понедељак, 05. фебруар 2018.

NEOBJAVLJENO

Pošto smo pretpostavili šta bi se moglo dogoditi, te da će se i na zvaničnom sajtu ESS, pojaviti spisak članova ESS bez 11 članova iz EKK, predsedništvo našeg kluba je još u petak sročilo dva dopisa, ovaj za Dragana Loanicu (administratora sajta) a drugi, sličan, za Vladimira Šarića, sekretara ESS, koji je zadužen da vodi evidenciju o članstvu. Dopisi su jutros poslati, a večeras je stigao sledeći odgovor od Dragana Lojanice:
 
Здраво Славко,
постоји налог од председника ЕСС да се до даљег на сајту не објављују никаква писма ЕК Кикинда.  Пошто ово ипак није мој лични сајт, не бих хтео да доводим себе у ситуацију да ја одлучујем шта може а шта не може да се објави, и тако се укључим у ратове који се већ дуже време воде у нашем Савезу. У енигматици сам из неких сасвим других разлога.
Да сачекамо да се ово стање превазиђе, па да се онда објави твоје писмо. Надам се да ће да се превазиђе,  а јако бих желео да буде то што пре јер сам и сам у неугодној ситуацији.  Одржавам овај сајт добровољно већ више од 12 година, и на ивици сам да једноставно одустанем од даљег рада на њему.
поздрав, Лојаница

7 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Број: 04/2018
Датум: 05.02.2018.

ДРАГАНУ ЛОЈАНИЦИ
администратору сајта ЕСС

Предмет: Чланови ЕКК у ЕСС
Поштовани, господине Лојаница, обраћамо Вам се као администратору сајта ЕСС, а све у циљу објективног информисања јавности. Сајт ЕСС је гласило свих чланова ЕСС, а не приватно гласило Жељка Димовића, те у складу с тим, тражимо да објавите следеће:
ЕК „Кикинда“ није искључен из ЕСС, већ је то самовољна и нестатутарна одлука председника Савеза. Након изјашњавања чланова председништва ЕСС, Димовићу је јасно стављено до знања да његови поступци нису у складу са Статутом, али он не одустаје у намери да ЕКК сам елиминише из Савеза. Наш клуб је уредно испунио обавезу плаћања чланарине за 11 чланова, али њих нема на списку који је објављен на официјелном сајту ЕСС, те вас молимо да објавите да су следећи чланови ЕКК уплатили чланарину за ЕСС и да сматрамо да је свако ускраћивање права која проилазе из чланства недопустиво.

Чанови ЕКК у ЕСС:
1. ЗЛАТАН ПУПЕЗИН
2. ВАЊА ТОМАШЕВ
3. СЛАВКО БОВАН
4. МИОДРАГ ИВАНИШЕВИЋ
5. ИЛИЈА ОЗДАНОВАЦ
6. ВЕРИЦА РАЈОВИЋ
7. НЕДЈЕЉКО НЕДИЋ
8. СТЕВАН АПОСТОЛОВИЋ
9. ЛУКА ПАВИЧИЋ
10. ДОБРИВОЈ ЈЕРИНКИЋ
11. ГОЈКО МАНДИЋ

Председништво ЕКК
Златан Пупезин, председник
Вања Томашев, потпредседник
Славко Бован, секретар

Slavko Bovan је рекао...

Draganu Lojanici javno zahvaljujem na odgovoru, potpuno shvatam njegov položaj i imam razumevanja, ali ja bih dopis objavio da sam na njegovom mjestu.

Slavko Bovan је рекао...

Dakle, potpuna diktatura.
Naravno, može i dalje da se provodi teror pojedinca + nekoliko pomagača, ali ništa nije vječno.

Slavko Bovan је рекао...

Demokratija dobija nove i nove oblike. Zabranjeno je da se objavi ovaj dopis, a iznenada su obrisani svi komentari (preko 70) na blogu predsednika ESS u kojima je bilo dosta materijala za konstruktivnu diskusiju na Skupštinu.
Istina se može pokušati sakriti, ali javnost se može upoznati sa relavantnim činjenicama i na TIO, zar ne?

Slavko Bovan је рекао...

Био је један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао.

Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан, па пошаље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа. Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката што је од цара добио, али му не каже да је у цара видео козје уши.

Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши. Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу. али нс сме никоме казати, „а да ми је", вели „да коме год кажем, одмах би ми одлакнуло." Онда му мајстор рече:
— Кажи мени, ја нећу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те закопај главу у њу, па у три пута земљи кажи шта Знаш, па онда опет јаму затрпај.
Момак избере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче гдаву и у три пута рекне:
— У цара Тројана козје уши! — Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући.
Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас:
— У цара Тројана козје уши!
То се одмах разгласи по свему граду, а најпосле и цар Тројан сам собом чује како деца свирају:
— У цара Тројана козје уши!
Чувши то, цар Тројан одмах дозове онога берберског момка, па га запита:
- Море, шта си ти огласио народу за мене?
А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу да га посече, а он се препадне, па све по реду искаже како се земљи исповедао па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас. Онда цар седне с њим на кола, и пође на оно место да види је ли истина; кад тамо, али још само један прут нађу. Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас:
— У цара Тројана козје уши!
Онда се цар Тројан увери да се на земљи не може ништа сакрити, па ономе берберину опрости живот, и после допусти да сваки може долазити да га брије.

Migo је рекао...

Bio jednom jedan savez, bar tako pričaju.
Pisanih tragova nema.

Slavko Bovan је рекао...

Neće se baš svi pisani tragovi moći sakriti. Ima ponešto što čuva država (APR) po službenoj dužnosti.