Stigli sa roštiljanja minut prije početka policijskog sata! (Poštujemo propise). Za ova četiri sata koliko sam bio odsutan zatrpali ste mi inboks porukama (ne žalim se, samo pišite). Sad ću malo da raskrčim poštu, pa se vraćam "radnim obavezama" na TIO.
Da se nismo bunili i onoliko lupali u šerpe protiv neprihvatljivih diktatorskih mera, ne bi ti danas ni provirio iz kuće. Za koji dan će se sve ukinuti, pa ćemo najzad dočekati slobodu.
Jutros Najbolja Od Svih Žena i ja pijemo kafu, a zahvaljujući sredstvima moderne komunikacije razgovaramo sa starijim sinom. Naime, Najbolja razgovara telefonom (uključen spikerfon) sa Milošem i Jelenom, a ja pijuckam kaficu i povremeno zaje...hm...dobacujem. Miloš: Hajde dođite danas do nas na roštilj. Najbolja (obraća se meni): Hoćemo li? Ja: Hoćemo! Najbolja (obraća se telefonu): Hoćemo, samo dok Ogi ustane (Ognjen spava). Miloš: Ponesite roštilj i ćumur! Najbolja: Dob... Ja: (glasnije): Da nećeš i meso da donesemo? Miloš: Uh, dobro je ponesite i meso, imam neke kobasice, ali biće malo. Najbolja: Hoćeš li da kupimo (pa sad nabraja ko da ćemo otvarati pečenjaru). Miloš: Može, ali ne zaboravite i pileća krilca. Ja: ...i dvije-tri gurmanske pljeskavije (ironično). Miloš: Može, ali moja da ima manje paprike (ironično, izgleda da je ovaj moj sin 101%). Najbolja: Dobro, eto nas oko podne. Treba li vam još nešto da kupimo usput. Miloš: Možete li kupiti i piće - kiselu, pivu, kolu, neki sok...? Kupite i jedan hleb! Ja: (više nego ironično): Imate li soli? (30 sekundi tišine) Miloš: Ponesite i so! Najbolja: Valjda imate soli? Miloš: Imamo, zezam se. (Sada teče razgovor nevezan za ovu temu)
Polazimo i svraćamo u market. Kupujemo gomilu mesišta (kao da ćemo otvarati pečenjaru), hljeb, piće i Najbola naređuje da se kreće ka kasi (pita: Đe ti je kartica?) a ja kao čovjek od iskustva viknem: Čekej! Obustavi! Svratim do polica sa potrepštinama i tovarim: senf, majonez, kečap, čili-sos... dok me Najbolja zabezeknuto gleda (Za 30 godina braka nauči se kada treba ćutke prihvatiti neke postupke partnera, jer je očigledno da propratnim radnjama šalje neku skrivenu poruku koja bi mogla glasiti "Pst, ni jedne!").
Roštilj je bio dobar, dobro smo se zabavili i družili, ič mi nije žao što sam bio glavni finansijer, pekač, nosač, donosač,...(za to "matori" i služi). Baš je bilo dobro. Posebno je bilo dobro to što su makar pohvalili moj naknadni postupak (naknadna kupovina začina).
Naravoučenije: Kada vas potomak zove na roštilj, rado to prihvatite, ali za svaki slučaj krenite propisno opremljeni.
7 коментара:
Uključenje uživi. Priča slijedi za sat ili dva.
Uživo.
Znači..cilj
je roštilj!
Stigli sa roštiljanja minut prije početka policijskog sata! (Poštujemo propise). Za ova četiri sata koliko sam bio odsutan zatrpali ste mi inboks porukama (ne žalim se, samo pišite). Sad ću malo da raskrčim poštu, pa se vraćam "radnim obavezama" na TIO.
Da se nismo bunili i onoliko lupali u šerpe protiv neprihvatljivih diktatorskih mera, ne bi ti danas ni provirio iz kuće. Za koji dan će se sve ukinuti, pa ćemo najzad dočekati slobodu.
Jel' to šiš-ćevap bio na repertoaru?
Jutros Najbolja Od Svih Žena i ja pijemo kafu, a zahvaljujući sredstvima moderne komunikacije razgovaramo sa starijim sinom. Naime, Najbolja razgovara telefonom (uključen spikerfon) sa Milošem i Jelenom, a ja pijuckam kaficu i povremeno zaje...hm...dobacujem.
Miloš: Hajde dođite danas do nas na roštilj.
Najbolja (obraća se meni): Hoćemo li?
Ja: Hoćemo!
Najbolja (obraća se telefonu): Hoćemo, samo dok Ogi ustane (Ognjen spava).
Miloš: Ponesite roštilj i ćumur!
Najbolja: Dob...
Ja: (glasnije): Da nećeš i meso da donesemo?
Miloš: Uh, dobro je ponesite i meso, imam neke kobasice, ali biće malo.
Najbolja: Hoćeš li da kupimo (pa sad nabraja ko da ćemo otvarati pečenjaru).
Miloš: Može, ali ne zaboravite i pileća krilca.
Ja: ...i dvije-tri gurmanske pljeskavije (ironično).
Miloš: Može, ali moja da ima manje paprike (ironično, izgleda da je ovaj moj sin 101%).
Najbolja: Dobro, eto nas oko podne. Treba li vam još nešto da kupimo usput.
Miloš: Možete li kupiti i piće - kiselu, pivu, kolu, neki sok...? Kupite i jedan hleb!
Ja: (više nego ironično): Imate li soli?
(30 sekundi tišine)
Miloš: Ponesite i so!
Najbolja: Valjda imate soli?
Miloš: Imamo, zezam se.
(Sada teče razgovor nevezan za ovu temu)
Polazimo i svraćamo u market. Kupujemo gomilu mesišta (kao da ćemo otvarati pečenjaru), hljeb, piće i Najbola naređuje da se kreće ka kasi (pita: Đe ti je kartica?) a ja kao čovjek od iskustva viknem: Čekej! Obustavi! Svratim do polica sa potrepštinama i tovarim: senf, majonez, kečap, čili-sos... dok me Najbolja zabezeknuto gleda (Za 30 godina braka nauči se kada treba ćutke prihvatiti neke postupke partnera, jer je očigledno da propratnim radnjama šalje neku skrivenu poruku koja bi mogla glasiti "Pst, ni jedne!").
Roštilj je bio dobar, dobro smo se zabavili i družili, ič mi nije žao što sam bio glavni finansijer, pekač, nosač, donosač,...(za to "matori" i služi). Baš je bilo dobro. Posebno je bilo dobro to što su makar pohvalili moj naknadni postupak (naknadna kupovina začina).
Naravoučenije: Kada vas potomak zove na roštilj, rado to prihvatite, ali za svaki slučaj krenite propisno opremljeni.
Постави коментар