Kad nema ko, onda pojedinac mora uzeti stvar u svoje ruke i da se lati ovog pionirskog posla. Drago mi je da sam i ja dao svoj mali doprinos i što sam deo toga.
I meni se sviđa izgled i prava je šteta što ovoga nema u štampanom obliku.
Pa, hvala na pohvali ludosti. :) Nadam se da će se bar neko dete radovati (uzgred, nekima sam poslao, a ako ima onih koji nisu dobili, a želeli bi - neka se jave na mejl; može i Slavko da prosledi pdf).
Iako sam davno odustao od "karijere" univerzalnog enigmate, skrećem pažnju da sam za ovu priliku sastavio i ono što ne sastavljam baš svakodnevno: osmosmerke, rebuse, stihovne anagrame, čak i slike sa 10 razlika. :) Teoretski, saradnici mi nisu ni potrebni jer sve mogu sam da uradim, ali volim kada i drugi učestvuju. Koncept je bio takav da je u zbirku uvršćen jedan Dejanov rebus (ostali su /ili će biti/ objavljeni na blogu) i par Nedjeljkovih sastava, ali ako budem radio još jedan broj, sadržaj će autorski biti razuđeniji. A jednom kad budem uređivao pravi dečji list, molim da se ne javljaju oni koji nisu volontirali. :)
Još jednu stvar treba primetiti, a odnosi se na post "Pošiljka iz Makedonije". Kao što je Dragan Ivanovski dokumentovao, čak i u Makedoniji postoji list sa enigmatikom za decu.
Samo u ovoj zemlji, Avganistanu, Južnom Sudanu i Etiopiji takav enigmatski sadržaj je... recimo, nepotreban. U to su vas tj. nas ubedili ovi iz Piramide, tj. iz tzv. ESS - a, pokrajci, kužeti, budići, kuzmanovići i drugi naprednjaci. Zahvaljući njima, izdavači očekuju da im napravite komplet list besplatno, jer sve što liči ili bar u obrisima podseća na enigmatiku smatraju enigmatikom. I, sad... ako npr. od pokrajca neko može da otkupi 12 ili 15 kila enigmatskog đubreta za četvrtinu bureka i flašu kisele vode, automatski i ozbiljni enigmatski sadržaji gube vrednost u očima onih koji nemaju pojma o tome, i jedino se rukovode idejom da napune džepove, po mogućstvu instant, bez dugoročnih ciljeva (a izdavači su najčešće takvi). Samim tim, mogućnost da se pod okriljem neke kompanije pokrene list za decu postaje minimalna - jer će pokrajac, budić, rudić ili neki sličan proizvođač smeća reći: ja mogu i to da vam prodam za kesicu kikirikija i dve kutije šibica. Mi znamo da to što oni prodaju ne vredi ni toliko, niti ima ikakve veze sa enigmatikom, ali izdavač ne zna i ne zanima ga, a uz to mu niko ne brani da to smeće krsti npr. "vrhunska enigmatika" ili "dečja enigmatika" ili "lekovita", "čudesna"... bilo kako.. Naravno da može, jer u ovoj zemlji niko ne štiti enigmatske interese - udruženje ESS više ne postoji, pretvorilo se u piramidu, svuda okolo divljaci, socijalni slučajevi i gladni starci, pa u takvim okolnostima budić mile može neometano da pravi do ove zemlje Avganistan - teren mu je čist. Ovde se niko i ne bavi enigmatikom. Pokojni ESS ima svoje sitne gastro-intestinalne interese: šnicla i špricer po glavi - i puna kapa.
Elem, u Americi je popularizovana elektronska muzika pre... ihaaaaj... 50 godina. Po logici koja važi u ovoj zemlji (takođe: u Avganistanu, Južnom Sudanu itd.), elektronska muzika je trebalo da uništi manuelno i vokalno muziciranje. Da su Amerikanci napredni kao mi, mogli su lepo da kažu npr. Maraji Keri: "Vidi, ćero, mi sad imamo ovu jeftinu tbc-tbc muziku na dugme i aj marš kući". A Kerijeva je, zamislite, od 1990. do danas prodala preko 200 000 000 nosača zvuka. Isti je slučaj i sa enigmatikom: oni isto imaju pokrajce, jankoviće i budiće (štaviše, kod njih je i izmišljen taj, kako bih rekao, hohštaplerski profil), ali i dalje imaju i npr. časopise sa enigmatikom za decu. I sve ostale enigmatske časopise koji su kod nas (u Avganistanu, Južnom Sudanu itd.) odavno prevaziđeni.
6 коментара:
Svaka čast, Mladene. Bravo! Veoma lijepo vizuelno i s mjerom. Pozdrav!
Takođe, sve čestitke!
