NARANDŽASTO POJAČANJE

 

Eroteka

Senzacionalno!

Najbolji enigmata Srbije član je Enigmatskog kluba „Kikinda“!

Nestrpljivi čitaoče, malo se strpi, sve bitno ćeš saznati.

Da krenemo od početka...

U početku Bog stvori nebo i zemlju!

Hm... dobro...ako nemate toliko strpljenja, onda od današnjeg početka.

Danas sam cijeli dan bio opravdano odsutan sa meni najdražeg, nama najdražeg, vama najdražeg, njima najdražeg bloga, čiji je gazda poznat po skromnosti i koji nikad ne pretjeruje...znate već...sa TIO-a (vjerni prijatelji tvrde da je naglasak na „T“). Naime, Luka je pozvao babu i dedu da ih malo pričuva dok su mu mama i tata odsutni od kuće. Lukin tata i Lukina mama morali su u jednom periodu današnjeg dana istovremeno da budu van kuće, a pošto je Luka navikao da nekoga drži na oku, preko posrednika, pozvao je „matorce“ da ih malo pričuva. Šta ćemo, što se mora, nije teško, a i čovjek nas je lijepo zamolio...

Eeee, tada je nastala gornja fotografija oko koje se vrti cijela priča.

Vjerovali ili ne fotografija je nastala krajnje slučajno i spontano. Zaista, nije erotekizam ni bovanizam, sve je čista slučajnost. I Luka i deda su danas imali sasvim drugačiji stajling, ali spletom okolnosti unaranžastiše se istovremeno. Naime, jedan od njih se žestoko oznojio, a drugi se žetoko ukakio (ispravnije: usro se do za vrat). Nećemo imenovati koji je koji, ali da se zna da je bilo nužno mijenjanje dresova. Jednom je jedna žena prijetećim ali umilnim glasom kroz zube kazala: „Skidaj tu znojavu košulju, da ti je ja ne skidam!“, a drugom je sve tepajući kazala: „Ko se to meni ukakio?“. I desi se...obojica se pojavismo u narandžastom. Starijem od nas dvojice pade na pamet podmukla ideja: „Odoh ovog neiskusnog momka, koji ima sve potencijale da postane veliki enigmata, a kad je već u narandžastom, da vrbujem za narandžasti klub“. To stara lija pomisli, sve se osvrćući da ga neko ne spriječi u namjeri... 

Još prvog dana izlaska iz porodilišta Luka je dobio (malu) narandžastu majicu sa natpisom EKK i člansku kartu, ali deda-sekretar nije insistirao na učlanjenju (a i mladić je bio premlad da potpiše pristupnicu) već je sam sebi rekao da treba pričekati neko vrijeme...treba misliti na reagovanje javnosti. Mogao bi neko dedu proglasiti nedaobog šašavim. Tako je majica uredno složena za neko buduće vrijeme.

Ali, sudbina je tako htjela. Stvari su se malo ubrzale same od sebe.

Razgovor je tekao otprilike ovako:

-Luka, je l’ si to ti u EKK pa si se tako upicanio?

- AaaaaAgh. (Prevod: Nisam, ovo me baba ovako obukla)

-Ma pusti babu, nego hoces li ti da te deda upise i da ti clansku kaltu (Nisu slovne greške u pisanju, već se vode pregovori na bebećem jeziku).

- Aaaaaa (Hoću, nego šta ću).

-Jesi li siguran, nisam te dobro cuo.

-AaaaAAAAAAAA (glasnije) (Deda, ne budi sekretar već daj člansku kartu!“).

I šta sam mogao...Uručim  čovjeku člansku kartu broj 101, uslikamo se da zabilježimo svečani trenutak. Da bi bilo sve po statutu, roditelji su (naknadno i bez prisile) dali saglasnost. Ostaje još samo da Skupština EKK (prva koja bude održana) verifikuje članstvo i to je to. Dakle, u članstvu EKK je najbolji enigmata Srbije...doduše budući.

Kakve enigmatske kvalifikacije ima junoša da se tako olako primi, pitate se vi.

Ima, ima...sa manje od dva mjeseca rješava probleme kao od šale. Evo, npr. rješava dedin problem sa svakodnevnim stresom. Stres je ko rukom odnesen!

PS. Pošto nisam imao potrebnu tehniku da radosnu vijest o pojačanju EKK odmah turim na gorepomenuti blog, sliku objavih na FB. Za tili čas Luka i deda sakupiše preko stotinu lajkova. Bilo je i nekih komentara npr „Kako je sladak!“ (doduše, nejasno je na koga od dvojice mladića misli komentatorka). Miloš je prokomentarisao: Baba uzme hiljadu puta Luku i ništa, a deda ga uzme jednom i odmah haos