Piše Rešad Besničanin
Evo nekoliko zapažanja u vezi ove ambiciozne maksitalijanke koja obiluje sa pregršt svežih pojmova i sintagmi: Rudolf Cvek, mijeh, Koczian, pasha, Ray-Ban, Udovčić, balčak, sirištara, Kremlj, hladni tuš, štrajk, Cvetajeva, aloha, „Nepokoreni“, numerolozi, Generalski Stol, Iva Mihalić, Rimljanin.
Iako se moleraj naizgled čini „monotonim“ treba priznati da nije nimalo lako ni takve sintagme poređati jednu ispod druge a da sve štima pod okomito.
Posebno je trebalo iznaći izlaze pod 9. i 10. uspravno gde sam imao ...EGIV... i ...JISE.... Hajde, mislio sam, verovatno postoji neka pesma ili film koji počinju sa „Koji se...“, „Moji se...“ i najzad kad sam krenuo sa „Heroji se...“ dobio sam ono što sam tražio obzirom da je Filakovićem dokumentarac nagrađivan i više-manje poznat javnosti. Ali, sledilo je genijalno rešenje – HUBERT DE GIVENCHY a tu sam najpre imao bezbolan izlaz sa nekim čije ime je Oleg a prezime počinje s Ivanovič... No, tek sam kasnije morao to da prepravljam jer već imam jednog Ivana pod 10. vodoravno! Da ne pominjem Johannu von Koczian, slavnu austrijsko-njemačku glumicu. Kad već pominjem moleraj ovo će biti zadnji put da sam u njemu koristio monotonu sintagmu TELEDIRIGIRANA KOMETA za koju je onomad Pero Galogaža dao ne baš pohvalan komentar. I u pravu je!
Primetio sam da neki autori u križaljkama broje množine i glagole. Ne znam ko je to izmislio jer po meni to nema smisla jer je i veliki Kurpes redovno u gotovo svakoj svojoj križaljci duplo manjoj od ove imao po 7-8 množina. A glagoli su najbrojnije reči u našim jezicima. Naravno, treba u svemu imati meru ali ne treba ni zakerati. U ovoj velikoj talijanci imaju tri glagola i samo jedna kratica i to ona pod 4. uspravno!
Po meni je najbitnija rešivost, edukativnost, izbor pojmova i visoki standardi u broju i rasporedu crnih polja.
Pod 9 vodoravno, tamo gde se križaju ODOM i ORIKI najpre sam imao crno polje (tu je bila rešivija i prihvatljivija kombinacija DOM+RIKI) i kad sam izguglao pojam ORIKI bio sam zadovoljan i mislim da rešavaču to nije nimalo smetalo budući da je Lamar Odom opštepoznat NBA košarkaš.
I na kraju još par zanimljivosti. Koliko je veliki enigmat i urednik Rajko Ricijaš ukazuje da je OEN koji sam ja naveo kao kraticu „odjeljenje ekonomskih nauka“ on je opisao kao „prerano preminuli norveški plivač, Alexander Dale“.
A pojam KAMENIK (kod mene je planina sjeverno od Podgorice) Rajkonen je dao adekvatan opis – opera Jakova Gotovca!
11 коментара:
Da li su ŠAHOVSKI VELEMAJSTORI u rangu onomad pomenutih ZOOLOŠKIH VRTOVA? (Pitanje je retorsko).
Brilijantno.
Riza B.
Pohvale, Rešade!
A za onu kraticu mogao bi umesto nje biti Aki (pevač Rahimovski), ako bi se Sutla promenila u Sitka (najčešće pomenuta kao grad na Aljaski uz Pacifik; u sloven. jeziku je umesto takvog opisa češći opis kao kost u lubanji, rešetnica, sitasta kost), pa bi uspravno bio kenijski umesto linijski.
Vojko Maksimčuk
Hvala Riza i Vojko!
Tu je mogla i Satka (Sadeta od milja) mada za nju malo ko zna. :)
A zašto bi se izbjegavala kratica AKU kad je ona već bila milion puta u križaljkama?
Ma da, samo što sam ja napomenuo da je to jedina kratica u ovako velikoj križaljci. A ustvari, nemam ništa ni protiv kratica, ni protiv množina i glagola.
Ne mora biti kratica, može biti "Prefiks uz bušilicu" :)
U križaljci ima, kako je već Rešad napisao, mnogo lijepih riječi s teškim grupama slova, npr. CZ, YB i LFCV. Pogotova ova zadnja nije svakidašnja. Rešad je pronašao i mnogo lijepih dugih okomitih prijehoda kroz bjelinu. To je ono što mi se sviđa i stvara križaljku zanimljivom.
Ja na kratice (tako i prefikse ili slično) gledam nešto drukčije, jer u sloven. zagonetaštvu te nisu poželjne. One na dva slova, nije problem jer dvoslovi ne trebaju biti određena riječ, a na tri i više slova je već pitanje. Da kad su one već logika imenice (a u sloven. zagonetštvu su u križaljkama dozvoljene isključivo imenice), ali i to ogranićeno. Sječam se da mi nije bila u križaljci dozvoljena upotrjeba poznate japanske tvrtke JVC i umjesto slova C je urednik stavio crno polje. I zbog tog iskustva, ako je kraticama na tri i više slova (da nisu već kao imenica) moguće izbjeći, onda im izbjegavam. To izbjegavanje rezultira i u tome da je katkada križaljku teže ili nemoguće sastaviti. Ali je to čar takvog rada.
Vojko Maksimčuk
Kurpes se znalački igrao bogatstvom jezika i znanja, mi znalački rudarimo… Njegova ambicija je bila ponuditi rješavaču smislen sadržaj u lijepoj mreži, našu današnju ambiciju nisam u stanju definirati, vidim (možda griješim) previše kontradiktornosti…
Pitanje za sve (vi znate bolje): ima li razlike između onovremenih i današnjih rješavača?
Ima! Razlika je u broju rješavača :)
To znam čak i ja...
Постави коментар