Narednih dana biće izvještaja na TIO.
Sada ukratko. Na kvalifikacijama za kviz Vanja Tomašev je imao 41 poen (od 50), Velimir Šmrkić, sedmostruki pobednik, i ja (prošlogodišnji pobednik) po 37, dok je Milan Kandić, student mašinstva, bio četvrti sa 31 poenom. Kviz je najavljen sa: "takmičenje tri momka i jednog dede, trojice Hercegovaca i jednog Lale, trojice inženjera i jednog pravnika..." Bilo je izuzetno zanimljivo takmičanje, kako nama takmičarima tako i mnogobrojnoj publici. Do pred sam završetak kviza sva četvorica smo bili u igri, svi smo mogli biti svako mesto (od prvog do četvrtog). Ima sam malo više spretnosti i još više sreće, te sam tri pitanja do kraja obezbedio pobedu (odbrana titule!) a u poslednjem pitanju Šmrkić je osvojio dovoljno bodova za drugo mesto, dok je Vanja Tomašev, koji je prošle godine bio drugi, morao zadovoljiti bronzanom medaljom. Na kraju, na pitanje voditelja koji su utisci rekoh: "Ne da se deda" što publika dočeka aplauzom.
Dakle, prva tri mesta osvojili su tri člana EKK, dok je četvrti prisutni član, Dragiša Cetić, za malo ostao bez finala, ali je na finale došao iz 50 km udaljenog Gacka da bodri klupske drugove (iako je tvrdio da navija za Kandića, za sada jedinog nečlana EKK u finalu).
Bilo je baš dobro. Na fotografiji koju je napravio Dragiša Cetić vidi se "šetanje" naših medalja u obližnjem kafiću.
Po povratku u Kikindu zatekao me ogroman broj mejlova. Trebaće mi dan-dva da sve rasporedim i obradim. Molim za malo strpljenja. Sve ću dovesti u red, ali sada imam prioritet - Treba malom Luki pokloniti medalju. Nije ga đed vidio sedam dana...
4 коментара:
ČESTITAM TEBI I EKK
Hvala.
Polagano dovodim blog u stanje redovnog rada, ali ima dosta priloga koje treba tempirati pa sada moram da utvrdim šta je priritet. Ako neko zapazi da sem nešto bitno propustio da objavim neka sugeriše.
Bravo Slavko, čestitam za zlatnu medalju!
Постави коментар