Potaknuta rebuščićima u Zagonetki, koju redovito rješava, moja unuka
Mari, završeni prvašić, danas na moru je pokušala onako iz glave
sastaviti nešto slično. Bilo je više pokušaja, no s određenim
nedostacima. Uz malu moju pomoć, nastade par uradaka koji imaju
kvalitet da budu objavlejni, od kojih šaljem jednog. Bilo bi prirodnije
da ih je ona i nacrtala, no ja ga pripremih na uobičajeni način. Možda
bi se isti mogao otežati (bez oznake koje se slovo mijenja), no neka za
sada ide ovako. Hoće li ona nastaviti didovim stopama, vidjet ćemo.
12 коментара:
HOBOTNICA
Da, Zorane!
A na "primorskoj" trpezi danas nažalost nije bila hobotnica, već samo pica!
Prvi rad je najslađi! Pozdrav za Mari!
Čestitke Marinom prvencu. Iver ne pada daleko od klade! Sad kad je "probila led" može se učlaniti u klub "Božidar Vranicki" kod dide.
Bravo Mari, čestitam na prvom rebusu. Ako te rebusi budu interesovali i nadalje, imaćeš sjajnog učitelja u tvom dedi.
Čestitam maloj Mari i njenom didi! Neka ona bude srećna, a rebusa koliko bude:)
Čestitka i unuci i barbi.
I da se nastavi stari tradicionalni porodični zanat. :)
Bravo i za unuku i za didu, svaka čast.
Unuka ne pada daleko od djeda.
Sve čestitke za Mari, a bogami još više za đeda koji je uvodi u svijet enigmatike! Pozdrav za oboje!
U ime svoje unuke, zahvaljujem na upućenim riječima podrške.
Постави коментар