субота, 3. децембар 2016.

EVERGRIN (595)

Enigma, 304 od 10.03.1959. godine.
Prilog: Živadin Jovanović

7 коментара:

Nedjeljko Nedić је рекао...

Ovo je križaljka iz 1959!!! Čak se i danas oko ovoga treba pomučiti.

Живадин ЈОВАНОВИЋ је рекао...

Da Nedjeljko, baš tako. Dr Boško Petrović tada nije imao kompjuter ( a verujem ni danas) sve je radio iz glave. Sećam se jednog njegovog vrsnog rada objavljen u "Enigmi" veoma odavno, gde je napisano da ju je radio za vreme noćnog dežurstva u jednoj švajcarskoj bolnici. I nije to jedina njegova vrsna ukrštenica, a ima i od drugih enigmata.. Kada budem opet "naleteo" na tako nešto, poslaću Bovanu...

Miroslav Cvetković је рекао...

Boško je u junu napunio 80 godina. O svemu i svačemu pišemo po ovim našim sastajalištima, ali je umesto podsećanja na prave velikane, uglavnom prisutno ono: ja tebi vojvodo - ti meni serdare (omiljen stil mediokriteta).

Hajro је рекао...

Boška se sjećam sa nekoliko enigmatskih susreta, posebno pamtim kako mi je na susretu u Sarajevu prišao da pohvali moj koncept enigmatske igre/kviza koju smo demonstrirali pod nazivom "abc-itd".

Zanimljiv komentar Miroslave, slažem se..., šteta što ne čujemo ništa od Boška i drugih predstavnika vremena u kome je mnogo šta vezano za naš hobi bilo drugačije. Kako smo prošli u sveprisutnoj blogalizaciji i "nonfactual" (nečinjeničnost, nefaktičnost...riječ godine u svijetu) pristupu svemu, možda nam najbolje mogu reći oni koji su izvan ovog našeg enigmatskog online mikrosvijeta.

Nedjeljko Nedić је рекао...

Poznajem Boška Petrovića i imam nekoliko njegovih izvrsnih uradaka. On, kao i mnogi drugi, zaslužuje zasebnu monografiju. To što ju nema krivi smo mi.

Анониман је рекао...

Na ovogodišnjoj rođendanskoj proslavi "Enigme", čudio sam se što nema Bokija Petrovića, jednoga od najzaslužnijih saradnika i urednika ovog lista, onda mi je neko rekao, da li Tošić ili Lazarević da je Boki u Banji Koviljači. Istog trenutka mi se rodila ideja da bi ga trebalo posetiti i iznenaditi i već sam znao ko će biti suvozač, odnosno ko taj predlog neće odbiti, štaviše.
Bilo je to slično da se tako izrazim (mada poređenje nije adekvatno)traženju igle u plastu sena, ali mi enigmate volimo izazove. Novo Zekić je u Banji imao rođaka, ali smo ga ostavili kao rezervu, dok sam ja znao da Boki ima kuću, ale ne i gde. Pošto nije bio prijavljen u Bolnici za rehabilitaciju, odlučili smo da se vrzmamo u centru parka, pa šta nam Bog da. I zaista trud se posle nekog vremena isplatio - primetio sam da iz poprečne parkovske ulčice ide jedan bračni par, onako nekonvencionalno. Kada su ušli u glavnu, oko koje su sa obe strane bili prodavci svega i svačega, iako ga dugo nisam video, poznao sam da je to Boki (sreća prati hrabre) i dao znak Novi Zekiću, koji je u ruci držao najnoviji broj "Enigme" kao poklon Bokiju (kojeg li apsurda). Prišli smo mu, rukovali se i on nas je upoznao sa suprugom francuskinjom, koja je videla o čemu se radi te je nastavila da obilazi prodavce, dok smo mi zaseli i boga mi, ta tri sata su prošla dok si udario dlanom o dlan. Boki je zaista živa enciklopedija, imalo se dosta čuti i naučiti. Mogli smo još sedeti satima, a da ne primetimo kako vreme prolazi. Bio je prijatno iznenađen posetom i mi smo ga otpratili do vile gde je odseo. Sve u svemu, prijatno i nezaboravno druženje.
Priznajem da mi je Boško_Boki Petrović bio uzor u enigmatici.
Lozničanin

Живадин ЈОВАНОВИЋ је рекао...

Hajde da se i ja pridružim ovoj, mogu slobodno reći, živoj i veoma interesantnoj diskusiji. Da tako nazovem. Eto, neka ostane i ovo zapisano o Bokiju Petroviću.
Boška lično znam, upoznali smo se jednom prilikom u redakciji Enigme, a onda sam ga kontaktirao telefonski nebrojano puta. Bilo je to kada je Boki bio jedan od urednika koje je Enigma imala, posle smrti Simona Rackovića. Davao mi je savete...
A onda, iz Beča, za jubilarni 100. broj Mozaika, na vreme pošaljem dva rada. Jedan rad se sastojao od povezanih 1 i dve 0. To je izašlo u stotom, jubilarnom broju Mozaika, a kao najava je objavljen neispunjeni dijagram sastava МОЗАИК. Boško mi je tada u tel. razgovoru rekao: "A što imaš ovih nekoliko crnih polja. Trebao si to izbaciti" A moj je odgovor glasio: Pa da sam ja Boško Petrović crnih polja ne bi bilo. On se nasmejao i rekao: " E onda će mo objaviti bez ikakve ispravke" I tako je posle u 103. broju taj rad objavljen na duplerici, nažalost potpisan kao Živorad Jovanović...
I još nešto bih dodao: Boki je poseban tip, za mene neprevaziđena legenda. Danas nam je lako uz pomoć mnogih rečnika, leksikona, i čega sve još, pa i uz pomoć Gugla da nađemo neku reč, a Boki je sve to imao, verujem i danas da ima, u svojoj glavi... Ako ga neko vidi, sretne, voleo bih da mu prenese najtoplije pozdrave.