Kad nema ko, onda pojedinac mora uzeti stvar u svoje ruke i da se lati ovog pionirskog posla. Drago mi je da sam i ja dao svoj mali doprinos i što sam deo toga.
I meni se sviđa izgled i prava je šteta što ovoga nema u štampanom obliku.
Pa, hvala na pohvali ludosti. :)
Nadam se da će se bar neko dete radovati (uzgred, nekima sam poslao, a ako ima onih koji nisu dobili, a želeli bi - neka se jave na mejl; može i Slavko da prosledi pdf).
Iako sam davno odustao od "karijere" univerzalnog enigmate, skrećem pažnju da sam za ovu priliku sastavio i ono što ne sastavljam baš svakodnevno: osmosmerke, rebuse, stihovne anagrame, čak i slike sa 10 razlika. :) Teoretski, saradnici mi nisu ni potrebni jer sve mogu sam da uradim, ali volim kada i drugi učestvuju.
Koncept je bio takav da je u zbirku uvršćen jedan Dejanov rebus (ostali su /ili će biti/ objavljeni na blogu) i par Nedjeljkovih sastava, ali ako budem radio još jedan broj, sadržaj će autorski biti razuđeniji.
A jednom kad budem uređivao pravi dečji list, molim da se ne javljaju oni koji nisu volontirali. :)
Ako niste zapazili, da skrenem pažnju - Menju linkove enigmatskih blogova i sajtova ubačen još jedan.
Još jednu stvar treba primetiti, a odnosi se na post "Pošiljka iz Makedonije". Kao što je Dragan Ivanovski dokumentovao, čak i u Makedoniji postoji list sa enigmatikom za decu.
Samo u ovoj zemlji, Avganistanu, Južnom Sudanu i Etiopiji takav enigmatski sadržaj je... recimo, nepotreban. U to su vas tj. nas ubedili ovi iz Piramide, tj. iz tzv. ESS - a, pokrajci, kužeti, budići, kuzmanovići i drugi naprednjaci. Zahvaljući njima, izdavači očekuju da im napravite komplet list besplatno, jer sve što liči ili bar u obrisima podseća na enigmatiku smatraju enigmatikom.
I, sad... ako npr. od pokrajca neko može da otkupi 12 ili 15 kila enigmatskog đubreta za četvrtinu bureka i flašu kisele vode, automatski i ozbiljni enigmatski sadržaji gube vrednost u očima onih koji nemaju pojma o tome, i jedino se rukovode idejom da napune džepove, po mogućstvu instant, bez dugoročnih ciljeva (a izdavači su najčešće takvi). Samim tim, mogućnost da se pod okriljem neke kompanije pokrene list za decu postaje minimalna - jer će pokrajac, budić, rudić ili neki sličan proizvođač smeća reći: ja mogu i to da vam prodam za kesicu kikirikija i dve kutije šibica. Mi znamo da to što oni prodaju ne vredi ni toliko, niti ima ikakve veze sa enigmatikom, ali izdavač ne zna i ne zanima ga, a uz to mu niko ne brani da to smeće krsti npr. "vrhunska enigmatika" ili "dečja enigmatika" ili "lekovita", "čudesna"... bilo kako.. Naravno da može, jer u ovoj zemlji niko ne štiti enigmatske interese - udruženje ESS više ne postoji, pretvorilo se u piramidu, svuda okolo divljaci, socijalni slučajevi i gladni starci, pa u takvim okolnostima budić mile može neometano da pravi do ove zemlje Avganistan - teren mu je čist. Ovde se niko i ne bavi enigmatikom. Pokojni ESS ima svoje sitne gastro-intestinalne interese: šnicla i špricer po glavi - i puna kapa.
Elem, u Americi je popularizovana elektronska muzika pre... ihaaaaj... 50 godina. Po logici koja važi u ovoj zemlji (takođe: u Avganistanu, Južnom Sudanu itd.), elektronska muzika je trebalo da uništi manuelno i vokalno muziciranje. Da su Amerikanci napredni kao mi, mogli su lepo da kažu npr. Maraji Keri: "Vidi, ćero, mi sad imamo ovu jeftinu tbc-tbc muziku na dugme i aj marš kući". A Kerijeva je, zamislite, od 1990. do danas prodala preko 200 000 000 nosača zvuka. Isti je slučaj i sa enigmatikom: oni isto imaju pokrajce, jankoviće i budiće (štaviše, kod njih je i izmišljen taj, kako bih rekao, hohštaplerski profil), ali i dalje imaju i npr. časopise sa enigmatikom za decu. I sve ostale enigmatske časopise koji su kod nas (u Avganistanu, Južnom Sudanu itd.) odavno prevaziđeni.
Kako javlja Dragan Ivanovski, Reško, list sa enigmatikom za djecu u Makeedoniji izlazi već 15 godina.
Постави коментар