Neću se baš složiti sa tim. U italijanskom jeziku slovo "Z" se nikad ne čita kao "Z" nego kao "C" ili "DZ". Nula se piše ZERO, ali se čita DZERO. Evo sa interneta:
Suglasnik z
I ovaj suglasnik se izgovara na dva načina: bezvučno, kao srpsko c, ili zvučno, kao dz. Za taj izgovor gotovo da nema praktičnih pravila, te primere treba učiti mehanički i postepeno.
bezvučno z = [c] zvučno z = [dz]
stanza zucchero zona zero ragazzo ragazza azzurro mezzo
Suglasnik z se nikada ne čita kao srpsko z.
U makedonskom jeziku, za razliku od srpskog postoji to slovo DZ (ćirilično se piše S) - Дино Ѕоф, Валтер Ѕенга, Монтеѕемоло, Аѕури, три : нула = тре : ѕеро итд. Ово како је написано, тако се изговара на италијанском језику.
To je kao da kod etimološkog rebusa ideš secirati kako se izgovara. Jedino si u pravu, ako si mislio da u postavci treba pisati talijanski, a ne italijanski. To da.
Moja primedba nema veze sa time da li se kaže talijanski ili italijanski, nego KAKO SE ČITA (kako se izgovara) zadata reč na italijanskom. Da, piše se zero, ali na italijanskom se čita (izgovara) dzero, kao što se piše quattro i cinque, a čita se (kaže se) kuatro i činkve.
U zadatom indirektu je upravo naznačeno da nulu trebamo uzeti italijanski, a ne srpski.
Jer, ako bi indirekt glasio na primer: Adriano na italijanskom je ... (Celentano ili Ćelentano) - kako se piše ili kako se čita (izgovara)?
Izgleda da Nikola ne rješava zagonetke vać nas sve podučava stranim jezicima. Kako bi onda u postavci bilo ono "je" koje ide uz "zero"? Ovo je retoričko pitanje.
9 коментара:
JEZERO (je zero)
Neću se baš složiti sa tim. U italijanskom jeziku slovo "Z" se nikad ne čita kao "Z" nego kao "C" ili "DZ". Nula se piše ZERO, ali se čita DZERO. Evo sa interneta:
Suglasnik z
I ovaj suglasnik se izgovara na dva načina: bezvučno, kao srpsko c, ili zvučno, kao dz. Za taj izgovor gotovo da nema praktičnih pravila, te primere treba učiti mehanički i postepeno.
bezvučno z = [c] zvučno z = [dz]
stanza zucchero zona zero
ragazzo ragazza azzurro mezzo
Suglasnik z se nikada ne čita kao srpsko z.
U makedonskom jeziku, za razliku od srpskog postoji to slovo DZ (ćirilično se piše S) - Дино Ѕоф, Валтер Ѕенга, Монтеѕемоло, Аѕури, три : нула = тре : ѕеро итд. Ово како је написано, тако се изговара на италијанском језику.
N. Petkovski
Pa piše se zero.
To je kao da kod etimološkog rebusa ideš secirati kako se izgovara. Jedino si u pravu, ako si mislio da u postavci treba pisati talijanski, a ne italijanski. To da.
Trebalo je pisati onako kako piše. Indirektu ništa ne fali, osim što je prelagan za moj uus, ali mora biti i takvi zadataka.
Hvala, Slavko!
Moja primedba nema veze sa time da li se kaže talijanski ili italijanski, nego KAKO SE ČITA (kako se izgovara) zadata reč na italijanskom. Da, piše se zero, ali na italijanskom se čita (izgovara) dzero, kao što se piše quattro i cinque, a čita se (kaže se) kuatro i činkve.
U zadatom indirektu je upravo naznačeno da nulu trebamo uzeti italijanski, a ne srpski.
Jer, ako bi indirekt glasio na primer: Adriano na italijanskom je ... (Celentano ili Ćelentano) - kako se piše ili kako se čita (izgovara)?
N. Petkovski
Jok, Nikola, kao što smo ustanovili da je Al Pačino, tako je i ovaj Adrijano Čelentano.
Izgleda da Nikola ne rješava zagonetke vać nas sve podučava stranim jezicima. Kako bi onda u postavci bilo ono "je" koje ide uz "zero"? Ovo je retoričko pitanje.
Постави коментар