понедељак, 1. јул 2024.

SA FEJSBUKA


 Fejsbuk podseća šta sam objavio na današnji dan pre 12 godina.

Ovih dana pripremam se da pošaljem zagonetku na konkurs naših prijatelja iz Niša, pa se sjetih jedne pradavne zezancije. Naime 2008. sam poslao neke normalne zagonetke, ali mi se sama sastavila donja pjesmica koja mi i dana navuče osmijeh na lice jer se sjetim kako je nastala - u jednom dahu. Kada je zaXebancija u pitanju, uvijek sam spreman (pa makar na svoj račun). Najbolja od svih žena, kada je pročitala donju opservaciju kazala je samo: "Hmmmm"!
 
Загонетка 1
Када је мог аскурђела
чукунчукунчукунбаба,
у младости својој срела,
на тог момка беше слаба,
па је, стога, пожелена
и погаче преко хлеба.
Срце му је своје дала,
а, богами, још понешто,
на луди је камен стала
свог делију доби вешто.
И убрзо, знаш шта следи-
„дође главе“ давном деди.
Мој се предак батргао,
копрцао, бацакао...
али није, јадан, знао
у шта се то упетљао.
Све почиње баш од њега,
те сад од тог нема бега.
Он их назу поодавно,
па сад следи оно главно:
Чизме за њег' нису више,
ни опанци, ни ципеле;
Историју нову пише
tа обућа бабе Јеле.
Од искона, па до сада
кућом нашом жена влада;
Мушкарци су, благо жени,
по пропису обувени.
Сад је неко ново време,
ал' су увек исте теме.
Традицију ја не газим
(баш се добро и сналазим).
Кад се мало окуражим,
ја од жене тихо тражим
да по кући, ал' без помпе,
храбро носим своје кломпе.
А сад драги сапатниче,
ако се то тебе тиче,
ти сад кажи свима нама
шта ти је то на ногама?
(папуче)
Славко Бован

3 коментара:

ROK BAN је рекао...

Lijepa, duhovita pjesma.

Slavko Bovan је рекао...

Može i da se pjeva (ali tiho da se žena ne uznemiri)
:)

N. Petkovski је рекао...

Jako dobra pesma, a još i ilustracija!