Hoćemo li otkriti tu misteriju, koju nikako da dokučim -
Zašto se ljudi ne potpisuju ispod (ili iznad) svojih komentara:
- Stide se svog imena?
- Stide se onoga šta su napisali?
- Plaše se da javno iznesu svoj stav?
- Hoće da nerviraju ostale posetioce bloga?
- Nedostaje im kulture u komunikaciji?
- Zaboravni su?
(Sad očekujem i uz ovaj post niz nepotpisanih komentara)
28 коментара:
Ovo je sad škakljivo.
Dodajem još jedan razlog:
Stide se što su u gluho doba noći na blogu...
Ej, ko si?
:)
Nema niko ništa da kaže na ovu temu?
Svoje komentare potpisujete imenom, prezimenom, imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom?
Mislim da izostavljanje potpisa u komentaru nije neki problem.
Problem je u tekstu komentara. U uvodu su navedeni praktično
svi razlozi nepotpisivanja tako da i nema naročitog razloga
da enigmati komentiraju ovu temu.
Btw, komentar u 04.24.h je nižepotpisan - anagramom! :)
Da, slažem se da je tekst komentara važniji, ali važno je znati i ko je potpisnik, da znamo s kom "razgovaramo". Ne vidim ni jedan razlog (racionalan) da se ne stavi potpis ispod napisanog. Ako je već nešto napisano, onda valja uložiti još malo "napora" i potpisati se.
Ima više vrsta anonimaca. Ovo su najčešće:
1. beskičmenjaci (najjadnija vrsta); ne potpisuju se jer nemaju petlju da stanu iza svojih riječi
2. za.ebanti; bezazleni, poznati likovi, ali im je dosadno pa malo zakuvavaju
3. podvojene ličnosti; napišu jedan anoniman komentar, pa ubrzo i drugi sa potpisom, i onda polemišu sami sa sobom
Tko se želi potpisivati - potpisivat će se,
a tko ne želi - neće.
U svom blogovskom radu Slavko ti si
kao orao, a poznato je da orlovi ne love muhe.
Shvatio?
:)
Mirka je uspostavila dobru dijagnozu.
Kada mislim na anonimne, onda mislim na ove prve i treće iz Mirkine dijagnoze.
Duhoviti anonimni komentari nikome ne škode, ali samo ako su duhoviti svima. Ipak, i oni bi mogli da se potpišu da dobiju "tapšanje".
Često ima i zlonamjernosti, omalovažavanja, potcjenjivanja,zavisti pa čak i vrijeđanja, i zato se ne potpisuju, s potpisom bi pokazali svoje pravo lici i svoj inteketualani i moralni nivo.
Moja (više-manje poznata) teorija: u okviru podgrupe ljudi se sreće i određeni broj drugih primata. To su bića koja su po poreklu i duhovnom statusu majmuni, ali su iz nekog razloga članovi ljudskog društva, i od malena su primoravani da prihvataju sadržaje koji im biološki ne pripadaju, kao što su generalije, moral, dostojanstvo, viljuška, WC šolja, računar itd.
E, sad... majmun ne bi bio majmun kad bi mogao da usvoji sve što je namenjeno čoveku, i on zapravo ostaje majmun i kad se obuče, kad ubode parče mesa viljuškom, kad nauči da se potpiše ili da prepoznaje slova na tastaturi. Ukratko, čovekoliki majmuni koji greškom imaju lične karte su u suštini majmuni kao i svi ostali majmuni. I šta se sad tu dešava? Majmun koji je u životu prisiljen da se ponaša kao čovek na internetu dobija priliku da bude malo više ono što jeste: on uviđa da mu ime koje nosi uopšte ne priliči, da nema nikakvo značenje, da ne ide uz njegov DNK itd. Kako god, intimno verujem da oni u većini slučajeva nemaju rđave namere (ako nije preterano pripisati im sposobnost nameravanja), ali da prosto genetski nisu u stanju da podnesu ni minimalnu odgovornost koju ime sobom nosi, te isključivo zbog svoje majmunštine odbacuju identifikaciju.
