebali bi smo napisati koju o ovome novome Novinom "izumu". Zanimljiva ideja i fina realizacija s nazivom od 13 slova. I Zlatko je u pravu, jer radovi su riješeni. On-line časopis, tromjesečnik, objavljuje Branko Milovanović.
Glede broja radova, želim podsjetiti da je "Čvor" jednako vrjednovao najmanju premetaljku i poleđinu iz Skandi čvora prilikom dodjele titula. Tko je u Srbiji rekorder po broju objavljenih radova ne znam, ali u Hrvatskoj bi to morao biti Vladimir Kuterovac, dok su iza njega Boris Nazansky i Ivan Šagadin. Rekorder u BiH, s više od 40.000 radova, vjerojatno je Miroslav Markovinović, koji radi enigmatske stranice u Dnevnome avazu.
Pa, eto, Novo može slati Branku Milovanoviću da mu objavi radove koje će neko rješavati.
Slavko,
izvini što sam malo digao "pritisak pare u kotlu", ali ne dozvoljavam nikome da me optužuje za nešto što nisam uradio. Ipak, bila je i neka korist - značajno sam ti povećao broj poseta :)
Gospodine Zekiću, Vama kao pravom verniku koji SPC poteže i kada je pravilno i nepravilno pisanje reči u pitanju, želim dugo prijateljstvo sa mladim kolegom. To što on kolege časti raznim animalnim i fekalnim epitetima, što su za njega neki preniski, preglupi, neškolovani (nisu završili gimnaziju - istureno odeljenje vranjanske gimnazije u tamonekom "velegradu", što vređa Vaše kolege sa kojima se srećete na susretima enigmata i van njih (Sreten Perić Vam je prijatelj, ili se varam?), Vama, očigledno ne smeta, dakle: slažete se sa tim što stalno piše i govori. Čoveka ne čine samo objavljeni enigmatski radovi već, pre svega njegov karakter i vaspitanje.
Zamalo da zaboravim: razgovor koji pominje dragi mladi kolega Gospodina Zekića, trajao je malo duže, par minuta. Bilo je reči o neisplaćenim honorarima, a ja sam pomenuo da jednom kolegi duguju mnogo više, a on je bez ikakvih prihoda i još je dobio dete. Odgovor je, pretpostavljate, bio u veoma sažaljivom tonu: neka crkne, on sastavlja ukrštenice pomoću računara.
Odjavljujem se. Za razliku od nekolicine koji očekuju nastavak, ja imam preča posla.
Laku noć!
Da se opet vratim na početak: Novin rad valja i treba ga objaviti, kao uostalom i sve što on potpiše, jer on, za razliku od tamo nekih kamenjarskih đilkoša i nadrienigmata koji pišu apoteoze i jevanđelja o sebi, sabiraju svoje nule i svakodnevno bombarduju internet svojim paleolitskim sastavima š klase - ima kompas, samokritiku, visoke standarde... a ima i gimnaziju.
Zekić nema nikakve veze sa mojim odnosom prema drugima, on mi nije ni otac, ni brat, i ne razumem zašto bi trebalo da me podržava ili ne podržava u iznošenju sasvim ličnih stavova, a smešno je očekivati od nekoga da menja odnos prema prijateljima koji su u međusobnom sukobu. Tako razmišljaju primitivni, maloumni i dementni, kao i maliciozne palivatre i druge pošušnjare.
Kad jedan autsajder iz neke brdsko-planinske zabiti čije se obrazovanje završilo u tehničkoj školi proceni moj fakultet kao trećerazredni, to je kao kad se žaba krastača podsmeva rodi zbog dugačkog kljuna. Međutim, kad taj isti kv tehničar, dakle jedno lice sa trajno zakržljalim opštim obrazovanjem, pokuša da omalovaži i moju gimnaziju... e to je već komedija. Gimnazija "Jovan Skerlić" nema nikakve veze sa Vranjem (džaba se nacionalna geografija i u tehničkim školama kad ima svakakvih đaka), više puta je nagrađivana u SFRJ, iz nje je izašlo 5 ministara (zaključno sa Zoranom Stankovićem), a 95 % svršenih osnovaca sa Vukovom diplomom se opredeljuje baš za nju. Više od 50 % učenika (od šezdeset i neke do danas) je završilo fakultet. Ne bih više o tome.
