Sa vikipedije: Међународни савет музеја сваке године 18. маја организује Међународни дан музеја. Тај дан се организује од 1977. године и представља посебан дан за међународну музејску заједницу. На овај дан музеји планирају различите креативне догађаје и активности везаних за тему Међународног дана музеја која је сваке године другачија. Тог дана се посебно скреће пажња јавности и истиче важна улога музеја као институција које служе друштву и његовом развоју. Циљ Међународног дана музеја је да подигне свест о томе да су музеји важно средство културне размене, обогаћивања култура и развоја међусобног разумевања, сарадње и мира међу народима. Догађања се организују око 18. маја и могу трајати један или више дана (највише до 7 дана).[1] Током времена се све више институција културе придружује обележавању Међународног дана музеја. Године 2019. учествовало је више од 55.000 музеја из око 150 земаља у свету.[1] Од 1992. године се обележава специфично и сваке године има неку глобалну тему које се сви придржавају.[1] Музеји организују изложбе и промотивне кампање. Поводом тог дана музеји нуде слободан улаз као и продужено радно време. Основна идеја Међународног дана музеја је да истакне важност музеја за културну размену. То подразумева потенцирање и унапређење сарадње између различитих култура и народа
Filantrop i mecena Hadži Pavle Riđički, plemić od Skribešća (1805–1893), tokom putovanja po Egiptu, kupio je u Luksoru, „iz rodoljubive namere” mumiju „ne za sebe, nego za srpski narod”.Poklonio ju je Narodnom muzeju u Beogradu juna 1888. godine. Ovaj nesvakidašnji i redak poklon nakratko je, krajem juna i početkom avgusta iste godine, po prvi put bio izložen u Narodnom muzeju, tada smeštenom u Kapetan Mišinom zdanju. Prateći brojne selidbe nacionalnog muzeja, mumija je bila deo njegovih stalnih postavki sve do ranih 1960-ih, kada, zbog promenjenog koncepta izlaganja, biva povučena u depo. Narodni muzej je mumiju, radi proučavanja i za potrebe nastave, dao na dugoročnu pozajmicu Filozofskom fakultetu, gde se od 1992. godine nalazi u Arheološkoj zbirci. Mumiju je bilo moguće zbilja videti samo od 1893. do početka Prvog svetskog rata 1914. godine kada se Narodni muzej nalazio u privatnim kućama Miše Anastasijevića i braće Veličković, na mestu današnjeg Filološkog fakulteta. Bila je izlagana u staklenoj vitrini, položena u donji deo kovčega, u prostoriji nazvanoj „Sala mumije“. Mogućnost da se javnosti ponovo predstavi ovo dragoceno i retko civilizacijsko nasleđe, veoma osetljiv i delikatan materijal koji zahteva posebne i stabilne uslove, stvorena je zahvaljujući razumevanju Gradske uprave grada Beograda. Specijalna vitrina u kojoj se Beogradska mumija od 2012. čuva i izlaže u odgovarajućim uslovima nabavljena je sredstvima Sekretarijata za privredu grada Beograda. Sveobuhvatno multidisciplinarno naučno proučavanje mumije, kovčega i pripadajućih nalaza, pružilo je mnoštvo dragocenih informacija i dalo izuzetne i neočekivane rezultate. Mumifikovani ljudski ostaci, tretirani u skladu sa staroegipatskom pogrebnom praksom pripadaju Nesminu, svešteniku iz Ahmima. Detaljna antropološka ispitivanja, dopunjena su bakteriološkim, entomološkim i DNK analizama. Rekonstruisani su delovi kartonaže (slojevi tkanine grundirane tutkalom i gipsom), otkriveni su novi prilozi uz mumiju – amuleti od zlata, lapis lazulija i fajansa, kao i ogrlica od fajansnih perli. (itd)
4 коментара:
Međunarodni dan muzeja
Tako je, bravo.
