Ako ste poželeli da pročitate knjigu napisanu onim retkim načinom koji ne dozvoljava da je ostavite dok je celu ne pročitate, onda ćete izabrati ovaj izuzetni roman Đorđa Lebovića, po mnogima njegovo testamentarno delo, koje se po snazi, umešnosti postupka i lakoći savladavanja pripovednih rukavaca može uporediti sa romanima Isaka Baševica Singera.
Ispričano iz perspektive dečaka sa duhovitom dušom deteta i mudrošću starca, njegovo detinjstvo u Kraljevini Jugoslaviji uoči „Velikog Sunovrata“, Drugog svetskog rata, iako priča o stalnom seljakanju između razvedenih majke i oca, bake i deda, privikavanju na očuha i nepomirljivom neprijateljstvu prema novoj očevoj ženi polako prerasta u priču o tragičnim silama istorije na koje niko ne može da utiče.
Simbolika naziva knjige Semper idem, na latinskom „uvek isto“, natpisa iznad ulaznih vrata na katoličkoj crkvi u Somboru, odnosi se na strašno ponavljanje istog u koje ono detinje Ja u nama ne veruje, jer zamišlja da se mržnja i progoni neće ponoviti. Nesumnjiva vrednost ove knjige jeste u tome što je pisac uspeo ono što malo kome polazi za rukom, da o veoma teškim i ozbiljnim stvarima, kao što su odrastanje, razdvajanje roditelja, osećanje napuštenosti i nepripadanja, u ranom detinjstvu gubitak onih koje voliš ispriča na duhovit način, prepoznajući filozofiju sveta u kojem ponavljanje istog treba prihvatiti sa mirom deteta i njegovom verom da je svet ipak u redu.
Autor preporuke:
Ljubica Arsić
književnica
(Sa sajta Lagune, a za TIO knjigu preporučuje Dobrivoj Jerinkić)
Нема коментара:
Постави коментар