Jovan Nedić u
Postojni, 31. V. 2014. godine. Tada još nije bilo Enigmatskog kluba
"Kikinda" pa slikanje u "službenoj" majici nije bilo moguće (povezano s OVIM)
Nakon komentara Ejuba Semića, Jovan šalje fotografiju Hotela Kras.
Nedići su razgledali Postojnu i Predjamski grad, ali nisu bili u Postojnskoj jami. Glavni razlog je što obilazak traje sat vremena (mi smo bili u prolazu na putu za Novu Goricu), a temperatura je 12 stupnjeva pa treba imati zimsku garderobu (naši ljubljanski prijatelji nudili su nam da ponesemo njihove bunde...!). Osim toga, ulaznice su preko - 20 eura. Toliko za ravnanje teslićkim glumcima.
Ja sam u tom gradiću odslužio ceo vojni rok, pa iako je bilo dosta vojske, ostao mi je u lepom sećanju. Zanimljivo je da sam za razliku od Jovana bio dvaput u Postojnskoj jami. Prvi put kao srednjoškolac, kada sam bio u poseti rođaku u Kranju i drugi put, naravno, kao vojak i nijednom nisam platio ulaz. Lozničanin
Dok sam bio u JNA (1982-83) bio sam u Postojni (službeno kao vojnik) bar 20-tak puta dolazeći iz Ajdovščine. Obavivši posao, prvo sam išao na pizzu i kriglu Laškog piva u hotel, čini mi se Kras. Zatim bih otišao do P. Jame u jedan objekat i pio pivo Favorit iz Buzeta. Baš je bilo dobro. Tu bih se vrzmao do predveče, do busa, pa natrag u Ajdovščinu! Da li se Favorit još proizvodi?
Dok sam bio u JNA (1982-83) bio sam u Postojni (službeno kao vojnik) bar 20-tak puta dolazeći iz Ajdovščine. Obavivši posao, prvo sam išao na pizzu i kriglu Laškog piva u hotel, čini mi se Kras. Zatim bih otišao do P. Jame u jedan objekat i pio pivo Favorit iz Buzeta. Baš je bilo dobro. Tu bih se vrzmao do predveče, do busa, pa natrag u Ajdovščinu! Da li se Favorit još proizvodi?
U Postojni i danas postoji Hotel Kras. Imam ga snimljenog na jednoj fotografiji. A da li se još proizvodi pivo "Favorit", nemam pojma. Možda to znaju pivoljupci s ovog bloga!
Favorit pivo iz Buzeta još uvek je moguče dobiti, ali samo u Istri. A nije ni loše. Buzetska pivara je bila neko vreme u vlasništvu ljubljanskog Uniona. Preuzeli su vlasništvo pred razpad bivše jugoslavije. a po razpadu bivše države došlo je i do razpada te veze. Kako i zašto, nije mi ostalo u sečanju. Mislim, da se sada zove Istarska pivara.
Inače Postojnska jama se po promeni vlasništva ponovo uspostavlja kao značajan turistički objekat u Sloveniji, i po tome je jedan od retkih slučajeva, gde je promena donela pozitivan efekat. Svakako se je isplati vidjeti, iako ulaznica nije baš jeftina (22,90 € ili studenti 18,30 €, omladina do 15 godina 13,70 €).
Stanovnici Postojne nazivaju se Postojnčani/Postojnčanje ili Postojnci/Postojnke, Postojnščica.
Hvala Jovanu, hvala Slavku, hvala Štefanu! Lijepo se podsjetiti na neke drage slike i momente iz JNA! Iz ove perspektive, Kras mi izgleda malo drukčije! Vjerovatno su ga renovirali!?
Jovane, sjećam se dobro tvog posta na Adnanovom blogu. Razmijenili smo nekoliko komentara. I da dodam: u Ajdovščini su mi omiljeni bili hotel Planika (posebno picerija u sklopu hotela), zatim Gostišče, te nezaobilazni kafić sa džuboksom u nekom starom bunkeru. Zvao se Babilon. Pozdrav
Hotel Kras, a i čitava Postojna, pogotovu centar grada, sve je lepo obnovljeno. Mislim, da hotel Planika ne radi više (ili je pod drugim imenom), to bih morao proveriti. Autobuska stanica, koja je nekad bila kod kolodvora, izvučena je vam grada, na ulazu iz pravca Sežane, Ilirske Bistrice. Za vojnike, koji su prolazili vlakom ili autobusom preko Postojne, to mesto je predstavljalo velik problem radi stalne kontrole vojne policije. Nije prošao vlak ili autobus, da nije bilo kontrole. A što se picerije tiče, skoro svaki drugi lokal nudi pice. Nekde sam našao podatak, da je Slovenija na prvom mestu po broju lokala sa ponudom pica na 10.000 stanovnika. Važi za Europu. A i broj lokala sa burekom i kebabom raste, a gube se lokali sa tradicionalnom lokalnom ponudom. Šteta.
