Drag mi je raspored crnih polja (osim dvoslova), drag mi je i sadržaj, draga mi je i ambicija da se udovolji rješavaču..., bilo bi mi draže da je sve pomenuto postignuto na još malo višem nivou, ali ne mora svaki rad biti vrhunski bez obzira o kom stilu je riječ. I danas bih više volio vidjeti ovakve radove nego natezanje sa hrpom iznuđenih pojmova da bi se ostvarila ambicija, "napucani" kriterij dimenyija bjeline... Ako gledam križaljku kao jelo koje mi je ponuđeno (upravo kuham pa mi se nameće) onda očekujem od kuhara da jelo složi od željenih sastojaka, a ne da bude i onih koji su nekom logikom iznuđeni, koje bi inače rado izbjegao, ali, eto, moralo je i to ući. E, ne mora, nego mi potcjenjujemo konzumenta, namećemo mu ulogu svjedoka i žrrtve naših ambicija (kako smo dogurali do toga posebna je priča). Šta je loše s ambicijom da svi sastojci budu iz korpe "željeno". Danas potpisivanje takvog rada ide s rizikom da ti bude ugrožena reputacija ozbiljnog autora jer nemaš najvažnije, baviš se drugorazrednim stvarima… Nazad na ovaj rad - sastojci su jedri (nema veze sa geometrijom koja jeste mana ovdje), zanimljivi, rješivi, čak je i taj dvoslov riječ. Ponoviću, rad je daleko od vrhunskog i u ovom stilu, ali je odluka da takav rad bude sastavljen, objavljen (a i nama ovdje predstavljen) vrlo ispravna.
Ovo je, zapravo, nostalgija na moj slogovni kvadrat i na Zukanovićevu krivu adresu (i Nedjeljka Nedića). U kvadratu su izostavljeni slogovi pa četvrti pojam vjerovatno nije bio rješiv većini orgonetača.
Razmišljam koji motiv neko može da ima da bi čak i ispod jedne takoreći slučajno citirane i očigledno slabe križaljke napisao komentar u kome đuture baca drvlje i kamenje na "kriterij dimenyija beline".
Pre svega, uopšte ne razumem što se Hajrudin u to petlja. A ako se već petlja, neka lepo navede autore, časopise i urednike koji su zaslužni za promociju takvih enigmatskih nepodopština, pa neka pokaže prstom: evo, ovo je loše, i ovo, i ovo, zato, zato i zato.
Da je reč o enigmatskom autoru koji se vremenom razvijao, a ne sužavao, onda bi imalo smisla pitati ga za mišljenje i o nečemu u čemu se nije naročito istakao. Kao, ajde neka kaže i on, jadan, ionako ne zna šta će od dosade u belom svetu, pa još sa tom pomahnitalom logorejom na maternjem jeziku, a nije da je baš neuk. Ali, Hajro je jedan jedan usko profilisani autor koji već 50 godina pravi jednu istu križaljku, i pošto se suzio na taj jedan jedini model, valjda sad želi da svi rade tako kako on misli da je najbolje. Pusti bre, dosadni čoveče, ljude da rade kako vole, a ako imaš neke primedbe, obrati se urednicima, ubedi ih da vredi samo to što ti podržavaš, pa ako imaš dovoljno jake argumente, valjda će te neko poslušati.
Ja sam mnogo vremena potrošio na zadate beline i mnogo sam ih napravio. Stoga ne dozvoljavam da se o tome paušalno govori kao o nečemu lošem (već da se ono što je loše konkretno navede, sa imenom autora). U mom slučaju, nešto je bilo odlično, nešto samo dobro, nešto i nije valjalo... ali isti takav skor imaju i oni koji su sastavljali nešto drugo. Nekad nešto bude iznuđeno, tako je, a to i nema veze sa belinama nego sa autorovim smislom za ukrštanje i generalnim kapacitetom. Recimo, najveće strahote sam u Kvizu video u Hajrudinovim kriptogramnim križaljkama u kojima su najveće beline 3 x 4. To su sastavi koji takoreći nisu ni bili za štampu. Ne znam kakvi su to visokoumni izvori korišćeni pri sastavljanju, ali ako onakve reči nisu iznuđene već svesno i namerno imputirane, onda to nije radio ovaj Hodžić koji ovde svakodnevno prosipa golemo znanje o križaljkama, nego neki njegov neprijatelj iz redakcije koji se zločesto potpisivao njegovim imenom (a što je najgore, rešavač takve reči treba da otkrije kombinovanjem, dakle treba da ih ima u repertoaru).
5 коментара:
Izbrojah 10 množina i zamijetih istokorijenski par: OKTAEDAR - IKOSAEDRI.
