Nikola, nisam gledao u knjige, ali sam prilično siguran (onako po osjećaju) da što se tiče "OĆUTIM" nema razlike između srpskog i hrvatskog jezičkog fundusa.
Zato što mislim (opet ne gledajući u knjige, već po osjećaju) da konstrukcija "po oćutaju" nije ni iz srpskog ali ni iz hrvatskog jezičkog fundusa.
Čovjek pamti svakakve detalje, pa ja pamtim nešto iz praistorije (kad sam imao manje od 15 godina) - Hercegovina. Pripekla zvijezda. Sijesta. "Povaljali" smo se u hladovini i čekamo da prođe žega da pa pokažemo znakove života (Povremeno se kupamo). Pod velikom košćelom nas je 15-tak raznih generacija i svak se zabavlja svojim zanimacijama. Čitam nekakav strip ili časopis. U blizini mačak Aćim (koji je službeno bio moj, ali Aćim je sam odabrao da bude babin jer ga je ona bolje pazila). U neka doba, Aćim đipi i počne nešto da vreba. Odmah se svi trgnuše iz drijemeža. Baba Zorka dade nam znak da šutimo i prošapta baš ovu rečenicu (baš ovako): "Pst, mora da je OĆUTIO zmiju ili guštericu!". Na našu sreću Aćim je "oćutio" guštera (guštericu) koju cap-carap ulovi. Neka se nešto dešava u ovom vrelom i dosadnom danu pomisliše svi, i nastaviše sa "aktivnostima" (svi srećni što se u dešavanja nije umiješala zalutala zmijica već obična gušterica".
Evo, Nikola, tačno ćeš me podstaći da pišem pričice iz davnina.
sad istražujem i vidim da sam babu pominjao u "Eroteci"(151) u pasusu od doručku kao važnom obroku
Pamtim iz ranog djetinjstva da mi je baba Zorka, pametna žena, imala običaj prije doručka da kaže: „Slavo, slava ti pomogla (uvijek mi se tako obraćala),...Danilo! Šta će ti ta rakijetina zorom, na nos ti skočila (obraća se đedu koji takođe „doručkuje“),...zdravlje na usta ulazi,...doručak je najvažniji...jedi...vidi kako si mršav...hajde još malo...na, uzmi!
Цијеним твоје познавање језика па и твоје "осјећање" на које се позиваш. Ја сам желим да питам ако је оћут исто што и осјет зашто онда не постоје и изведенице као што то постоје за осјет. Предосјећај, саосјећање ... Никола
Što se ovog "pjesmuljka" tiče , sve je pravopisno korektno, (pjesničkim jezikom je "oćutim" malo mekše i senzibilnije no "osjetim")- ali - ovdje se traži rješenje čitaljke!
Недјељко, у првом коментару ја сам то и рекао и не видим разлога да се о томе повела оволика расправа. Па кад је већ тако ево само један податак. У Правописном речнику српског језика аутора Милана Шипке нашао сам само два израза: оћутати и заћутати али они имају сасвим друго значење! Са Илијиним мишљењем да је израз "оћутим" мало мекши и сензибилнији не бих се сложио. Никола
11 коментара:
оћутим - претпостављам да то у српском језику значи осјетим?
Никола
Nikola, nisam gledao u knjige, ali sam prilično siguran (onako po osjećaju) da što se tiče "OĆUTIM" nema razlike između srpskog i hrvatskog jezičkog fundusa.
Зашто онда не написа "по оћутају"? :)
Никола
Zato što mislim (opet ne gledajući u knjige, već po osjećaju) da konstrukcija "po oćutaju" nije ni iz srpskog ali ni iz hrvatskog jezičkog fundusa.
Čovjek pamti svakakve detalje, pa ja pamtim nešto iz praistorije (kad sam imao manje od 15 godina) -
Hercegovina. Pripekla zvijezda. Sijesta. "Povaljali" smo se u hladovini i čekamo da prođe žega da pa pokažemo znakove života (Povremeno se kupamo). Pod velikom košćelom nas je 15-tak raznih generacija i svak se zabavlja svojim zanimacijama. Čitam nekakav strip ili časopis. U blizini mačak Aćim (koji je službeno bio moj, ali Aćim je sam odabrao da bude babin jer ga je ona bolje pazila). U neka doba, Aćim đipi i počne nešto da vreba. Odmah se svi trgnuše iz drijemeža. Baba Zorka dade nam znak da šutimo i prošapta baš ovu rečenicu (baš ovako): "Pst, mora da je OĆUTIO zmiju ili guštericu!". Na našu sreću Aćim je "oćutio" guštera (guštericu) koju cap-carap ulovi. Neka se nešto dešava u ovom vrelom i dosadnom danu pomisliše svi, i nastaviše sa "aktivnostima" (svi srećni što se u dešavanja nije umiješala zalutala zmijica već obična gušterica".
Evo, Nikola, tačno ćeš me podstaći da pišem pričice iz davnina.
sad istražujem i vidim da sam babu pominjao u "Eroteci"(151) u pasusu od doručku kao važnom obroku
Pamtim iz ranog djetinjstva da mi je baba Zorka, pametna žena, imala običaj prije doručka da kaže: „Slavo, slava ti pomogla (uvijek mi se tako obraćala),...Danilo! Šta će ti ta rakijetina zorom, na nos ti skočila (obraća se đedu koji takođe „doručkuje“),...zdravlje na usta ulazi,...doručak je najvažniji...jedi...vidi kako si mršav...hajde još malo...na, uzmi!
Цијеним твоје познавање језика па и твоје "осјећање" на које се позиваш. Ја сам желим да питам ако је оћут исто што и осјет зашто онда не постоје и изведенице као што то постоје за осјет. Предосјећај, саосјећање ...
Никола
Njegoš je napisao:
Kako sam se iz mora izveza,
Na granicu stao crnogorsku,
U duši sam veliku premjenu
Oćutio, ne znam ni sam kakvu.
(Iz Rečnika SANU, 18. knjiga)
Što se ovog "pjesmuljka" tiče , sve je pravopisno korektno, (pjesničkim jezikom je "oćutim" malo mekše i senzibilnije no "osjetim")- ali - ovdje se traži rješenje čitaljke!
Ćutim da je rješenje BAŠTINA
Kako je Ilija u 3. redku već iskoristio "osjećam", logično je u 4. uporabio istoznačnicu "oćutim". Nikola, OSJET i OĆUT znače isto.
Недјељко, у првом коментару ја сам то и рекао и не видим разлога да се о томе повела оволика расправа. Па кад је већ тако ево само један податак. У Правописном речнику српског језика аутора Милана Шипке нашао сам само два израза: оћутати и заћутати али они имају сасвим друго значење!
Са Илијиним мишљењем да је израз "оћутим" мало мекши и сензибилнији не бих се сложио.
Никола
Постави коментар