Svim ovim komentarima dali smo Milošu-Luki Labanu dovoljno informacija za pripremu puta u Postojnu i nastupa na FAK-u. A i križaljkaši bi mogli nešto upamtiti: kad im zatreba troslov FAK, eto im kratice za Festival amaterske kulture u Postojni.
Jakov Fak, slovenački biatlonac, hrvatskog porekla iz Mrkopalja, svetski prvak u grupnom startu iz 2015, 2012 na 20 km, uz to još jedna srebrna i brončana medalja. To je osvojio za Sloveniju, a uz to ima brončanu medalju sa olimpijade i svetskog prvenstva za Hrvatsku.Mislim, da ima i sedam pobeda u svetskom kupu za Sloveniju. A baš radi lepe troslovne kombinacije često se nalazi taj pojam u slovenačkoj enigmatici.
Zašto Jovane kratica FAK kada postoji JAKOV FAK? Jakov Fak (Rijeka, 1. kolovoza 1987.) je hrvatski biatlonac koji nastupa za Sloveniju, senzacionalni osvajač dva brončana odličja za Hrvatsku. Prvoga sa svjetskog prvenstva u biatlonu u južnokorejskom Pyeongchangu 17. veljače 2009. godine. On je od 120 biatlonaca stazu dugu 20 km prešao 17 sekunda poslije najboljeg biatlonca svih vremena Norvežanina O. E. Bjørndalena, kojemu je to čak trinaesti naslov, i svega 3 sekunde poslije srebrnoga Nijemca Stephana. Drugu iznenađujuću broncu za Hrvatsku osvojio je na zimskim olimpijskim igrama u Vancouveru. I dodatak komentaru: Nisam "služio JNA" U ovim gradovima i gradićima Slovenije,ali više osoba iz "mog kruga" jeste, i to uglavnom u razdoblju od 82.-85.. Pa sam čak odlazio u "posete" u Ajdovščinu i Vipavu (hoću reći- dobro bi bilo spojiti ljude koji su davno jeli vojnički grah ondje!) Vrlo dobro!
Naime, moj vrli kum je bio januarska klasa 82. u Vipavi , a u lipnju iste godine na Podnanosu je doživio tešku prometnu nezgodu( kamion pun vojnika sletio je u provaliju). Njemu bi bilo drago stupiti u kontakt s bilo kim tko je vojni rok služio tamo i u tom periodu! A dok je ESSA "služio", u to vrijeme, u Ajdovščini, u centru gradića, valjda u Domu armije, moj šurjak Drago je bio gl.kuhar!
Veseli me to što je moja najava predstave proizvela tolike komentare i već sada pravim plan za fotoizvještaj s gostovanja u Postojni. U jami sam bio davno kada je ulaznica bila simbolična pa mi je žao što je ovaj put neću posjetiti. Hvala Jovanu na korisnim informacijama i svima ostalima koji su, svak na svoj način, obogatili ovo "razgledanje" Postojne. M. Milićević
Zadovoljstvo je, kada nas par o istoj stvari razmišljamo paralelno. Dok sam ja pisao komentar, Štefan je već ubacio podatak o Faku! pozz Štefanu ( ma gdje bio)!
I ja sam nekada služio vojsku u tom kraju, ali kao radarista na karauli Lokvica kod Nove Gorice, što znači da sam više puta proputovao kroz Postojnu, Ajdovščinu i Vipavu. Zbog toga sam, uostalom, krajem maja 2014. godine iz Ljubljane i putovao u Novu Goricu. Želio sam ponovo vidjeti lokacije na kojima sam proveo veći dio svog vojnog roka, prvi dio (obuku) proveo sam na aerodromu između Sombora i Apatina.
I meni bi bilo drago čuti nekoga ko je bio radarista, vezista ili štogod drugo u karauli Lokvica na Krasu iznad Nove Gorice i ko je odlazio na radarski položaj na brdo iznad sela Lokvica.
