Sve čekam da se poigramo igre prepoznavanja. (Možemo svi da prepoznamo po jednoga pa u krug) Evo da krenem: Prvi desno dole aktuelni predsjednik ESS-a Milorad Živanić.
Ima i kolega koji se retko pojavljuju u poslednje vreme: Ivica Mlađenović, Vojin Krsmanović, Veljko Dopuđa, Milinko Pučijašević... tu je i ilustrator (sa leptir-mašnom) Sekerezović.
Onako, po sećanju, rekao bih da je prošlo duplo manje vremena nego što zaista jeste. Jak je i osećaj da su nas neki izuzetni autori i ljudi zaista prerano napustili. Ukratko: vreme autoriteta, sjajnih autora. Znalo se ko šta radi. Veliki tiraži. Ne pamtim ni svadje, ni teške reči. Ovakvih dogadjaja više nema. Sećam se, negde u to vreme su još jedino Mile janković i Mladen Spasojević okupljali jednom godišnje po par desetina svojih saradnika u nekom od novosadskih restorana. Pravi mali Susreti Enigmata.
Pored Bažika je Mirko Stanković (čini mi se), a iza njega Jovan Vuković. Tomu Vukadinovića, čija je kćerka, takođe, radila na RTS (jednom me je šminkala za nastup u "Slagalici", a kasnije je bila kostimograf), sretao sam još samo na snimanju "Slagalice". Jednom je došao sa pokojnim Milanom Jelenkovićem. Milan je 5-6 godina života proveo u Nišu (na početku moje enigmatske "karijere") - studirao je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Nišu.
Ovo je jedna od ređih prilika kada sam obukao parno odelo, verovatno da izgledam malo ozbiljnije. Do pok. Bažika je Života Petković iz Ravnog Sela. Inače, u Huperu nisam bogzna šta objavio, najviše magičnih štitova 9x7, pošto su neki urednici i tada mislili da nisam rešiv, tako da sam batalio saradnju. Dolaskom pok. Vese na mesto urednika počeo sam ponovo da sarađujem, ali je njegova prerana smrt učinila da opet prestanem sa saradnjom. Prošle godine, dok su neki prestali, ja sam na poziv po treći put počeo saradnju, verovatno i poslednji put. Ovo su stvarno bila dobra stara vremena za enigmatiku, bilo je više druženja, da ne kažem i boljih honorara, više entuzijazma, a i manje sedih glava. Bilo nekad u Americi, pardon Srbiji. Lozničanin
23 коментара:
Evo dokaza da Najbolja od svih žena još od "pamtivijeka" poslećuće enigmatske susrete. (Prva slijeva).
Milijana sa Slavkom... Lolita sa Sašom... ja s bradom :)
Maznuću ovu sliku za svoj blog.
Slobodno!
Ovo je inače fotografija fotografije (prekjuče sam fotografisao fotografiju na koju sam nabasao u nesređenoj arhivi)
Na ovoj slici jedino ne prepoznajem ko je gospodin iza Jelenkovića.
Brana Ristic????
Jelenković je centralno dole?
Da.
ja ih poprilično ne prepoznajem...
Sve čekam da se poigramo igre prepoznavanja. (Možemo svi da prepoznamo po jednoga pa u krug)
Evo da krenem:
Prvi desno dole aktuelni predsjednik ESS-a Milorad Živanić.
Sreten Perić (ispod Cvetkovića)
:(
Prvi s leva koji čuči je moj pokojni stric Dušan Nikić. Iza njega stoji, takođe pokojni, Jan Bažik.
Nažalost, ima nekoliko pokojnih kolega: Jan Bažik, Dušan Nikić, Zoran Zeljković, Milan Jelenković, Veselin Patrnogić, Mladen Đurđević.
Ima i kolega koji se retko pojavljuju u poslednje vreme: Ivica Mlađenović, Vojin Krsmanović, Veljko Dopuđa, Milinko Pučijašević... tu je i ilustrator (sa leptir-mašnom) Sekerezović.
Iza Sekerezovića stoji Krsta Ivanov.
Onako, po sećanju, rekao bih da je prošlo duplo manje vremena nego što zaista jeste. Jak je i osećaj da su nas neki izuzetni autori i ljudi zaista prerano napustili.
Ukratko: vreme autoriteta, sjajnih autora. Znalo se ko šta radi. Veliki tiraži. Ne pamtim ni svadje, ni teške reči.
Ovakvih dogadjaja više nema.
Sećam se, negde u to vreme su još jedino Mile janković i Mladen Spasojević okupljali jednom godišnje po par desetina svojih saradnika u nekom od novosadskih restorana.
Pravi mali Susreti Enigmata.
Drugi u prvom redu (do Dušana Nikića) je Toma Vukadinović.
Sa Cvetkovićeve desne strane - Stojimir Talijan.
Desno, odmah iza Bažika - Momir Vučenović.
Skroz desno - (sa bradom) Milinko Pučijašević
Iza Momira Vučenovića je Dinko Knežević.
Pored Bažika je Mirko Stanković (čini mi se), a iza njega Jovan Vuković.
Tomu Vukadinovića, čija je kćerka, takođe, radila na RTS (jednom me je šminkala za nastup u "Slagalici", a kasnije je bila kostimograf), sretao sam još samo na snimanju "Slagalice". Jednom je došao sa pokojnim Milanom Jelenkovićem. Milan je 5-6 godina života proveo u Nišu (na početku moje enigmatske "karijere") - studirao je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Nišu.
Ovo je jedna od ređih prilika kada sam obukao parno odelo, verovatno da izgledam malo ozbiljnije.
Do pok. Bažika je Života Petković iz Ravnog Sela.
Inače, u Huperu nisam bogzna šta objavio, najviše magičnih štitova 9x7, pošto su neki urednici i tada mislili da nisam rešiv, tako da sam batalio saradnju. Dolaskom pok. Vese na mesto urednika počeo sam ponovo da sarađujem, ali je njegova prerana smrt učinila da opet prestanem sa saradnjom. Prošle godine, dok su neki prestali, ja sam na poziv po treći put počeo saradnju, verovatno i poslednji put.
Ovo su stvarno bila dobra stara vremena za enigmatiku, bilo je više druženja, da ne kažem i boljih honorara, više entuzijazma, a i manje sedih glava.
Bilo nekad u Americi, pardon Srbiji.
Lozničanin
Да, Живота Петковић. А ко је чова са црвеном краватом у средини слике? Да није Мидхат Сарајлија?
Sad još preostaje Slavku da napravi rekapitulaciju: stoje ti i ti, čuče ti i ti...
Постави коментар