IN MEMORIAM

СТЕВАН Јована АПОСТОЛОВИЋ (1933 – 2024)

У Београду је 20. априла ове године умро, после дуже и тешке болести, Стеван АПОСТОЛОВИЋ, енигмата, адвокат, виолиниста, куглаш и спортски риболовац. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Рођен је у Пожеги 05. априла 1933. године.

Имао је Стеван АПОСТОЛОВИЋ буран живот. Пореклом је из професорске породице. Први лекар у Србији Јован АПОСТОЛОВИЋ био му је предак. Био је виолиниста од своје пете до 55. године, свирајући и на концертима а био је прва виолина градског оркестра у Ваљеву. По професији је био адвокат, а хоби су му била путовања тако да је обишао Северну и Јужну Америку, Хавајска острва, Индију, Кину и Јапан.

Заступљен је у ЛЕКСИКОНУ СРПСКИХ ЕНИГМАТА (Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован ВУКОВИЋ, ЕСС и Алма, Београд, 2007) где је на 29. страни дата кратка биографија са сликом. Између осталог ту је речено: „Енигматиком је почео да се бави веома рано. Јануара месеца 1946. године, са ненавршених 13 година, у часопису „Дуга“ појављује му се први ребус. Међутим, из енигмат ских вода прелази на куглашку стазу и на спортски риболов. Дуго је паузи-рао у енигматици, а од 2000. године поново постаје активан састављач. Сарађује у издањима које припрема Удружење енигмата „Вук Караџић“ и Енигматски клуб „Београд“, као и у издањима новинске куће „Политика“ („ХУПЕР енигматика“ и „Политика енигматика“).“ На 261. страни дата је „белина“ 7 х 7 класичне укрштенице објављене у „Политици енигматика“ број 193, 25. јула 2006. године.

Са супругом Милом био је члан Удружења енигмата „Вук Караџић“ (од 2000. па до 2016. године) и с њом учествовао на три Сусрета енигмата Србије : 5. СЕС у Нишкој Бањи 2005, 6. СЕС у Бајиној Башти 2006, и 7. СЕС у Лозници 2007. године. Пре тога је Стеван АПОСТОЛОВИЋ учествовао на 2. СЕС-у у Београду 2001. и 4. СЕС-у у Панчеву 2004. године. Заступљен је у „АЛМАНАХУ Сусрета енигмата Србије 1-17 (1998-2017)“ (приређивач Крста ИВАНОВ, ЕСС и ЕК Бор, Бор 2017) где му је објављена слика на 19. страни.

У монографији „ЕНИГМА – 70 ГОДИНА“ (Јован ВУКОВИЋ, Крста ИВАНОВ и Марјан РАДАКОВИЋ, ЕСС,ЕК „Нова загонетка“, ЕК Бор, 2023) представљен је у списку сарадника са сликом (први рад у „Новости енигми“ објавио 2000. године). Представљен је и у монографији „ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА ВУК КАРАЏИЋ (1986-2021)“ (Ратко СТОЈКОВИЋ, УЕ „Вук Караџић“ и ЕСС, Београд, 2023) где је у списку чланова заједно са су-пругом Милом.

БИБЛИОГРАФИЈА СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ (Марјан РАДАКОВИЋ, ЕСС, Алма, Београд, 2012) спомиње на четири места Стевана АПОСТОЛОВИЋА: на 280. страни под бројем 62254 у тексту „ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ЛАВИРИНТОМ КРАЉА МИНОСА“; на 310. страни под бројем 62751 помиње се као аутор текста „УТАЈА – ПРОНЕВЕРА“ („Вуков ковчежић2 број 22, март 2010); на 318 стра-ни под бројем 62873 аутор је текста „ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ВАЉЕВСКЕ ЕНИГМАТИКЕ“ („Вуков ковчежић“ број 23, март 20119 и на страни 351 под бро-јем 80059 налази се у попису добитника ЗЛАТНЕ ПОВЕЉЕ ЕСС.

У антологијској књизи „УКРШТАЊЕ РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ (Миро-слав ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ, Миодраг ТОШИЋ, ЕК „Нова загонетка“ и „Алма“, Београд, 2014) објављена је слика Стевана АПОСТОЛОВИЋА на 166 страни а укрштеница посвећена Исидори СЕКУЛИЋ објављена у „Новости енигми“ број 2.372 од 1. септембра 2013. године (белина 7 х 7) на 220. стра ни.

За 50 година енигматског стваралаштва добио је ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ ЕСС-а на 5. Сусретима енигмата Србије у Нишкој Бањи. Објавио је око 3.000 радова а понајвише класичних укрштеница, скандинавки и ребуса. Био је заговор-ник укрштених речи са белинама 7 х 7, користећи често веома оригиналне синтагме.

Био је члан УЕ „Вук Караџић“ из Београда и ЕК „Ваљево“. Оставио је знача-јан траг у српској енигматици па је потребно да се његово стваралаштво проучи и о њему опширније напише. Нека му је вечна слава и хвала.

В. Шарић