Kuća na slici je jedna od najstarijih u ovom delu Srbije - skoro dva veka. Nalazi se pod zaštitom države kao spomenik kulture, ali bolje da vam ne pokažem sliku kako danas izgleda)ova slika je nastala početkom 70-desetih godina prošlog veka). Njen vlasnik, bivši profesor matematike u ETŠ "Nikola Tesla" u Nišu (jedan od petorice Jelašničana koji su pedesetih godina prošlog veka pohađali Višu stručnu pedagošku školu u Rijeci - jedan od njih je bio i moj otac), je živeo u novoj kući u dvorištu pokraj nje. Nakon njegove smrti kuća je potpuno zapuštena iako je "pod zaštitom" države.
Fotografiju levo je načinio naš drugar Gaja - Dragan Stojanović, logičar i kvizaš. Nastala je u "Kući Velikog Brata" u Košutnjaku na snimanju kviza "Uzmi ili ostavi", jula 2007. godine.
Jelašnica je poznata po rudniku mrkog uglja koji je radio od 1885. do 1. avgusta 1967. godine. Šezdesetih godina prošlog veka u njemu je bilo zaposleno hiljadu ljudi (iz svih krajeva Jugoslavije, a bilo je i Čeha, Rusa, Rusina...). Više puta je menjao vlasnike, za vreme svetskih ratova su ga eksploatisali Nemci, bio je vlasništvo jedne belgijske kompanije... Izgrađena je i pruga do železničke stanice u Niškoj Banji (4,5 km.). Bila je uskotračna - 0,60 m. Jelašnica je tada imala za trećinu više stanovnika od Niške Banje. U selu postoji osnovna škola od 1879. godine ("Đura Jakšić"). Nju su pohađali, između ostalih i Ljubiša Samardžić, Lazar Grozdanović legenda jugoslovenske i srpske odbojke (otac mu je nekoliko godina bio seoski sveštenik u Jelašnici - Lazar je bio školski drug moga oca), braća blizanci Miroslav i Miodrag Anđelković (moje komšije - dvadeset metara je od moje rodne kuće do njihove u selu), akademski slikari - Miroslav je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, član mlade fudbalske reprezentacije Srbije, a sada fudbaler belgijskog kluba "K.A.A. Gent", Uroš Vitas, takođe je pohađao ovu školu... Ja nisam jer sam veoma kratko živeo u Jelašnici. Ove godine je Predrag Cvetković, učenik osmog razreda u ovoj školi dobio "Svetosavsku nagradu" kao najbolji učenik osnovnih škola u Srbiji (nismo rođaci!). Njegova majka je domađica, a otac automehaničar.
@Rešad U pravu si, Rešade... bilo je zaista mnoooogo kviz emisija u kojima sam učestvovao. Po mojoj gruboj evidenciji - preko 100! Od toga čak 53 puta u "Slagalici". Ako tome dodam i više od 20 emisija kviza "Uzmi ili ostavi" u kojima sam učestvovao kao "pomoćnik", to mu dođe preko 120. Prvi put sam učestvovao još davne 1987. godine u kvizu "Brojke i slova" (RTZ). Voditelj je bio pokojni Ivan Hetrih. Već pet-šest godina nisam se prijavljivao, niti pojavljivao u kvizovima. Mislim da je moj, za sada poslednji kviz bio "Kviz brzotrz".
Ja sam nekad davno (još kao brucoš, ako se ne varam) prošao na testiranju koje su Goluža i Mlakar organizovali u "Sava centru". Znam da je bilo preko pet hiljada na tom testiranju, prošlo je valjda oko 200. Nakon toga sam bio na još jednom testiranju u Zagrebu i, pošto sam se namučio putovanjem vozom (a bogami i vlakom) od Novog Pazara do Zagreba, to je bio moj oproštaj od TV kviza "Kviskoteka".