Uzgred, može se primetiti i da naš enigmatski majmun, čak i kad se potpiše nekim izmišljenim ili majmunskim imenom, u principu ne beži od sebe: njegov rezon je sličan rezonu male dece, maloumnih i dementnih, pa stoga nije čudo što se sadržaj komentara onih majmuna koji se javljaju na ovom i drugim blogovima podudara sa idejama nekih ozbiljnih enigmata sa imenima i prezimenima koji navodno nisu majmuni. :)
Nećkao sam se da se javio na ovu temu koja me ''kopka'' odavna.
Naime, smatram da je glavni i jedini razlog anonimnog javljanja, gotovo u 100% obimu slijedeći: ljude NAJVIŠE VRIJEĐA - ISTINA !
Na napisanu i izrečenu istinu bivaš napadnut iz svih oružja i k'tomu stvaraš si ogorčene neprijatelje.
Gotovo sam siguran da je to JEDINI razlog.
Ljudi ne žele imati neprijatelje.
stjena
U potpunosti se slažem sa tvojim komentarom.
(Reakcija na komentar kolege "stjena")
1. Prijatelji ili istina, pitanje je sada?
2. Komentirati na blogu ili reći uživo u lice?
3. Brojati samo objavljene radove ili biti dosljedan kvaliteti istih?
4. Sastavljati iz glave ili uz veću ili manju pomoć računala?
Moj odabir:
1. Istina, ali ne po svaku cijenu
2. Obe varijante, po mogućnosti civilizirano
3. Kvaliteta - duže se pamti
4. Uz manju pomoć računala
Mirka dobro definisala tipove, a stjena dotakao najčešći uzrok.
Zaključak: dragi Pravnici, Psiholozi, JJ-ovci, Jove i ostali, potpišite se i recite sve što imate. Siguran sam da ćemo vas tako više ceniti, ovako ste niko i ništa.
Svima je jasno da je suština anonimnosti u većini slučajeva strah od sukobljavanja, ali nisam baš siguran da se pojmovi "istina" i "prijatelji/neprijatelji" mogu dovesti u vezu sa licima koja nisu sposobna da stanu iza svojih postupaka. Neko ko želi da kaže istinu, ili bar ono što on smatra istinom, u principu može naći način da to što ima iznese dostojanstveno (jer, ako je stvarno sposoban da shvati istinu, može se pretpostaviti da je dovoljno inteligentan da može smisliti neki finiji način za plasiranje svojih umotvorina; digresija: iako ja ne volim uvijanje u oblande, pre podržavam takav pristup nego majmunisanje). Elem, kada bi komentator koji navodno saopštava nekakvu istinu bio dobronameran u čisto ljudskom smislu (a istinoljublje se po logici stvari ne može povezati sa zlim namerama) - on ne bi bio anoniman nego bi iz pozicije poznatog pojedinca argumentovano iznosio lične stavove. Dakle, cilj anonimnog komentatora ne može biti istina, niti bilo koji drugi apstraktni princip. On se prosto majmuniše jer, kako sam objasnio, takva mu je priroda. Drugo, neko ko nije sposoban za neprijateljstvo definitivno nije sposoban ni za prijateljstvo, jer je to ista stvar (iliti, onaj ko nije sposoban za rat ni u miru ne može biti heroj nego ljiga). To znači da - ako pretpostavimo da je neki komentator anoniman zato što se plaši konflikta - njegove reči ne mogu imati prijateljsku tj. plemenitu konotaciju jer on nije sposoban za prijateljstvo tj. plemenitost, niti za neprijateljstvo tj. borbu sa zlom. Drugim rečima, opet dolazim do toga da anonimni komentator ipak može biti samo majmun.
ŠTIH-PROBA
Recimo ovako: Mel, pratim tvoje komentare i mislim da previše filozofiraš u mnjima.