I još nešto: ovde komunikaciju stvarno otežavaju ozbiljne konfabulacije. Iako me boli uvo i svi drugi organi za Čolakovića, nikad u životu nisam rekao: "neka crkne". Rekao sam (doslovno): "je*e mi se za njega", i to mogu da ponovim, ali o crkavanju ni sa crkotinom koja to tvrdi, ni sa drugim učesnicima skupa nisam razgovarao.
Dobro jutro!
Pozdravljam sve dobronamerne kolege i zahvaljujem im što nisu upali u zamku u koju sam ja upao. Neko kome je jedini smisao postojanja da vređa druge, a sebe veliča, to svakako ne zaslužuje. Dobio sam desetak imejlova u kojima mi kolege daju podršku, ali i savetuju da se batalim ćorava posla - da ne radim ono što su trebali uraditi njegovi roditelji i vaspitači. Naravno, kolege koje ne žele da se javno natežu sa nevaspitanim "mladićem" su u pravu, a ja im se zahvaljujem na podršci.
Na kraju i ovo: pomenuta škola je osnovana kao istureno odeljenje gimnazije "Bora Stanković" iz Vranja (piše na sajtu), a o crkavanju je bilo reči, ma koliko "kolega" mahao svojim obolelim organom - toliko baš i nisam izlapeo.
Više se neću oglašavati, počinje jedan lep dan - iskoristiću ga na najbolji mogući način!
Iskoristi ga za pregled glave, možda to krivotvorenje informacija nije samo posledica udruženog dejstva poodmaklih godina, slabog obrazovanja nagomilanih jada... i, naravno, osujećenih dobročinstava. Ima tu sigurno još koječega, jer kad neko tako bezočno i nelogično prelazi iz uloge napadača u ulogu žrtve, to je vrlo ozbiljan simptom (poslednji primer, a samo na ovom blogu ih je bilo xy: pacijent danima provocira Zekića, i to ničim izazvan, pljuje njegove radove, ubacuje se sa procenama koje niko nije tražio, nikoga ne zanimaju i nemaju nikakvu težinu jer dolaze od jednog samoljubivog kv majstora; dakle, uporno traži odgovor, a kad ga napokon dobije - odjednom se pretvara u malog Đokicu i pri tom traži izvinjenje).
Uzgred, kad nekome fali gimnazija, fali mu uvek i svuda, pa čak i kad govori o najabanalnijim stvarima. Gimnazija je sinonim za opšte obrazovanje, dakle za ono što kv dizajner iz gornjih komentara nema, nikad nije imao i nikad neće imati, a da li je isturena, ulubljena, razvučena ili sužena u priči je manje važno.
I, da... Izlapeli obično nisu svesni da su izlapeli, a kao sredstva za izbegavanje gorke spoznaje im služe više puta spominjane konfabulacije. Ja dosta dobro pamtim (to se, između ostalog, vežba u gimnaziji i na fakultetu, a nema ssmisla očekivati naročitu preciznost od lica kome je mladost prošla u struganju letvica i drndanju šper-ploče). Elem, taj "razgovor" koji se ovde spominje uopšte nije vođen spontano, niti na moju inicijativu. Dok sam se spremao da izađem, nasrtljivi punoglavac je promolio glavu iz mase i bukvalno me naterao da saslušam njegovo kazivanje o Čolakoviću. Ne znam kakve veze sa mnom ima Čolaković i zašto bi me zanimalo da li je od para koje su mu navodno dugovali mogao da kupi kola il vola, a pogotovo mi nije jasno zašto bi trebalo da znam da li ima ženu, decu, mačke ili kokoške. Niti ga poznajem, niti želim da ga upoznam, niti se poredim s njim, niti smo mi - što je ovde najvažnije - u istoj ligi. Dakle, rekao sam ono što sam kasnije pisao i na blogu: da je on svakako radio manje od mene, možda sam dodao da njemu duguju samo deo jer ima drugačiji ugovor, a sve to sam začinio sa "je*e mi se", što znači: je*be mi se. Ne znam u čemu je u tu problem i zašto bi ja trebalo da sažaljevam jednog robotizovanog trećeligaša, ali jamčim da nisam rekao "neka crkne". Ta izmišljotina dolazi iz crknutih neurona dušebrižnika iz Jelašnice.