Nakon toga, pre par godina, bio sam učesnik TV kviza "Visoki napon". Pre nego sam nastupio poklonio sam Dekiju (voditelju kviza Dejanu Panteliću) svoju belu ukrštenicu u kojoj se vidi i njegova slika). U kvizu se nisam baš proslavio: odgovorio na prvo pitanje od 100 hiljada dinara, ali pao na drugo od 50 (nisam se setio da mogu da uzmem i zamenu!).
Ja sam prošao neka teška testiranja za "Kviskoteku", a na kraju je ispalo da ne mogu učestvovati jer sam pre toga učestvovao u "Brojkama i slovima" na istoj televiziji (RTZ). U slagalici sam učestvovao u DRUGOM (finale), PETOM (finale) i ČETRDESETSEDMOM ciklusu (treći) i u četiri-pet superfinala - nisu vodili evidenciju o prethodnom učešću! Gledao sam tu emisiju "Visokog napona" kada si dao ukrštenicu Dekiju. Ja sam četiri puta učestvovao u "Visokom naponu" - dva puta u stolici, a jednom sam uzeo 130 000 iz "klupe za rezervne igrače".
Miroslave, počni pisati memoare! Toliko toga navodiš u komentarima na blogovi da je prava šteta da sve to (i još mnogo nerečenoga i nenapisanoga) ne završi između korica neke makar virtuelne knjige.
Naravno, i knjiga o Jelašnici dolazi u obzir. To ti je dug prema rodnom mjestu. Ja sam svoj dug odužio jer sam "dobro potegao" da se objavi knjiga o mom selu ("Bolman je bio Bolman", 758 stranica).
Nisam znao da si imao toliko nastupa u TV kvizovima, doduše nije me bilo ovde čitavu deceniju, pa je to donekle i razumljivo. Pogledao sam neke tvoje nastupe koji si ponudio na ovom blogu. Takođe, pregledao sam i dosta nastupa Roberta Pauletića (putem svemogućeg interneta!), i tako se podsetio nekih divnih kvizova. Danas je kvalitet drastično opao! Eto, ja nikako da se nakanim, pa da se prijavim na toj "Slagalici". Nadam se da ova naša prepiska ima dosta posetilaca, posebno u susednim zemljama! :)
g.Rešadu, g.Cvetkoviću(njih osobno ne poznam-zato ovo g s točkom ) i Jovanu- čita se, čita, i redovno prati-jer sve što se iz čitanja iz ovih prepiski sazna,pozitivno je za ljubitelje zagonetaštva-što bi rekli"nadogradnja"!
Sutra će biti gusto! Izlazi moja drugoplasirana, a treba da saznamo ko je autor najboljeg rebusa na "Kviskotekinom" natječaju! I valjda da saznamo koja je tema zadnjeg, sedmog kola!
Nisam baš toliko strpljiv da pišem knjige, a nemam ni vremena za to. O Jelašnici postoji knjiga jednog niškog novinara (Jovica Vasić) koji živi u mom rodnom selu - Odbor SANU za proučavanje sela ima biblioteku "Hronika sela". Do kraja XX veka objavljeno je 70-ak knjiga. Marjan Radaković je napisao 69-u o svom Donjem Komrenu. Dugo su me ubeđivali i ubeđuju da napišem knjigu o osmosmerkama, a i sam sam planirao neke knjige... Ipak, mislim da mi sastavljanje i uređivanje enigmatskih radova mnogo više leži i da tu mogu više postići (dati).
A, nešto oko 2/3 mojih kvizova možete videti na ovom LINKU
Inače, takmičenje u anagramiranju imena i prezimena i mesta stanovanja je bilo najpre u "Politika Mozaiku" početkom 80-ih godina prošlog veka. Ja sam imao: TV: SIMON RACKOVIĆ VELIŠ? U to vreme nisam još imao nijedno pojavljivanje na televiziji, a evo, danas je "TV" uklopio i Rešad!
