ENIGMATIKA JE OKO NAS (203)

Piše Rešad Besničanin:

Nedavno sam pročitao knjigu Svetislava Basare „Yugonostalghia“ (objavljena je 2015.) u kojoj autor beleži autobiografska promišljanja na proputovanju od Beograda ka Zagrebu. Pored ostalog sjajni Basara, očito pasionirani rešavač ukrštenica, na par mesta pominje i ukrštene reči iz dnevnog lista „Politika“. Evo tih citata:

U „Politici“ je sve – uključujući i ukrštene reči, u kojima se kao na pokretnoj traci smenjuju od upotrebe već načisto pohabana imena uglednih srpskih ličnosti iz svih oblasti života. Ljubitelji „Politikine“ zaglupljujuće enigmatike iz iskustva znaju napamet rešenja ukrštenih reči za čitavu godinu unapred i iz tog razloga izvlače zaključak da su pametni, a daleko su od pameti, samo su napamet naučili gomilu gluposti.

Tog dana je na „Politikinom“ zaglupljujućem repertoaru hit bio intervju  s jednim od nekolicine velikih pesnika na vlasti koji je još davnih godina postao veliki pesnik tako što ga je „Politika“ , na osnovu diskrecionog prava, a preko ukrštenih reči, proglasila velikim pesnikom. Kao što inokosno donosi odluku ko je u Srbiji živ a ko mrtav, „Politika“ suvereno odlučuje i o tome koji će od mnoštva polumrtvih pesnika koji pred sumrak u gustim rojevima obleću oko „Politikine“ zgrade, biti stavljen u ukrštene reći, proglašen za velikog srpskog pesnika i na sva zvona vraćen u život. „Politikine“ ukrštene reči govore mnogo više o stanju stvari u Srbiji nego milioni u vetar izgovorenih i na papir otisnutih reči.

U Srbiji se politički problemi rešavaju u „Politikinim“ ukrštenim rečima, svaki će vam enigmatičar to potvrditi. Tako to ide, tako mi je pre nekoliko godina rekao Stojković, nevladin enigmatičar (primedba – da nije u pitanju Ratko Stojković!). Ko reši „Politikine“ ukrštene reči, rekao mi je Stojković, sav misteriozan, a malo to kome pođe za rukom zato što provladini enigmatičari neprestano menjaju šifru, taj je rešio sve srpske misterije, tome je – bar tog dana – sve jasno. Nečije se ime, recimo, rekao je Stojković, redovno, dva ili tri puta nedeljno pojavljuje u „Politikinim“ ukrštenim rečima, a onda, naoko bez vidljivog razloga, najednom prestane da se pojavljuje. Čovek koji nestane iz „Politikinih“ ukrštenih reči ubrzo nestaje iz javnog života.

Nije to bio kraj Stojkovićeve jadikovke. Srpski književni kritičari, nastavio je Stojković, istoriju srpske književnosti kroje prema mustri „Politikinih“ ukrštenih reči. Čim se ime nekog pesnika pojavi u „Politikinim“ ukrštenim rečima, srpski književni kritičari, nakon što na jedvite jade, pomoću Vujaklijinog rečnika, reše ukrštene reči, srpskoj javnosti obznanjuju da je srpska javnost dobila još jednog velikog pesnika.