четвртак, 27. децембар 2012.

REAGOVANJE



Nikola Petkovski šalje pismo sa dopunom priče o kiviju (voću)

Ja sam diplomirani inženjer arhitekta i 1977 i 1978 godine sam radio u Kavadarcima u kombinatu "Treska". Jednog dana su nas arhitekte pozvali u Agrokombinatu "Tikveš" (poznati makedonki vinarski kombinat) da im projektujemo neke nove pogone, pa su nas kao goste poslužili nečim što dotad nismo videli. Doneli su košaricu i u njoj nešto što liči na kuvani krompir, a kad smo ih izljuštili videli smo da je zeleno i sa malim crnim semenjkama. Rekli su nam da je to posebna vrsta voća, da se zove AKTINIDIJA i da se nalazi u eksperimentalnoj proizvodnji u tikveškim vinogradima i nigde na drugom mestu u ondašnjoj SFRJ.

Otkud te aktinidije u Tikvešu? Istorijat je sledeći: sredinom sedamdesetih godina prošlog stoleća u Parizu je boravila državna delegacija SFRJ i na nekom prijemu u kineskoj ambasadi su ih poslužili ovim voćem. Kinezi su im rekli da se to zove "aktinidija" ili kineska jabuka, da je veoma zdrava za jelo, da ima veoma mnogo minerala i vitamina (vitamina C - 10 puta više nego limun). Ispričali su im koji su posebni i specifični uslovi za uzgajanje - tle, vlaga, klimatski uslovi itd. U delegaciji se nalazio makedonski političar Lazar Koliševski i on im je rekao da u Makedoniji postoji region (Tikveš) koji upravo ima takve specifične klimatske uslove, zbog čega je i grožđe i vino iz tog kraja prvoklasno i da bi bilo dobro da se proba uzgoj tih aktinidija. Kinezi su mu dali seme, on ga je doneo u Jugoslaviji, a onda se u nekoliko krajeva Jugoslavije koji imaju sličnu klimu pokušao uzgoj - na primorju, dolinom Neretve kod Metkovića, u Slavoniji, ali se seme uhvatilo samo u Tikvešu. Na početku se eksperimentiralo na manjoj površini zemljišta, rekolta nije bila velika i veći deo nje se slao predsedniku Titu, koji se tada nalazio u bolnici u Ljubljani kad mu je amputirana noga. Rekli su da su mu jako prijale te aktinidije. Ostatak rekolte je išao na reprezentativnim promocijama, a sasvim mali deo je išao u slobodnu trgovinu i to samo jednom nedeljno (svake srede) i to samo u prodavnicama trgovinskog preduzeća "Bratstvo" iz Skopja.

 Narednih par godina je proizvodnja porasla, pa i ja sam svojim devojčicama mogao svaki dan da dam da pojedu po jednu aktinidiju. One su uživale u tome.  Sećam se da je kilogram aktinidija koštao 22 ondašnjih dinara.

Sledeće godine  kad sam išao u Beograd na skupštini EU "Vuk Karadžić" video sam aktinidije u jednoj samousluzi i kad sam pitao za cenu, prodavci su se čudili šta su to aktinidije, pa kad sam im ih pokazao, oni su mi rekli da se to zove KIVI i da koštaju 90 dinara. Pitao sam ih zašto su tamo toliko skupe kad su makedonske aktinidije 4 puta jeftinije. Onda su se oni začudili kako to da postoje makedonske aktinidije (kivi) i rekli da su te njihove iz Grčke, pod imenom kivi. Probao sam ih i video da puno zaostaju u ukusu za makedonskim, da su puno kiseliji i jezgro im je bilo nekako tvrdo, kao koren drveta. Kasnije sam saznao da su Grci uzeli seme iz Makedonije i pošto imaju veći deo na jugu zemlje odgovarajućom klimom, uzgajali su ih na većim površinama, imali bogatije rekolte i izvozili, čak i u zemlji odakle su naučili da ih uzgajaju. Otad se to voće na teritoriji bivše SFRJ zove samo kivi, ali ćete još uvek u Makedoniji naići i na ime aktinidija i mi u Makedoniji znamo šta je to.

7 коментара:

Dejan Minić је рекао...

Prelepa priča!

Zanimljivo je koliko Nikola pamti detalja iz davno prošlih vremena. Verovatno je za to zaslužna ova naša 'gimnastika uma' - enigmatika.

ljubica је рекао...

Kada smo se, jednom prilikom, Nikola i ja vidjeli u Sarajevu, i popričali uz coca colu, Nikola je znao napamet sve i jedan anagram, svakog kolege ponaosob, koji je bio u konkurenciji na takmičenju u Srbiji, sa kojeg se upravo vraćao. Koliko god je bilo učesnika, on je popamtio sve njihove anagrame na zadanu temu, od nekih 30-40 slova i svaki mi “odrecitovao” i analizirao. Ostala sam impresionirana. Ja bih, posigurno, zapamtila samo svoj i eventualno pobjednički :), ali ni u to se ne bih smjela zakleti :).

Slavko Bovan је рекао...

Sve je to lijepo, ali niko da pohvali fotografa :)
I ovj je slika iz Kragujevca kada sam pravio portrete svih kolega.
Na ovu fotografiju sam posebno ponosan.
(Kako sam je nazvao? Veseli makedonac?!)

Miroslav Cvetković је рекао...

Slavko, da ti se malo suprotstavim - svi te samo hvale i hvale!
Ova fotografija je, kao fotografija LOŠA: ima nemirnu pozadinu (posebno NN lice) koja odvlači pažnju sa Nikole Makedonskog najvažnijeg na na njoj. Crvena je prejaka, prevelika je dubinska oštrina...
Da si malo pomerio ulevo, upotrebio objektiv malo veće žižne daljine ili povećao otvor blende, malo korigovao temperaturu boje...
Mogao si se malo igrati i u "Photoshopu", "Photo-Paintu"...
Srećna okolnost je što si slikao Veselog Nikolu, a ne nekog mrguda (kao što sam npr. JA!), pa su svi loši detalji fotografije otišli u POZADINU!

Slavko Bovan је рекао...

Konstruktivna kritika je uvijek poželjna!

Анониман је рекао...

L.L. SAKAŠ ZREO KIVI

Lozničanin

coachenko је рекао...

Sjajna prica. Kod Petkovskog aktinidija evocira uspomene kao kolac madlen u Prustovoj 'Potrazi za izgubljenim vremenom':)

I pohvale za dizajn bloga!