СВЕ ОВЕ СА СПИСКА "ММ" ЈЕ ЊИХ "ЧАСТИО ПО СПИСКУ"
1. ДРАГАН НИКОЛИЋ
2. МИЛЕНКО МИЈАТОВИЋ
3. МИОДРАГ ТОШИЋ
4. МИЛЕ ЈАНКОВИЋ
5. СРЕТЕН ПЕРИЋ
6. МИРОСЛАВ ЦВЕТКОВИЋ
7. ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ
8. ЕЈУБ СЕМИЋ
9. САША ЧОЛАКОВИЋ
10. ЖЕЉКО ДИМОВИЋ
11. ЗЛАТКО ДЕЛИЋ
12. ЈОВАН НЕДИЋ
+ СВЕ СТАРЕ ЕНИГМАТЕ (НАЗИВАЈУЋИ ИХ СЕНИЛНИМ И ЋОРАВИМ ЧИЧИЦАМА)
МОЖДА МИ ЈЕ НЕКО ПРОМАКАО, АЛИ И ОВО ЈЕ ДОСТА.
ВЕРОВАТНО СУ СВИ ОНИ У "КРИВУ", А ОН У "ПРАВУ".
Нећу се потписати да се и ја не нађем на овом списку.
Поздрав за све енигмате.
Da. Tu su malo izmešane babe i žabe.
Ne znam ko je Ejub Semić, ali moguće da je čašćen paušalno. :)
(Essa? Konflikta nije bilo, samo je čovek nešto lupio i ostao živ, pa sam jednokratno intervenisao).
Takođe, ne sećam se da sam razmenjivao uvrede sa Nedićem. Nešto je komentarisao, pa sam ja tražio argumente, ali bez ružnih reči. Nije bilo čašćavanja.
Ovaj pod 11. se nešto istripovao i svojevoljno mi podleteo po buzdovan. U početku nisam imao nameru da se peglam s njim i lepo sam mislio o njemu kao enigmati.
Ovi ostali nemaju (ni) gimnaziju, nisam ja kriv što se odveć razlikujemo da bismo se slizali. :) Uz to, mislim da sam samo Čolakovića prvi napao. Nije to bilo ništa strašno, ali on pada u trans čim ga čovek pomene... Posle mi ga bilo žao, ne volim da se raspravljam sa bolesno osetljivim ljudima, i trudim se da ga preskočim kad god mogu.
Ove druge nisam žalio. :) Uglavnom su sami tražili, neki i više puta, neki majmunski uporno (kao izvesni Dimović, iako ga nikada u životu pre toga spomenuo nisam), neki podmuklo (kao ovaj mali iz Klubaca), neki ni sami ne znaju zašto, valjda su hteli da se upišu na listu (neki Živadin ili kako se već zove) itd. :)
Hoću samo da istaknem da od svih sa spiska ipak najviše volim Jankovića. On mi je najluđi. :)
I još nešto: živa je neistina da su od mog pera stradali baš svi starci. Iscimani su samo oni koji su istovremeno 1) enigmatske nule, 2) nezasito gladni u 100. godini, 3) željni rada, napretka i vlasti u 100. godini, 4) spremni da se biju za levi stubac 46. strane levih novina sa 50 godina mlađim kolegama u 100. godini. Ko se je tu prepoznao, može da računa da je čašćen. :)
Pozdrav za sve van liste! :)
Kod tebe je patologija baš uznapredovala. Ti nisi samo psihopata, ti si si svaki dan sve luđi. Ti si kao enigmata kako-tako, ali si kao čovek nula (ne, ispod nule). Takvima kao tebi bi zakonom trebalo zabraniti da se razmnožavaju, da njihov nakazni nakot ne bi dodatno zagađivao već ionako zagađenu majčicu Zemlju.
Ne iznenađuje me taj sumanuti komentar, đavo će ga u kakvom si stanju, nesrećniče. Viđao sam takve po autobuskim stanicima, obično nose unuče i žestoko se svađaju sami sa sobom, psuju, proklinju, plaču, skidaju se goli, valjaju se po betonu, plaše decu itd. Tužno.
I sve se ovo naziva SRPSKA ENIGMATIKA!!! Svaka nam čast, svaka nam čast!!!
Постави коментар