Ja se sećam jednog konkursa "Vjesnikovog Kviza" u kome su enigmati trebali sastaviti anagram od svog imena i prezimena. Znam da sam, kao tada totalni anonimus i početnik, poslao neku smejuriju da je se i ne sećam. Ako se ne varam, čini mi se da je pobedio Skopal, ili ...
Citat: "Marjan Radaković je napisao 69-u o svom Donjem Komrenu."
Prvi put čujem za tu Radakovićevu knjigu. Za biblioteku sam čuo, iako nisam znao njen baš precizan naslov. Tu biblioteku spominjali su nam - autorima knjige "Bolman je bio Bolman" - bivši (pokojni) predsjednik Matice srpske Božidar Kovaček i bivši sekretar Pavle Stanojević s napomenom da bi se i naša knjiga mogla uklopiti u tu biblioteku. Možda je i mogla, ali mi se dalje nismo raspitivali...
30 коментара:
Miroslav Cvetković-Jelašnica
Kuća na slici je jedna od najstarijih u ovom delu Srbije - skoro dva veka. Nalazi se pod zaštitom države kao spomenik kulture, ali bolje da vam ne pokažem sliku kako danas izgleda)ova slika je nastala početkom 70-desetih godina prošlog veka). Njen vlasnik, bivši profesor matematike u ETŠ "Nikola Tesla" u Nišu (jedan od petorice Jelašničana koji su pedesetih godina prošlog veka pohađali Višu stručnu pedagošku školu u Rijeci - jedan od njih je bio i moj otac), je živeo u novoj kući u dvorištu pokraj nje. Nakon njegove smrti kuća je potpuno zapuštena iako je "pod zaštitom" države.
Fotografiju levo je načinio naš drugar Gaja - Dragan Stojanović, logičar i kvizaš. Nastala je u "Kući Velikog Brata" u Košutnjaku na snimanju kviza "Uzmi ili ostavi", jula 2007. godine.
Zahvaljujem Rešadu za revanš-anagram!
Ilija Ozdanović je, naravno, napisao tačno rešenje.
Za Miroslava: ne ić nego ac! Jedna od značajki koja razlikuje prave i malo manje prave Šokce! Pozdrav!
Jest, Ilija Ozdanovac je rešio anagram. Nema na čemu, Miroslave :)
A ja mislio da su ovo pare u tvom trezoru, osvojene na mnogobrojnim TV kvizovima!
Izvini Ilija - trenutak nepažnje. Znam da je "ac", ali mi je na trenutak popustila koncentracija.
Jelašnica je poznata po rudniku mrkog uglja koji je radio od 1885. do 1. avgusta 1967. godine. Šezdesetih godina prošlog veka u njemu je bilo zaposleno hiljadu ljudi (iz svih krajeva Jugoslavije, a bilo je i Čeha, Rusa, Rusina...). Više puta je menjao vlasnike, za vreme svetskih ratova su ga eksploatisali Nemci, bio je vlasništvo jedne belgijske kompanije... Izgrađena je i pruga do železničke stanice u Niškoj Banji (4,5 km.). Bila je uskotračna - 0,60 m. Jelašnica je tada imala za trećinu više stanovnika od Niške Banje.
U selu postoji osnovna škola od 1879. godine ("Đura Jakšić"). Nju su pohađali, između ostalih i Ljubiša Samardžić, Lazar Grozdanović legenda jugoslovenske i srpske odbojke (otac mu je nekoliko godina bio seoski sveštenik u Jelašnici - Lazar je bio školski drug moga oca), braća blizanci Miroslav i Miodrag Anđelković (moje komšije - dvadeset metara je od moje rodne kuće do njihove u selu), akademski slikari - Miroslav je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, član mlade fudbalske reprezentacije Srbije, a sada fudbaler belgijskog kluba "K.A.A. Gent", Uroš Vitas, takođe je pohađao ovu školu...
Ja nisam jer sam veoma kratko živeo u Jelašnici.
