ISTORIJA

Прилог историји српске енигматике

ЕНИГМАТИКА У КИКИНДИ

Прве податке о енигматима из Кикинде налазе се у листу „Јавор“ из 1880. године – Модерну енигматику у овом банатском граду овековечили су Илија Станчул, Златан Пупезин и Славко Бован, док је Јован Ћирилов нешто посебно

 

Када се погледа библиографија од преко 1300 јединица новина, књига, часописа, који су штампани у Кикинди (Нађ Кикинди-Наги Кикинда и Великој Кикинди) од 1876. до 1994. године, углавном у штампарији чувеног Јована Радака, требало би да се суочимо  са обиљем података  о енигматици и кикиндским заљубљеницима у загонетке. А оно, хоћеш врага, једва се напабирчи нешто  сувопарних података о првим кикиндским загонетачима, и то углавном у листовима који су излазили ван Кикинде.

Велики број листова, часописа и календара штампаних у Великој Кикинди претпоставка су да су млади Кикинђани били пре у прилици него други да се упознају са загонеткама друге половине 19. и почетка 20. века. Једно од објашњења  што у већем броју Кикинђана не налазимо међу састављачима и решавачима на размеђи два века, може се образложити што ондашњи уредници и њихови листови нису уз имена састављача и решавача дописивали и место одакле су. Нису тако поступали ни у популарним рубрикама као што је „Наша пошта“ и „Одговори сарадницима“.

Но и поред те мањкавости, која је озбиљан камен спотицања за историчаре и истраживаче, Кикинди припада значајно место у српској енигматици. Пре свега захваљујући делу  тројице кикиндских енигматских мускетара, као и једном загонетачу посебне врсте, иако се он тако не представља, али значајном посленику за енигмате, писцу занимљивих речника и страсном решавачу стзраних укрштеница, пре свега драматургу – главом а без браде Јовану Ћирилову.

                                                 

Стил је легенда

Прво је легендарни Илија Станчул у енигматици познат под псеудонимом „Стил“, скренуо пажњу шире јавности на Кикинду. Станчул је од 1952. године дао значајан допринос афирмацији и популаризацији загонетки не само у Кикинди већ и много шире, да кажемо Војводини односно Југославији које више нема. Време је учинило своје, Стил је одавно престао да укршта речи али не и да их решава, пензионерске енигматске дане проводи на ловорикама полувековне енигматске састављачке славе.

Нешто млађи Златан Пупезин тек се размахао, показујући и доказујући младима како се праве велемајсторске скандинавке.

Последњих година енигматски барјак Кикинде високо је подигао неуморни Славко Бован, који је из кршевите Херцеговине слетео под кикиндску лудају 1992., примивши се свим жилама за равни Банат. Тек толико да га жеља мине за својим Вележом и Леотаром. Бован је свестран и неуморан и као састављач и као решавач, а уз то још и као виспрени тумач и пропагатор значаја загонетки у култури и едукацији српског народа. Понео је шампионска звања са државних првенстава, а освојио је прва места на многим такмичењима и енигматским конкурсима. Уназад неколико година препознатљив је и на улици као победник ТВ квизова, на којима је освајао вредне новчане, туристичке и друге награде.

Ова тројка, мала али одабрана, кикндских енигматских корифеја, својим вредним енигматским делом надградила је прве темеље од пре стотинак година кикиндске енигматске пирамиде.

                                                 

Први састављачи

Прве кикиндске састављаче загонетки срећемо у старим часописима у другој половини 19. века. Како староставне књиге кажу први кикиндски енигмата је извесни Петар Петровић (Боже, да ли има потомака?). Ево и зашто.У листу „за забаву, поуку и књижевност“ број 29 од 6. јануара 1880. године, познатом као „Јавор“, чији је уредник био др Илија Огњановић (такође енигмата), а власник нико други до дечји песник Јован Јовановић Змај (значајан за афирмацију загонетке код Срба), наилазимо на „загонетку у словима бр. 1“. Ево је:

„Из ова 34 слога имају се саставити 13 речи тако, да им почетна слова, кад се читају од горе доле, дају име једног славног српског војсковође, а крајња слова, читана од горе доле, дају име једног владаоца и песника српског из пређашњих времена.

А, А, А, АП, И, И, ВИ, СИР, КИ, РИЋ, ЛИ, ТИ, МИ, ПРИ, Е, ЈЕ, ЕС, РЕТ, ЛЕ, РАТ, ЦА, НА, КРА, РА, СОП, МА, НО, ОН, НЕ, МУ, МО, СОВ, ЈУ, ТИ.