Sa vikipedije:
Међународни савет музеја сваке године 18. маја организује Међународни дан музеја. Тај дан се организује од 1977. године и представља посебан дан за међународну музејску заједницу. На овај дан музеји планирају различите креативне догађаје и активности везаних за тему Међународног дана музеја која је сваке године другачија. Тог дана се посебно скреће пажња јавности и истиче важна улога музеја као институција које служе друштву и његовом развоју. Циљ Међународног дана музеја је да подигне свест о томе да су музеји важно средство културне размене, обогаћивања култура и развоја међусобног разумевања, сарадње и мира међу народима. Догађања се организују око 18. маја и могу трајати један или више дана (највише до 7 дана).[1] Током времена се све више институција културе придружује обележавању Међународног дана музеја. Године 2019. учествовало је више од 55.000 музеја из око 150 земаља у свету.[1] Од 1992. године се обележава специфично и сваке године има неку глобалну тему које се сви придржавају.[1] Музеји организују изложбе и промотивне кампање. Поводом тог дана музеји нуде слободан улаз као и продужено радно време. Основна идеја Међународног дана музеја је да истакне важност музеја за културну размену. То подразумева потенцирање и унапређење сарадње између различитих култура и народа
Sa sajta narodnog muzeja u beogradu
Filantrop i mecena Hadži Pavle Riđički, plemić od Skribešća (1805–1893), tokom putovanja po Egiptu, kupio je u Luksoru, „iz rodoljubive namere” mumiju „ne za sebe, nego za srpski narod”.Poklonio ju je Narodnom muzeju u Beogradu juna 1888. godine. Ovaj nesvakidašnji i redak poklon nakratko je, krajem juna i početkom avgusta iste godine, po prvi put bio izložen u Narodnom muzeju, tada smeštenom u Kapetan Mišinom zdanju. Prateći brojne selidbe nacionalnog muzeja, mumija je bila deo njegovih stalnih postavki sve do ranih 1960-ih, kada, zbog promenjenog koncepta izlaganja, biva povučena u depo. Narodni muzej je mumiju, radi proučavanja i za potrebe nastave, dao na dugoročnu pozajmicu Filozofskom fakultetu, gde se od 1992. godine nalazi u Arheološkoj zbirci.
Mumiju je bilo moguće zbilja videti samo od 1893. do početka Prvog svetskog rata 1914. godine kada se Narodni muzej nalazio u privatnim kućama Miše Anastasijevića i braće Veličković, na mestu današnjeg Filološkog fakulteta. Bila je izlagana u staklenoj vitrini, položena u donji deo kovčega, u prostoriji nazvanoj „Sala mumije“.
Mogućnost da se javnosti ponovo predstavi ovo dragoceno i retko civilizacijsko nasleđe, veoma osetljiv i delikatan materijal koji zahteva posebne i stabilne uslove, stvorena je zahvaljujući razumevanju Gradske uprave grada Beograda. Specijalna vitrina u kojoj se Beogradska mumija od 2012. čuva i izlaže u odgovarajućim uslovima nabavljena je sredstvima Sekretarijata za privredu grada Beograda.
Sveobuhvatno multidisciplinarno naučno proučavanje mumije, kovčega i pripadajućih nalaza, pružilo je mnoštvo dragocenih informacija i dalo izuzetne i neočekivane rezultate. Mumifikovani ljudski ostaci, tretirani u skladu sa staroegipatskom pogrebnom praksom pripadaju Nesminu, svešteniku iz Ahmima.
Detaljna antropološka ispitivanja, dopunjena su bakteriološkim, entomološkim i DNK analizama. Rekonstruisani su delovi kartonaže (slojevi tkanine grundirane tutkalom i gipsom), otkriveni su novi prilozi uz mumiju – amuleti od zlata, lapis lazulija i fajansa, kao i ogrlica od fajansnih perli.
(itd)
Постави коментар