Ove godine je Predrag Cvetković, učenik osmog razreda u ovoj školi dobio "Svetosavsku nagradu" kao najbolji učenik osnovnih škola u Srbiji (nismo rođaci!). Njegova majka je domađica, a otac automehaničar.
Miroslave, hvala na zanimljivim i nadasve korisnim informacijama! Eto, ovaj moj anagram je doprineo da saznamo dosta toga!
@Rešad
U pravu si, Rešade... bilo je zaista mnoooogo kviz emisija u kojima sam učestvovao. Po mojoj gruboj evidenciji - preko 100! Od toga čak 53 puta u "Slagalici". Ako tome dodam i više od 20 emisija kviza "Uzmi ili ostavi" u kojima sam učestvovao kao "pomoćnik", to mu dođe preko 120. Prvi put sam učestvovao još davne 1987. godine u kvizu "Brojke i slova" (RTZ). Voditelj je bio pokojni Ivan Hetrih.
Već pet-šest godina nisam se prijavljivao, niti pojavljivao u kvizovima. Mislim da je moj, za sada poslednji kviz bio "Kviz brzotrz".
Ja sam nekad davno (još kao brucoš, ako se ne varam) prošao na testiranju koje su Goluža i Mlakar organizovali u "Sava centru". Znam da je bilo preko pet hiljada na tom testiranju, prošlo je valjda oko 200. Nakon toga sam bio na još jednom testiranju u Zagrebu i, pošto sam se namučio putovanjem vozom (a bogami i vlakom) od Novog Pazara do Zagreba, to je bio moj oproštaj od TV kviza "Kviskoteka".
Nakon toga, pre par godina, bio sam učesnik TV kviza "Visoki napon". Pre nego sam nastupio poklonio sam Dekiju (voditelju kviza Dejanu Panteliću) svoju belu ukrštenicu u kojoj se vidi i njegova slika). U kvizu se nisam baš proslavio: odgovorio na prvo pitanje od 100 hiljada dinara, ali pao na drugo od 50 (nisam se setio da mogu da uzmem i zamenu!).
Ja sam prošao neka teška testiranja za "Kviskoteku", a na kraju je ispalo da ne mogu učestvovati jer sam pre toga učestvovao u "Brojkama i slovima" na istoj televiziji (RTZ). U slagalici sam učestvovao u DRUGOM (finale), PETOM (finale) i ČETRDESETSEDMOM ciklusu (treći) i u četiri-pet superfinala - nisu vodili evidenciju o prethodnom učešću!
Gledao sam tu emisiju "Visokog napona" kada si dao ukrštenicu Dekiju. Ja sam četiri puta učestvovao u "Visokom naponu" - dva puta u stolici, a jednom sam uzeo 130 000 iz "klupe za rezervne igrače".
Miroslave, počni pisati memoare! Toliko toga navodiš u komentarima na blogovi da je prava šteta da sve to (i još mnogo nerečenoga i nenapisanoga) ne završi između korica neke makar virtuelne knjige.
Naravno, i knjiga o Jelašnici dolazi u obzir. To ti je dug prema rodnom mjestu. Ja sam svoj dug odužio jer sam "dobro potegao" da se objavi knjiga o mom selu ("Bolman je bio Bolman", 758 stranica).
Nisam znao da si imao toliko nastupa u TV kvizovima, doduše nije me bilo ovde čitavu deceniju, pa je to donekle i razumljivo. Pogledao sam neke tvoje nastupe koji si ponudio na ovom blogu. Takođe, pregledao sam i dosta nastupa Roberta Pauletića (putem svemogućeg interneta!), i tako se podsetio nekih divnih kvizova. Danas je kvalitet drastično opao! Eto, ja nikako da se nakanim, pa da se prijavim na toj "Slagalici".