Štih-probač
Stijena je u mnogome u pravu, ali, dali su nam potrebni prijatelji koji nisu sposobni izreći ili prihvatititi ISTINU. To za mene nisu pravi priatelji. Istina i kulturni dijalog, mislim da su za normalne ljudi dobrodošli, ili se možda varam?
Mladene, mislimo na ISTINU potpisanih komentatora koja često uznemiri, vređa i potakne anonimne komentare da pre svega sakriju i izokrenu tu istinu. E, onda mnogi zbog straha od sukobljavanja samo mirno posmatraju.
Inače, sa većinom tvojih stavova o stanju enigmatike u Srbiji i njenoj ˝krovnoj organizaciji˝ (kakava licemerna sintagma) se slažem, ali sa tvojim načinom, pristupom i jezikom se ne slažem. Eto, potpisan rekoh šta mislim:)
Anonimne komentare bi se moralo brisati.Razlog su Slavkove teze broj 3 i 5.
Nedjeljko, ako bih brisao sve anonimne komentare, ništa drugo ne bih radio osim dežuranja na blogu.
Naknadno obrišem neke komentare koji su krajnje uvredljivi, ali samo one na koje niko nije reagovao. Dakle, savjetujem svima da se prema svim anonimnim komentarima odnose isto kao ja - totalno ih ignorisati. U toj situaciji mogu ih i izbrisati kada dođem da pospremim blog.
Da bi jedan blog dobro funkcionisao, potrebno je da ima što više komentara, a posebno su poželjni oni koji su konstruktivni, dobronamjerni i duhoviti.
Temu bi valjalo proširiti na sve vezano za komentare - najprije svaki blogogazda ima svoje prepoznatljive prioritete i kriterije (šta inicira i podstiče, od tema do načina, šta pušta a šta briše, kako sam reagira na različite stvari...), potom svako od nas bira pisati ili ne pisati (mnogi koji bi sigurno imali šta reći biraju nepisanje, neki su jednostavno šutljivi, no ima i onih koji bi željeli nešto reći no ipak odlučuju da ostanu tihi), onda, za one koji odluče da pišu, ide odluka o načinu i potpisu.
Da ostanem na zadanoj temi - nisam i nikad neću biti za anonimnost na mjestu gdje se hobisti sreću da razmijene ideje, radove, mišljenja. Istovremeno mislim da anonimnost (jednako kao i suzdržavanje od ikakvih komentara, iako ih "svrbi" tastatura, rado bi nešto rekli) treba gledati i kao stav prema kontekstu (kao što je stav neizlazak na izbore ili glasanja za Boba Marleya). Mislim da treba glasati, odnosno reći i potpisati svoj stav na temu koja ti je važna i zanimljiva, ali mogu razumjeti i šutnju i anonimnost, nekad se taj izbor zaista nameće. Da ne zaboravim i one druge iz postavljenih dijagnoza - ne kažem da nema onih koji se uklapaju u tezu da su internetski forumi nekima zamijenili zidove javnih WC-a, no niti su brojni niti su važni za ono o čemu se ovdje radi - prakticiranju i unapređivanju enigmatike. Kako razlikovati prve i druge? Možda po ozbiljnosti i istinitosti komentara.
?????????????????????????????
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
?????????????????????????????
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Zaboravih u onaj spisak razloga navesti još jedan razlog:
Možda bi se neki anonimni i potpisali da su pismeni.
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Ovaj potpada pod tačku dva moje klasifikcije. :D
Meni taj komentar liči na patent-zatvarač.
:)
Sad si nagrabusio, Dejane. :/
Šala. Naravno, i ne treba da se slažeš sa mojim stilom (možda bi me eventualno podržao Dušan Prelević Prele da je živ). I generalno, meni ne smeta kad se neko ne slaže sa mnom (možda čak i volim), ali mi užasno ide na nerve kad neko nema... kako bih rekao... testise da kaže ono što misli.
Постави коментар