            1. Лековита биљка

            2. Римски историк

            3. Назив турске болнице

            4. Жена митолошког бога

            5. Река у Азији

            6. Бог радне природе

            7. Грчко мушко име

            8. Брег у Азији

            9. Земља у Африци

            10. Становник ледених предела

            11.Руски песник

            12. Место у Пијемонту, познато са добра вина

            13. Птица

             

Чувени лист за српску младеж „Голуб“ у броју 1 за 1883. годину донео је „Коњички скок од иже. Мисљетовић из Вел. Кикинде“.

Исти тај лист , врој 5 из 1883 у својој пошти пише: „Алдан Светислав у В.К.: Ребус је добар и употребићемо“.Да би у броју 6 из исте године објавио: „Свет. Алдан у В.К.:Ребуси осим једнога – добри су и у своје време ћемо их употребити“.

Први кикиндски ребус

 Један од Алданових ребуса објављен је тек у броју 13-14 за 1894:“Ребус, саст. Алдан Светислав у Вел. Кикинди:

            --------------------------------------------

            Де

            -------       оооо  ка    него  него                    

            Ви

            ---------------------------------------------

            Решење: Више виде четири ока него два

 Затим „Голуб“ број 9 из 1889. обавештава: “Правилно решили  из бр. 8: Јулија и Софија Петровић (Да ли су оне сестре оног Петра) у Вел. Кикинди:3.“ Док у броју 10 пише: „Решили из броја 9: Меланија Јовановић у В. Кикинди: 1,2,3.“

Даштања, како је Чика Јова Змај назвао своју енигматску рубрику у „Невену“, у броју 23 из 1899.доносе: „Решили су : Милан Николић, гимназиста 2. разреда и Иван Николић, тргов. шегрт у В. Кикинди“.

Прелиставамо мало брже бројне странице старе штампе и прелећемо многе године, да би стигли до априла 1920. и листа чувене Зорке Симе Лазића, познатог као „Дечије новине“. Овај занимљив и за енигматику ондашњег времена значајан дечји лист у броју 8 доноси: „Правилно решили Бранко Букуров, Кикинда: 7,8 и !, !!.“ Реч је о бројчаном квадрату  3,2,7-8,4,0-1,6,5 (увек се добија број 12), затим једној народној загонетки и два ребуса: Добру човеку добра је и срећа – Њујорк. Нема сумње да су Кикинђанима биле доступне енигматске новине ИКС. Овај лист у броју 11, од 1. маја 1952. године, у одговорима сарадницима објављује:

  „Пера Б.К., Кикинда:-Достављајте комплете радова према нашим упутствима“.

Број 16 истог часописа од 20. јуна је записао;“Гајић, Кикинда:-Нешто ваших ребуса ћемо објавити. Ребуси су врло добр4и али их садржајно треба освежити“.

У броју 17 од 1. јула записано је: „Гајић Јелена:-Укрштеница је сувише мала, да би могла да дозволи водоравно 19 три разна слова, 22 три разна слова, 33 као 22 водоравно итд.Смисла имате, само је потребно и мало труда“.

Да ли је ова Јелена она Гајић која се помиње у броју 16?, Могуће, а не мора да буде!

Ово је део материјала о кикиндској енигамтици из старијег периода. Систематичнијим прегледом „Голуба“, „Невена“, „Дечијих новина“ и неких других листова, свакако ће се комплетирати документација о кикиндској енигтамици. Ето посла за млађе истраживаче.

Да крај засладимо једном шалом „Бате из Баната“, листа за шалу и забаву, издавача и уредника вршачког познатог енигмате Милана Петка Павловића.

„Молим те кумо, ти си живела међу господом, реци ми како се кува кафа?

Кума: Прво испржи кафу, да буде црна, онда сипај у њу млека, да буде бела; мети у њу цигорију да буде горка, и доста шећера да буде слатка; скувај је да буде врела, па је прелиј у други суд да буде хладна. Ето ти.

„Ју кумо, то је баш неко лудо пиће“.

Кад је реч о овом „Бати из Баната“ занимљиво је следеће: „Излазиће кад буде отштампан, јер неће да има на листу „датунг“, само број,  а то је боље јер шала никад не губи вредност  дању а и ноћу“.Тог правила се придржавају и неки савремени уредници енигматских листова, чији се листови појављују без датунга, јер и њихове укрштенице не губе вредност ни дању а ни ноћу.

                                                                                    Јован Вуковић