Nadam se da ova naša prepiska ima dosta posetilaca, posebno u susednim zemljama! :)
g.Rešadu, g.Cvetkoviću(njih osobno ne poznam-zato ovo g s točkom ) i Jovanu- čita se, čita, i redovno prati-jer sve što se iz čitanja iz ovih prepiski sazna,pozitivno je za ljubitelje zagonetaštva-što bi rekli"nadogradnja"!
Drago mi je Ilija, pozdrav!
Citat:
"Nadam se da ova naša prepiska ima dosta posetilaca, posebno u susednim zemljama! :)"
Naravno, da se čita (i u susednoj Makedoniji), ništa se ne propušta!
Pozdrav i Nikoli Makedonskom. Ja ovo danas uzurpirao ovaj blog :) Pa kad nema Slavka da se javi, moram ja da ga menjam!
Volim ovakve serije komentara!
Svojevremeno je bilo neko takmičenje u kome je trebalo napraviti anagram od svog imena i prezimena i mjesta stanovanja.
Za jedno takvo takmičenje pričali su mi stariji (ha-ha) a jedno je bilo u "Beokvizu" gdje sam i učestvovao.
Da, mogu da potvrdim da su svi postovi (i komentari) veoma čitani. To me veseli!
Do sada je utorak bio dan sa najgušćim prometom (i danas su odlični pokazatelji) ali od prošle srijede, srijeda se bori za prvu poziciju.
Očekujem da će danas i sutra (posebno sutra) biti oboreni neki rekordi.
Sutra će biti gusto! Izlazi moja drugoplasirana, a treba da saznamo ko je autor najboljeg rebusa na "Kviskotekinom" natječaju! I valjda da saznamo koja je tema zadnjeg, sedmog kola!
Nisam baš toliko strpljiv da pišem knjige, a nemam ni vremena za to. O Jelašnici postoji knjiga jednog niškog novinara (Jovica Vasić) koji živi u mom rodnom selu - Odbor SANU za proučavanje sela ima biblioteku "Hronika sela". Do kraja XX veka objavljeno je 70-ak knjiga. Marjan Radaković je napisao 69-u o svom Donjem Komrenu. Dugo su me ubeđivali i ubeđuju da napišem knjigu o osmosmerkama, a i sam sam planirao neke knjige... Ipak, mislim da mi sastavljanje i uređivanje enigmatskih radova mnogo više leži i da tu mogu više postići (dati).
A, nešto oko 2/3 mojih kvizova možete videti na ovom LINKU
Inače, takmičenje u anagramiranju imena i prezimena i mesta stanovanja je bilo najpre u "Politika Mozaiku" početkom 80-ih godina prošlog veka. Ja sam imao: TV: SIMON RACKOVIĆ VELIŠ? U to vreme nisam još imao nijedno pojavljivanje na televiziji, a evo, danas je "TV" uklopio i Rešad!
Ja se sećam jednog konkursa "Vjesnikovog Kviza" u kome su enigmati trebali sastaviti anagram od svog imena i prezimena. Znam da sam, kao tada totalni anonimus i početnik, poslao neku smejuriju da je se i ne sećam. Ako se ne varam, čini mi se da je pobedio Skopal, ili ...
Zanimljivo: cijeli SIMON RACKOVIĆ je stao u MIROSLAV CVETKOVIĆ - NIŠ, a CIO KRSMANOVIĆ u - SIMON RACKOVIĆ!
Citat: "Marjan Radaković je napisao 69-u o svom Donjem Komrenu."
Prvi put čujem za tu Radakovićevu knjigu. Za biblioteku sam čuo, iako nisam znao njen baš precizan naslov. Tu biblioteku spominjali su nam - autorima knjige "Bolman je bio Bolman" - bivši (pokojni) predsjednik Matice srpske Božidar Kovaček i bivši sekretar Pavle Stanojević s napomenom da bi se i naša knjiga mogla uklopiti u tu biblioteku. Možda je i mogla, ali mi se dalje nismo raspitivali...
Постави коментар