ČI, ČI, DA, DA,
JAN, LJI, NI, NI, PRO, RI, RI, TE, TE, VA, VA, VO,
Vodoravno i okomito: 1. Zaposlenik u trgovini (mn.), 2. Imenjaci pokojnog sarajevskog pjevača Popovića, člana nekadašnjeg benda "Indexi" (dokaz da postoji takva množina: ovdje), 3. Inačica (mn.), 4. Čimbenik, faktor (mn.).
Autor: Jovan Nedić
16 коментара:
Ovo ceka na mene.
PRO DA VA ČI
DA VO RI NI
VA RI JAN TE
ČI NI TE LJI
Da
Nikada nisam vidio kvadrat 4 x 4 sa sve četiri množine.
A pri tom je jedna množina nemoguća. Bar ja ne razumem priloženi "dokaz" o umnoženom vlastitom imenu.
Nešto razmišljam: lako je umnožiti Davorina... ali šta ćemo npr. sa Slavkom? Da li je "ispravnije" Slavci ili Slavkoi?! Nedjeljci ili Nedjeljkoi? Marci ili Markoi?
Već sam imao jedan slogovni kvadrat 4x4 s četiri množine, samo što četvrti pojam nije morao biti u množini:
Jovanov slogovni kvadrat (76).
U ovom slučaju sva četiri pojma moraju biti u množini.
Problem je što se vlastite imenice, kako je Mladen već primjetio, ne mogu uvrštavati u mrežaste zagonetke u obliku množine. To je nepisano pravilo, koje se uvijek podrazumijevalo, i ovo sa Davorinom ne smije postati presedan.
Svi znamo da vlastite imenice po pravilu imaju samo oblik jednine. Kada označavaju više osoba ili pojmova sa istim imenom mogu se upotrijebiti u množini, ali samo u sklopu rečenice. Nema tog rječnika, gramatike i pravopisa u kome se mogu pronaći padeži množine bilo koje vlastite imenice (ukoliko se ne radi o pluralija tantum, podrazumijeva se).
Ako Persa sedi sa Anom Žikić i Anom Mikić, zašto ne bismo rekli da Persa sedi sa Anama? A time bismo upotrebili instrumental množine imena Ana.
Čitajuči gornje komentare, a da se pri tome ne opredeljujem, da li mogu biti vlastite imenice u množini ili ne (u nas ne), imao sam neku misao, da sam jednom prilikom na Primorskem naišao na manje naselje Davorini. Na žalost, u literaturi, koju posedujem, a ni na internetu, nisam pronašao potvrdu toga. Dali to znači, da je u pitanju naselje sa jednim ili dva objekata, pa se ne pominje ili sam imao pogrešnu misao. Verovatno ovo drugo.
Štefan Markovič
Žarkovački, mogli bismo da kažemo da Persa sedi sa Anama, ali samo neformalno ili u šali. Takva množina ne pripada književnom jeziku.
U rebusima umnožavanje nije neuobičajeno (pri čemu se nečije ime izjednačava sa nečijom ličnošću, što je inače logički neopravdano; ja se samo zovem Mladen i Milan se samo zove Milan, ali ni on, ni ja nismo svoja imena). Mada se to ponekad viđa i u mrežastim zagonetkama, ne bi se moglo reći da služi na čast enigmatici. Većina ozbiljnih enigmata sebi ne dozvoljava takvu slobodu, niti takvi radovi mogu biti objavljeni u ozbiljnim novinama.
Nekoliko puta sam se sreo sa tom pojavom u ukrštenim rečima, i uglavnom se radilo o nekonvencionalnim belinaškim poduhvatima u novinama sa labavom uređivačkom politikom (poput Beokviza).
Znam da je Krsmanović u Zagonetki koristio pojam AJASI s opisom "dva junaka iz grčke mitologije", a to je, zapravo, Klaićevo maslo, jer je besmislena množina iz nepoznatog razloga zabeležena u njegovom rečniku.
Pojam "Davorini" mogao sam opisati i na drugačiji način, ali sam izabrao baš "imenjake": web-stranica Zbrdazdola.
Pošto sam ja priložio rešenje kvadrata, naravno da mi je zasmetala reč Davorini (množina imena Davor), ali nisam hteo komentarisati iz razloga pristojnosti, da se ne bi zbog mene razvila diskusija, koja bi (možda) otišle u neželjenom pravcu. Sad kad je ona ipak pokrenuta, reći ću da su dosadašnji diskutanti u pravu da to nije kniževni izraz i da u ukrštenicama ne možemo stavljati množine vlastitih imena. Takve množine ipak postoje, jer sasvim je u redu reći "tri Ane", "četiri Milorada" ... ako je na okupu više ljudi sa istim imenima (i u osnovnoj školi i u gimnaziji, pa i na faklutetu nikad nisam ja bio jedini Nikola u razredu, uvek nas je bilo bar dvojica, bilo nas je po nekoliko Nikole na jednom mestu, dakle bili smo množina). Slažem se da se takve množine mogu upotrebljavati razgovorno, ne u enigmatskim radovima. Međutim, mnoga geografska mesta (pretežno sela) nose imena nekih ljudi i ona su u množini, mada mislim da se u takvim slučajevima radi o prezimenima. Ovakve reči, kao obeležena geografska imena, mogu ići u enigmatici.
Što se tiče kako bi glasile množine tih imena na srpskom jeziku, ne bih nagađao (verovatno bi bilo dva, tri, četiri Slaka, pa i Mladena, pa i Milana, pa i Nedjeljka, Nikole, Božidara, Mihajla itd), ali znam kako je to kod nas u Makedoniji. Za muška imena se dodaje sufiks "...VCI" - Nikolovci, Brankovci, Slavkovci, Mladenovci, Milanovci, Radoevci ..., za ženska sufiks za množinu "I" - Marii, Katerini, Svetlani, Ljubici, Milijani ... U Makedoniji postoje i neka mesta koja su imena u množini - Miladinovci, Stajkovci, Džidimirci ...
Jedno je tri Davorina, a posve osmo Davorini. Ovo osmo je zapravo nemoguće i jezični neispravno.
Ako, na primjer, dugački članak poznate jezikoslovke - objavljen u časopisu Matice hrvatske za književnost, umjetnost i kulturu - počinje podnaslovom "Stjepani", a ona već u prvoj rečenici piše o "dvama Stjepanima", hoćeš li i dalje tvrditi da je to "zapravo nemoguće i jezični neispravno"?
SLOGO KVADRAT SA MNOŽINAMA
KO..MAN..DI..RI
MAN..DA..RI..NI
DI...RI..GEN.TI
RI...NI..TI..SI
VlaŠar
VlaŠar, sad ćeš i ti morati dokazivati da postoji množina "rinitisi".
Vidimo li se u subotu na Sajmu knjiga?
Postoji oblik množine riječi rinitis, ali spada u grupu onih množina koje kada se „sretnu“ u ukrštenim riječima izgledaju mnogo nelogičnije nego što u stvari jesu, pa ih stoga treba izbjegavati. Inače, stara je preporuka da se upotreba riječi u množini svede na minimum i da bi idealno bilo „kad bi se uspjelo sastaviti križaljku isključivo od imenica i to sve u prvom padežu jednine“.
Постави коментар