Na današnji dan pre 37 godina, vraćajući se sa nastave
(prvo polugođe četvrtog razreda mašinske tehničke škole), na kiosku sam kupio
novi broj "Čvor Križaljke". Sustigavši drugove koji su odmakli
tridesetak metara rešim da je prelistam. Počnem, a moj drug Goran mi reče:
vidi, ovaj na slici je sigurno tvoj brat blizanac... ma, šta je ovo, ima isto
ime i prezime kao ti! Tek tada sam shvatio da je to moja fotografija, da je
tekst o meni i da su svi radovi u listu moji. Mojoj sreći nije bilo kraja,
odmah sam trojicu svojih drugara častio "koktom", a narednih dana bio
sam glavni u odeljenju i, naravno, u porodici.
Iako su prošle dve godine od kad sam objavio svoj prvi
rad, moj ozbiljan enigmatski staž je bio kraći jer sam drugi rad objavio tek
nakon šest meseci, a do kraja 1975. godine mi je objavljeno oko 50 radova. Iako
sam poslao radove za ceo broj i kraću biografiju sa fotografijom, nisam baš
verovao da će to biti i objavljeno. Ljudi iz "Čvora" su to, ipak
objavili pokazavši po ko zna koji put da su spremni dati šansu mladima, a to je
bio samo jedan segment ogromnog doprinosa ovog Zagonetačkog društva razvoju
jugoslovenske enigmatike. (mc)
3 коментара:
E moj, Miroslave, u to vrijeme i "mi" (ljudi iz Čvora?) smo bili mladi, pa nam nije bilo teško razumijeti mlade. Tih godina nastala je plejada mladih zagonetača koji su danas u najboljim godinama i nosioci enigmatskih aktivnosti u svojim zemljama (urednici, autori, nakladnici i sl.). Osobno bio sam zagovornik da se radovi potpisuju punim imenom i prezimenom autora, što je u ono vrijemo bilo vrlo rijetko, a u onih nekoliko časopisa domeniralo je nekoliko autora a za mlade je bilo malo prilika...
Veliki pozdrav legendi Štefu!
Mi smo i dalje mladi!
(Ovo sam mislio da napišem još jutros, no zaboravih!)
Постави коментар