BUČEĐI
Bučeđi (rum. Bucegi) je planina u
centralnoj Rumuniji, deo istoimenog planinskog masiva koji pripada Južnim
Karpatima. Najviši vrh planine Bučeđi je Omu (2507
m). Na tom području nalazi se Nacionalni park Bučeđi te poznati ski-centri Sinaja (rum. Sinaia), Bušteni (rum. Buşteni), Predeal, Azuga i Bran.
U pomenutom nacionalnom parku, na Bučeđi platou
(nadmorska visina iznad 2200 m), nalazi se Sfinga Bučeđija, koja veoma podseća na egipatske
sfinge, i čitav niz ogromnih kamenih oblika različitog izgleda, nazvanih Babele (= babe, starice). Naučno objašnjenje
da su oni oblikovani “radom” kiše i vetra ne umanjuje mističnost njihovog
porekla i veliki interes turista za to područje. Inače, celi taj kraj ima
izuzetan značaj u rumunskom narodnom predanju i mitu. Smatra se da je Bučeđi
planina Kogaionon koju spominje Herodot u svojoj
Istoriji kao svetu planinu Geto-Dačana.
Prilog: Radoja Racanović
Dve fotografije: Dejan Minić
 |
| Bran |
 |
| Peleš |
5 коментара:
Obilazio sam ove predele, ali nisam znao da taj deo Karpata ima poseban naziv. Sad sam naučio:)
Sinaja je lep gradić i nije samo interesantan ljubiteljima zimskih sportova, jer ima mnogo znamenitosti. Svakako je najčuveniji kraljevski dvorac Peleš nestvarne lepote, njegova letnja rezidencija Pelišor, zatim manastir Sinaja. Desetak kilometara od Sinaje je čuveni ˝drakulin zamak˝ Bran iz 1377.g., koji se tačno nalazi na granici rumunskih pokrajina Vlaške i Transilvanije.
Poslaću Slavku dve fotografije, Peleša i Brana, iz svog albuma koje može da doda ovom postu. Da se ne bih previše eksponirao, ovoga puta ne neće biti na slikama:)
Zahvaljujem Dejanu.
Obradujem se svaki put kada čitaoci/saradnici na ovakav ili sličan način reaguju na objave na blogu.
Radoja već izvjesno vrijeme oplemenjuje ovu rubriku zanimljivim prilozima, a onda kada ostali priskoče u pomoć, to je pun pogodak.
Hvala, Dejane, na ovoj dopuni i prelijepim fotografijama koje si dostavio. Zaista sam bio u dilemi šta izdvojiti o tom području, drago mi je da sam spomenuo Sinaju (a ne npr. Brašov i Prahovu) i podsjetio te na obilazak tih predjela. Generalno se o tom području, a pogotovo planinama malo zna – to su Južni Karpati ili Transilvanijski Alpi, i tu se priča završava. Planina Bučeđi se tu izdvojila zbog svoje mističnosti, ljude to interesuje i o tome se mnogo piše. Njeno ime je poznato lingvistima zbog transkripcionih pravila, a cijenio sam da bi i nama enigmatama trebalo biti znimljivo zbog interesantne slovne strukture.
Dejanove fotografije nisu poslagane po redoslijedu u njegovom komentaru: na gornjoj je Bran, a na donjoj Peleš.
Tako je, Bran pa Peleš. Čini mi se da dobar deo Rumunije u sebi ima neku mističnost, neku dublju dimenziju i to svakako treba doživeti.
Meni je i Brašov interesantan i lep grad, za koji kažu da je posle Bukurešta najbolji za život u Rumuniji. Nalazi se na većoj nadmorskoj visini (600 m) i zime tamo umeju da budu vrlo oštre. Vazduh je u tom delu Rumunije neverovatno čist i prijatan. Najveća znamenitost je protestantska Crna crkva (Biserica neagra) iz 14. i 15. veka, koja je dobila naziv po požaru u kome je nagorela i dobila današnji izgled.
Nadam se da nećemo da uzurpiramo Slavkov blog, pa šaljem i iz Brašova dve svoje fotografije (detalj grada i Crna crkva).
Постави коментар