NOVA KNJIGA

Sa sajta ESS:  Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ПРВИ ДЕО А5 формат, 306 страна, ћирилица, «Мала енигматска библиотека», свеска 19, издавачи: ЕКНЗ и АЛМА, рецензија Мирослав Живковић, белешка о ауторима Владимир Шарић, припрема за штампу Драган Лојаница, штампар «Јефтина штампа»

Свака област људске делатности и стварања има своју историју. Наравно, и српска загонетке заслужује једно овакво представљање, с обзиром да је загонетање у српском народу, као и код осталих народа, било присутно од најстаријих времена, без обзира да ли је оно било у усменој или писаној форми.
Аутори ове књиге су покушали да представе историју српске загонетке од најстаријих времена до почетка 20 века. У другом делу овог наслова биће приказани достигнућа и развој српске загонетке од почетка 20. века до данас. Велики проблем у припремању овог текста био је релативно мали број изворних докумената о почецима и даљем развоју српске загонетке, јер у даљој прошлости мало је било писаних докумената о томе.
Већи број српских енигмата, па и писаца, бавио се истраживањем и проучавањем појединих сегмената везаних за српско загонеташтво, па су аутори покушали, поред својих личних истраживања и сазнања, да
све то уобличе у једну логичку историјску целину.
Како је стварање загонетака и њихово решавање, нарочито у време усменог приповедања, било везано и за околину у којој је оно настајало, било је нормално да овај историјски приказ почне и од укупног историјског амбијента у коме су се ове умотворине стварале. Јер као што су загонетке других околних народа, утицале на наше народно стваралаштво, тако је било и обрнуто, јер је мешање народа и њихових култура на овим просторима било стално присутно.

Књига третира у великој мери наше народно загонетање, са каснијим његовим приказима, али и почетке стварања ауторских загонетака, страни утицај на њих и њихов развој до краја 19. века. Нагласак је дат на почетак 19. века, када је ауторска загонетка почела да живи и напредује, па њен развој до краја тог века, када имамо њен значајан домет и у клвалитативном и квантитативном смислу. Све је ово илустровано са доста слика и великим бројем примера ове умне дисциплине из тог периода. Књига је обрадила велики број часописа који су имали загонетачке рубрике, представила њихове издаваче и уреднике, као и ауторе заго-
нетака и писце књига о њима, са доста илустрација и оригиналних прилога. Међу ауторима загонетака и издавачима новина и листова са загонеткама, налази се велики број личности тог времена, значајних
за историју и културу српског народа. Књига има и новинарску вредност, јер се бави и штампом тог периода.
Пошло се од тога да су далеки преци Срба прастановници Подунавља, које се преко реке Дунав помиње још у библијским списима, као значајан културни и цивилизацијски центар. Даље, на развој српске загонетке утицала су и античке умотворине, византијске загонетке, као и културна остварења балканских народа.
Средњи век углавном карактерише народно загонеташтво без писаних трагова, јер због ропства под Турцима није било могуће развијати било који културни вид, па ни загонаташтво. Тек почетком 19. века, са стварањем самосталне српске државе, као и у осталим културним и интелектуалним сегментима, и загонетка почиње да добија своје место и да се развија, у почетку под утицајем Пеште, Беча и Прага, а касније добијајући своју физиономију, развијајући загонетачки опус по количини, разноврсности и квалитету загонетака. Нарочити успон српске ауторске загонетке био је у другој половини 19. века.
У књизи се налази око 550 разних загонетака: библијских, античких, византијских, балканских, наших народних, као и ауторских загонетака различитих врста које су у то време биле познате и објављиване. Поред тога, у књизи налазимо и око 60 слика личности (издавача, уредника, састављача, решавача), као и преко 160 слика новина, часописа, књига и оригиналних докумената који су се користили при изради овог издања, што значи да је књига богато илустрована.

Поред тога, у књизи се налази и комплетан оргинални текст студије «О загонеци» (на 30 страна) коју је Ђорђе Натошевић објавио У «Летопису Матице српске» 1876. године. Из садржаја књиге може се видети да је загонетка одувек била део културне баштине, као посебан вид културног изражавања и да је увек заокупљала пажњу широких народних маса, јер је била средство за доказивање умешности и показивање интелекта и надмоћности. Тако међу ствараоцима загонетака налазимо ђаке, студенте, лекаре, политичаре, писце, песнике, сликаре и представнике других занимања. Због тог је загонеташтво веома значајно када говоримо о култури једног народа и оно ће се стално појављивати у новим облицима и димензијама, у складу са развојем друштва у целини.
Ова књига употпуњује досадашња капитална издања о српској енигматици, помоћу којих је показано да је енигматика саставни део живота, затим са којима су представљена остварења у овој умној дисциплини, какав је данас статус загонеташтва и које су смернице за његово даље унапређивање и развијање. Поменимо та издања: «Лексикон српских енигмата» (2007), «Библиографија српске енигматике» (2012), «Укрштање речи у српској енигматици» (2014), «Алманах сусрета енигмата Србије» (2017) и «Енигма – 70 година» (2023).
Због свега овога, књига се топло препоручује свим енигматским посленицима и љубитељима загонетки и она би требало да се нађе у свакој енигматској библиотеци, мада она може бити занимљива и за ширу читалачку публику, јер дотиче неке историјске чињенице и у сфери штампе, културе, па и политике. Књига се може набавити преко аутора, по цени од 1.000,00 динара, увећано за поштанских трошкова.

Београд, 29. новембар 2023. године

Енигматски клуб «Нова загонетка»