IN MEMORIAM

РАДОЈИЦА (Милуна) ЈОВИЧИЋ 

      (Раља, код Сопота, 06. јануар 1935. – Београд, 19. март 2023.)

У Београду је у 89-ој години умро инг Радојица ЈОВИЧИЋ, инжењер грађевинарства, писац за децу, значајан енигматски уредник и пропагатор, аутор више речника, плодан састављач енигматских творевина, оснивач и дугогодишњи председник Удружења енигмата „ВУК КАРАЏИЋ“ и члан Председништва Енигматског савеза Србије. Пре свега тога Мирин супруг и отац синова Јовице и Дениса, деда и прадеда!

У Раљи је Радојица ЈОВИЧИЋ завршио основну школу а нижу гимназију и Средњетехничку школу, грађевински смер у Београду. Вишу техничку школу завршава у Загребу. Најпре је радио у фирми „Далмација цемент“ у Сплиту, а затим (све до пензионисања) у грађевинском предузећу „Рад“ у Београду.

Као последица бављењем књижевношћу (објављивао кратке приче за децу у „Политици за децу“ у Београду, песме за децу у „Малим новинама“ у Сарајеву) и писањем новинарских прилога у листу „Млад борац“ у Сарајеву за време одслужења војног рока, почео се бавити и енигматиком.

У београдској „Енигми“ у броју 157 од 13. новембра 1954. године објављен му је први рад анаграм а годину дана касније и прва укрштеница. У моно-графији „Енигма 1 – 200“ (Београд, ЕСС и Алма, 2011) заступљен је као сарадник са 9 радова и биографијом са сликом, а биће заступљен и новој монографији „ЕНИГМА – 70“.

Објавио је око 50.000 разноврсних енигматских радова (највише класичних укрштених речи, скандинавки, испуњаљки и стихованих загонетки). Сарађи вао је у великом броју југословенских и српских енигматских часописа: „Разонода“ (Сарајево), „Ребус“ (Осијек), „Енигма“ (Београд), „Чвор“, „Мини чвор“ и „Чвор крижаљка“ (Бјеловар), „Еурека“, „Мала еурека“ и „Шампи-онка“ (Горњи Милановац), „Сканди“ (Нови Сад), „Црно на бело“ (Лесковац), „Чигра“ (Београд), Укрштеница“ и „Вести“ (Београд) итд.                                                    

Користио је псеудониме „Радивој“ и „Хелиос“. Залагао се за једноставнију и језички чисту енигматику са коришћењем домаћих речи.

Дуго година је обављао дужност уредника више енигматских часописа: „Марбо“, „Мини марбо“, „Време разоноде“, „Енигманија“, „Хоби“, „Хоби осмосмерка“, „Крон“, „Упитник“, „АБЦ“, „Вијести – енигма“ као и у више енигматских рубрика у новинама и часописима: „“Политика експрес“, „Глас осигураника“, „Репортер“, „Двоје“, „Кекец“, „Практична жена“, „Јеж“, „Лоби“, „Тип – топ“, „Јежев хумор“, „Јежев цртани хумор“, „Јежев секси хумор“, „Тест“, „Пинк ревија“, „Хороскоп“, „Екстра репортер“, „Јутарње новине“ (52 броја), „Аргумент“, „Дем“ (82 броја) итд.

Објавио је више енигматских речника са 2, 3 и 4 слова и речник једрица (етимолошка издања на ијекавици штампано латиницом – шапирографи-рано) и у „Еуреци“ из Горњег Милановца двословне и трословне речнике (фонетско издање, екавица у наставцима).

У Београду је 29. децембра 1986. године основано  Удружење енигмата „Вук Караџић“ чији је један од оснивача и председник био Радојица ЈОВИ-ЧИЋ, на којој функцији је остао све до смрти. Удружење је окупљало велики број енигмата и љубитеља енигматике из целе Југославије. Радојица ЈОВИЧИЋ је уз помоћ  сина Јовице и појединих чланова уређивао „ВУКОВ КОВЧЕЖИЋ“ , гласило удружења почев од 1987. године па све до јуна 2021. године (када је изашао последњи 34. број). Јубилеј Удружења (1986 – 2021) забележиће се у монографији чији аутор је Ратко СТОЈКОВИЋ уз сагласност Радојице ЈОВИЧИЋА, која ће изаћи ове године. Удружење је организовало и више енигматских конкурса у састављању разних врста загонетака под називом „ВУК“, чији иницијатор је био Радојица ЈОВИЧИЋ.

Био је један од оснивача бившег Енигматског друштва „Загонетка“ из Бео-града  1983. године. Био је члан Енигматског удружења „Чвор“ из Бјелова-ра од 1968. године од кога је добио титулу загонетачког  велемајстора 1974. године. Добио је плакету ЕУ „Чвор“ за дугогодишње чланство и сарадњу као и диплому ЕК „Београд“ (чији је такође био члан) поводом 50 година излажења „Енигме“. Био је члан Енигматског клуба „Кикинда“ и сарадник блога ЕнигматикаТИО. Дугогодишњи је члан Председништва Енигматског савеза Србије.

Присуствовао је великом броју енигматских сусрета у организацији ЕУ „Чвора“ и Енигматског савеза Србије. Учесник је на 10 Сусрета енигмата Србије што је забележено у „Алманаху Сусрета енигмата Србије 1 – 17“ (приређивач Крста Иванов). На више енигматских конкурса освајао је значајне награде за високе пласмане.

Часопис „Ребус“ из Осијека (уредник је био Маријан ЈУРЧЕЦ) представио је Радојицу ЈОВИЧИЋА у броју 107 од 1. јула 1962. године на целој страни са сликом, радовима и описом стваралаштва.

У броју 10 „Гласника“ ЕСС (март 2005) поводом пола века његовог успешног и плодног енигматског рада посвећена му је цела страна. Тим поводом, на 5. Сусретима енигмата Србије у Нишкој Бањи додељена му је Златна повеља ЕСС.

Заступљен је у „Лексикону загонетача Југославије“ Стјепана ХОРВАТА (Бјеловар, 1979), „Адресару загонетача Југославије“ (Бјеловар, 1984), „Малом загонетачком датумару“ Фрање ТУШЕКА (Бјеловар, 1983), „Лексикону српских енигмата“ Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА и Јована ВУКОВИЋА (Београд, 2007), у књизи „Истакнути српски енигмати“ Ивице МЛАЂЕНОВИЋА (Београд, 1999), у књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА, Јована ВУКОВИЋА и Миодрага ТОШИЋА (Београд, 2014), и „Библиографији српске енигматике“ Марјана РАДАКОВИЋА (Београд, 2012) итд.

Фебруарски број „ГЛАСА ОСИГУРАНИКА“ (у рубрици ШАРЕНИЦА, датум 28. фебруар 2023) објављена је енигматска рубрика у којој су скандинавка, укрштене речи и анаграм (ОПИСА МЕГДАН = ГИ ДЕ МОПАСАН) што су можда последњи објављени радови Радојице ЈОВИЧИЋА.

Радојица ЈОВИЧИЋ је оставио велики траг изузетног аутора, организатора, уредника, руководиоца и публицисте чије ће се животно дело овековечити у монографији „ 35 ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ (1986 – 2021)“ аутора Ратка СТОЈКОВИЋА.

Нека му је вечна слава и хвала.

В. Шарић