Piše: Jovan Nedić Ova fotografija snimljena je 1. marta 2014. godine u Ljubljani. Od šest osoba sa slike danas su njih petero članovi EKK-ija!
Naknadno ubačena fotografija iz Ljubljane (snimljeno 30. V.2014) na kojoj je pet članova EKK.
7 коментара:
Gojko
је рекао...
Eh,dosta davno sam bio vojak u Ljubljani,a na nekoj manifestaciji radio sma i rebus uživo..vojnik sa slovom D je stajao na bini-d VOJNIK...dvojnik...itd..kasarna se zvala Ljubo Šercer,a mi smo je zvali Ljubo Švercer (umetaljka) jer smo sitnim " švercom" pokušavali da sebi olakšamo te dane...
Treći, četvrti i peti mjesec 2014. godine moja kćerka Sonja bila je, kao studentica pete godine kulturologije, na stručnoj praksi u Galeriji Fotografija u Ljubljani. Mi smo je, moja supruga i ja, početkom marta odvezli u Sloveniju i tada se sreli s Brankom Milovanovićem, njegovom suprugom i Štefanom Markovičem, a krajem maja išli smo ponovo u Sloveniju po Sonju i tada se ponovo sreli s Brankom i Štefanom. Bili su to prijatni susreti koji se dugo pamte.
"Topniška vojašnica" kako se je nazivala kasarna u narodu, još iz vremena Austro Ugarske je danas srušena. Na tom mestu je u početku devedesetih godina prošlog stolječa izgrađen stambeno poslovni kompleks, sa javnom garažom, lokalima , ...
Hvala Štefane na informaciji.Možda je zanimljivo da napomenem da je u toj istoj kasarni,u istoj zgradi i ulazu,samo druga spavaonica i moj otac,prije mene nekih tridesetak godina,odrađivao vojni rok i da je tada tu bila artiljerija-topništvo.Kad mi je otac dolazio na polaganje zakletve možete pretpostaviti kako se je osjećao...
To je stvarno velika slučajnost da i otac i sin vojsku služe u istoj kasarni, samo s vremenskim razmakom od tridesetak godina. Moj je otac vojsku služio u Nišu, a ja prvo u Somboru, a onda u Lokvici kod Nove Gorice.
7 коментара:
Eh,dosta davno sam bio vojak u Ljubljani,a na nekoj manifestaciji radio sma i rebus uživo..vojnik sa slovom D je stajao na bini-d VOJNIK...dvojnik...itd..kasarna se zvala Ljubo Šercer,a mi smo je zvali Ljubo Švercer (umetaljka) jer smo sitnim " švercom" pokušavali da sebi olakšamo te dane...
Treći, četvrti i peti mjesec 2014. godine moja kćerka Sonja bila je, kao studentica pete godine kulturologije, na stručnoj praksi u Galeriji Fotografija u Ljubljani. Mi smo je, moja supruga i ja, početkom marta odvezli u Sloveniju i tada se sreli s Brankom Milovanovićem, njegovom suprugom i Štefanom Markovičem, a krajem maja išli smo ponovo u Sloveniju po Sonju i tada se ponovo sreli s Brankom i Štefanom.
Bili su to prijatni susreti koji se dugo pamte.
Gojko,
"Topniška vojašnica" kako se je nazivala kasarna u narodu, još iz vremena Austro Ugarske je danas srušena. Na tom mestu je u početku devedesetih godina prošlog stolječa izgrađen stambeno poslovni kompleks, sa javnom garažom, lokalima , ...
Štefan Markovič
Naknadno je ubačena još jedna fotografija.
Sećam se, da smo u oba navrata sedeli u istom lokalu. I kada danas gledam, ovako upoređene slike, vidim, da smo sedeli i za istim stolom.
Štefan Markovič
Hvala Štefane na informaciji.Možda je zanimljivo da napomenem da je u toj istoj kasarni,u istoj zgradi i ulazu,samo druga spavaonica i moj otac,prije mene nekih tridesetak godina,odrađivao vojni rok i da je tada tu bila artiljerija-topništvo.Kad mi je otac dolazio na polaganje zakletve možete pretpostaviti kako se je osjećao...
To je stvarno velika slučajnost da i otac i sin vojsku služe u istoj kasarni, samo s vremenskim razmakom od tridesetak godina. Moj je otac vojsku služio u Nišu, a ja prvo u Somboru, a onda u Lokvici kod Nove Gorice.
Постави коментар