Fali samo jedan triedar, pa da bude tematska.
Slatka križaljčica.
Drag mi je raspored crnih polja (osim dvoslova), drag mi je i sadržaj, draga mi je i ambicija da se udovolji rješavaču..., bilo bi mi draže da je sve pomenuto postignuto na još malo višem nivou, ali ne mora svaki rad biti vrhunski bez obzira o kom stilu je riječ. I danas bih više volio vidjeti ovakve radove nego natezanje sa hrpom iznuđenih pojmova da bi se ostvarila ambicija, "napucani" kriterij dimenyija bjeline... Ako gledam križaljku kao jelo koje mi je ponuđeno (upravo kuham pa mi se nameće) onda očekujem od kuhara da jelo složi od željenih sastojaka, a ne da bude i onih koji su nekom logikom iznuđeni, koje bi inače rado izbjegao, ali, eto, moralo je i to ući. E, ne mora, nego mi potcjenjujemo konzumenta, namećemo mu ulogu svjedoka i žrrtve naših ambicija (kako smo dogurali do toga posebna je priča). Šta je loše s ambicijom da svi sastojci budu iz korpe "željeno". Danas potpisivanje takvog rada ide s rizikom da ti bude ugrožena reputacija ozbiljnog autora jer nemaš najvažnije, baviš se drugorazrednim stvarima… Nazad na ovaj rad - sastojci su jedri (nema veze sa geometrijom koja jeste mana ovdje), zanimljivi, rješivi, čak je i taj dvoslov riječ. Ponoviću, rad je daleko od vrhunskog i u ovom stilu, ali je odluka da takav rad bude sastavljen, objavljen (a i nama ovdje predstavljen) vrlo ispravna.
Ovo je, zapravo, nostalgija na moj slogovni kvadrat i na Zukanovićevu krivu adresu (i Nedjeljka Nedića).
U kvadratu su izostavljeni slogovi pa četvrti pojam vjerovatno nije bio rješiv većini orgonetača.
Razmišljam koji motiv neko može da ima da bi čak i ispod jedne takoreći slučajno citirane i očigledno slabe križaljke napisao komentar u kome đuture baca drvlje i kamenje na "kriterij dimenyija beline".
Pre svega, uopšte ne razumem što se Hajrudin u to petlja. A ako se već petlja, neka lepo navede autore, časopise i urednike koji su zaslužni za promociju takvih enigmatskih nepodopština, pa neka pokaže prstom: evo, ovo je loše, i ovo, i ovo, zato, zato i zato.
Da je reč o enigmatskom autoru koji se vremenom razvijao, a ne sužavao, onda bi imalo smisla pitati ga za mišljenje i o nečemu u čemu se nije naročito istakao. Kao, ajde neka kaže i on, jadan, ionako ne zna šta će od dosade u belom svetu, pa još sa tom pomahnitalom logorejom na maternjem jeziku, a nije da je baš neuk. Ali, Hajro je jedan jedan usko profilisani autor koji već 50 godina pravi jednu istu križaljku, i pošto se suzio na taj jedan jedini model, valjda sad želi da svi rade tako kako on misli da je najbolje. Pusti bre, dosadni čoveče, ljude da rade kako vole, a ako imaš neke primedbe, obrati se urednicima, ubedi ih da vredi samo to što ti podržavaš, pa ako imaš dovoljno jake argumente, valjda će te neko poslušati.
Ja sam mnogo vremena potrošio na zadate beline i mnogo sam ih napravio. Stoga ne dozvoljavam da se o tome paušalno govori kao o nečemu lošem (već da se ono što je loše konkretno navede, sa imenom autora). U mom slučaju, nešto je bilo odlično, nešto samo dobro, nešto i nije valjalo... ali isti takav skor imaju i oni koji su sastavljali nešto drugo. Nekad nešto bude iznuđeno, tako je, a to i nema veze sa belinama nego sa autorovim smislom za ukrštanje i generalnim kapacitetom. Recimo, najveće strahote sam u Kvizu video u Hajrudinovim kriptogramnim križaljkama u kojima su najveće beline 3 x 4. To su sastavi koji takoreći nisu ni bili za štampu. Ne znam kakvi su to visokoumni izvori korišćeni pri sastavljanju, ali ako onakve reči nisu iznuđene već svesno i namerno imputirane, onda to nije radio ovaj Hodžić koji ovde svakodnevno prosipa golemo znanje o križaljkama, nego neki njegov neprijatelj iz redakcije koji se zločesto potpisivao njegovim imenom (a što je najgore, rešavač takve reči treba da otkrije kombinovanjem, dakle treba da ih ima u repertoaru).
Постави коментар