EKVATORIJALNI
PRSTEN
EKVATORIJALNI
OBRUČ
Ekvatorijalni
prsten ili obruč je stari astronomski instrument, korišćen u Helenističkom
svetu za određivanje tačnog trenutka prolećne i jesenje ravnodnevica
(ekvinoksa, ekvinocija). Ekvatorijalni prsteni su bili postavljeni ispred
hramova u Aleksandriji, na Rodosu, verovatno i na drugim mestima, u kalendarske
svrhe. Upotrebu ekvatorijalnog prstena najlakše ćemo shvatiti ako zamislimo
prsten postavljen vertikalno (okomito) u ravni istok-zapad na Zemljinom
ekvatoru. U vreme ekvinoksa Sunce će izaći tačno na istoku, proći će kroz zenit
(najvišu tačku neba) i zaći tačno na zapadu. Tokom dana, donja polovina prstena
će biti u senci koju pravi gornji deo prstena. U drugim danima godine, Sunce
prolazi severno ili južno od prstena te osvetljava i donju polovinu. Na
širinama dalje od ekvatora, prsten treba postaviti pod odgovarajućim uglom, u
ravni nebeskog ekvatora, tj. pod nagibom od [90 - geogr. širina] stepeni. Na
zemljinim polovima (širina = 90°), prsten će biti horizontalan (vodoravan).
Ekvatorijalni
prsten ima prečnik od jednog do dva kubita (45-90 cm). Pošto Sunce nije
tačkasti izvor svetlosti, širina senke na donjoj polovini prstena je malo manja
od širine prstena. Utvrđivanjem trenutka kada je senka centrirana na prstenu
može se utvrditi trenutak ekvinoksa s preciznošću od oko jednog sata. Ako bi
ekvinoks bio tokom noći ili kada je nebo oblačno, mogla se napraviti interpolacija
između merenja iz dva dana.
Glavna
nezgoda kod ekvatorijalnog prstena bila je ta što on mora biti vrlo precizno
namešten, ili će u protivnom doći do pogrešnog merenja. Ptolomej pominje u
Almagestu da se jedan od ekvatorijalnih prstenova u Aleksandriji blago pomerio,
zbog čega je pokazivao da se ekvinoks dogodio dva puta u istom danu. Lažna
očitavanja su mogla biti dobijena i usled atmosferske refrakcije, kada je Sunce
blizu horizonta.
Izvor: Vikipedija
Нема коментара:
Постави коментар