DURIJAN
Durijan predstavlja ime za nekoliko vrsta drveća koje pripadaju rodu Durio. Ime durijan izvedeno je od malajske reči za duri ili šiljak, što upućuje na brojne šiljaste izbočine ploda. Postoji oko 30 priznatih vrsta durijana, od kojih najmanje devet proizvodi jestive plodove, ali i više od 300 imenovanih sorti na Tajlandu i 100 u Maleziji. Durio zibethinus je jedina vrsta dostupna na međunarodnom tržištu — sve druge vrste se prodaju samo u lokalnim regijama. Postoje stotine kultivara durijana, a mnogi potrošači izražavaju sklonosti za specifične sorte koje donose visoke cene na tržištu.
Smatran od strane mnogih ljudi u jugoistočnoj Aziji za zloglasnog „kralja plodova”, durijan je prepoznatljiv po svojoj znatnoj veličini, snažnom mirisu i ogromnoj ljusci pokrivenoj trnjem. Voćka može porasti i do 30 centimetara i 15 centimetara u prečniku, a obično teži od jednog do tri kilograma. Njen oblik varira od duguljastog do okruglog, a boja ljušture od zelene do smeđe, dok je meso bledožuto do crveno, u zavisnosti od vrste.
Neki ljudi smatraju da durijan ima prijatnoslatki miris, dok drugi smatraju da aromu prevladava neugodan miris. Miris izaziva reakcije od dubokog uvažavanja do snažnog gnušanja, a opisan je različito — kao truli luk, terpentin ili sirova otpadna voda. Oporost njegovog mirisa, koja može trajati nekoliko dana, dovela je do izbacivanja voća iz određenih hotela i javnog prevoza u jugoistočnoj Aziji.
(Vikipedija)
4 коментара:
NUDI RAJ
Da li je o tačno pitaćemo ANDRIJU
Prilikom svojih poseta Aziji, pogotovu Indoneziji, imao sam priliku, ne jedanput kušati durijan. Moram reći, da je okus voćke, kada je očistiš stvarno vrhunski. I kao što stoji u tekstu, ima ih bezbroj vrsti. U Indoneziji kažu, da ima najbolji okus onaj sa arhipelaga Moluki. Meni su bilii, otvoreno rečeno, svi dosta sličnog okusa. Najradije sam ga gustirao kao gusti voćni sok, dobro ohlađen i sa ledom.
Na Baliju sam imao priliku posetiti i farmu sa vočkama. Stabla su visoka nekih 10 do 15 m, a plodovi su na vrhu. Oko stabala je na visini nekih dva metara od zemlje razapeta mreža, u koju se ulove svi plodovi, kada sazriju. I kada sazrijevaju, kidači se penju na stablo bez ikake dodatne opreme, bosi. Slično kao i za kokos, te plodove, koje uberu spuštaju u mreže.
Neprijatan miris je stvarno sinonim za voćke, te mislim, da sam u svim hotelima u Indoneziji, gde sam boravio video na ulazu naljepnicu, koja zabranjuje unos plodova. Slično i na javnim autobusima, dok u poluorganizovanim prevozima sa vozilima sličnim našim kombijima, ta zabrana se može obići. Zanimljivo je, da izvor tog neprijatnog mirisa olupina, dok sama nutrina slična bubrezu, nema tako jakog mirisa.. I na šta asociira taj miris? Kako kome, ali večini na ljudska gov..... I zato smo odmah posle rezanja plodova, neupotrebljivu olupinu odmah morali odneti na deponiju, da u stanu nije bilo tog neprijatnog mirisa.
I pošto sam dugi niz godina radio u konditeraju, zanimljiva mi je bila i upotreba durijana u konditorstvu. Na žalost nisam mogao posetiti neku proizvodnju, nego samo nabaviti i kušati gotove proizvode. Manje više svi su bili obrađeni/obliveni sa čokoladom. Nije se me nijedan od oblika baš dojmio, još najviše mi je sličilo kao posušena marelica oblivena čokoladom.
Štefan Markovič
Štefane, hvala za ovaj komentar!
Постави коментар