U Mini Čvoru broj 582 od 30.4.1987 je objavljena križaljka autora
Miljenka Košutara, te jedna zanimljivost Jovana Nedića pod naslovom
»Lukaviji Lukarji« i koja se odnosi na naslov romana Antona Ingoliča
LUkarji. Ja dodajem još jednu zanimljivost. Jedino slovenačko enigmatsko
društvo »Križemkražem«, koje 4.12.2022 završava tridesetu sezonu
održavanja turnira u križemkražmu (igra slična kvizovci) ima sedište u
rodnom mestu autora romana, u Polskavi.
среда, 16. новембар 2022.
NOSTALGIJA (1620)
Piše: Štefan Markovič
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
1 коментар:
Ingolič, Anton. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. Pristupljeno 17. 11. 2022. .
------------------------------------------------------
Ingolič, Anton, slovenski prozaik (Spodnja Polskava, 5. I. 1907 – Ljubljana, 11. III. 1992). Studij slavistike završio u Ljubljani 1931. Službovao kao gimnazijski profesor u Ptuju, Mariboru i Ljubljani. Po književnoj je pripadnosti bio predstavnik socijalnoga realizma. Pisao je romane, pripovijetke i novele, priče za mladež i djecu te putopise. Jednostavnom kompozicijom i realističkim stilom zaostajao je za književnom normom svojega doba, ali je stekao priličan broj čitatelja. Glavna djela: Uzgajivači luka (Lukarji, 1936), Na skelama (Na splavih, 1940), Gimnazijalka (1967), Domovina u srcu (Domovina v srcu, 1974), Pradjedovi (Pradedje, 1975), Opraštanje (Poslavljanje, 1989) i dr. U dječjoj prozi ističe se priča Dječak s dva imena (Deček z dvema imenoma, 1955).
Постави коментар