Ja sam bio desetak godina pre Jovana na susednoj karauli, ali ne kao radarista, nego kao običan graničar. Karaula se je zvala Dragutin Benčić i locirana je bila u selu Nova vas, kod Opatjeg sela. Sada je prazna, dok je u onoj u Lokvici, gde je bio Jovan centar za vanškolsku delatnost Ministarstva za školstvo (za osnovce)
A što se tiče Fak biatlonac ili kratica ja uvek glasam protiv kratica/skračenica ako je moguče.
Ja JESAM bio radarista, ali malo severoistočnije: u Varaždinu i Zagrebu. Bio sam i bliže Postojni: tri nedelje u Istri kod Premanture, dve nedelje na aerodromu Krško, ali i dalje: dve nedelje na Slunju. U jami sam bio DVA puta - jednom PRE rođenja, a drugi put 1976. na osmodnevnoj ekskurziji u IV razredu srednje škole. Jednu noć smo, ako se dobro sećam, prespavali u Postojni. Znam da smo dobar deo vremena proveli u KUGLANI u ovom mestu!
Ja sam otišao u Ajdovščinu 6. Aprila 1982, a izašao 15. Marta 1983, jer sam bio "godišnjak". U četi izviđača sam bio do 31. Jula, a od 1. Avgusta pa nadalje u četi intendanata, počevši raditi u komandi brigade u računovodstvu. Tu mi je glavni posao bio sastavljanje jelovnika za dvije kuhinje. Jedna u Ajdovščini, druga u Vipavi. U Ajdovščini su bile 2 kasarne, Pale i Srečko Kosovel( tu sam bio ja a tu je bila i komanda brigade ). U Vipavi isto dvije, Martin Grajf Rudi (MGR) i Janko Premrl Vojko (JPV). Brigada je brojala otprilike između 2500-2700 vojnika (te 4 kasarne). Znači radio sam 2 jelovnika, 1 za Adovščinu, drugi za Vipavu. Jelovnik sa popisom artikala je ujedno služio i kao trebovni list, a magacin sa hranom je bio u Vipavi u koju sam išao svaki dan osim vikenda noseći te "listove" na osnovu čega se izdavala roba. Šef magacina je bio jedan jako dobar čovo, zastavnik Vejsil Biševac iz N.Pazara. Jela su bila pod šiframa, tako da su kuhari morali to znati i kuhati zadato. Takođe sam naručivao mlijeko i najčešće jogurt, ne svaki dan ali često, iz mlekarne Vipava, telefonom. Eto, to bi bio mali uvod. Ilija, ako ti je kum radio u Domu Armije, onda ga vjerovatno ne znam, jer sam u DA bio svega 2-3 puta. Za izlaske sam više preferirao mjesta gdje su išli uglavnom civili, jer tu su bile djevojke, veoma tražene, s vojničkog aspekta, he, he. Ja sam imao dozvolu od 00-24, tako da sam imao status "haman" oficira, a i radio sam oficirski posao, al za vojničku platu. U kuhinji sam znao jednog kuhara, čini mi se da je bio iz Splita, ne sjećam se imena. Najčešće smo komunicirali telefonom. Unutar kasarne smo imali savršenu internu organizaciju (kupovina pića kroz prozor magacina, pravljenje pice u vlastitoj pekari itd.). Ja bih , u dogovoru s kuharom, trebovao više narezaka, jaja i dr. A tijesto za pice je fantastično pravio jedan pekar iz Peći. Bilo je tu dobrih derneka! Ilija, ne sjećam se puno likova iz Slavonije. Jedan je bio sa mnom u izviđačima, ne mogu se sjetiti imena, veliki dobričina, a neko mu je dao nadimak Mrmonja, ne znam zašto, a bio je omalen i vrlo snažan! Nastavak sutra...
Belirac је рекао... Kakvo Ejub ima pamćenje... ili je možda vodio dnevnik?!
Evo, ja se sećam da sam, u ovo vreme, od 12 do 14 časova, na današnji dan pre 32 godine bio na stražarskom mestu broj 1 u Sesvetama!!!! Ipak, da dodam, da neko ne pomisli da imam neverovatno pamćenje: tog dana, tokom naredne smene (od 18 - 20 časova) rodila mi se starija kći Jovana!
Nastavak od juče... Ti derneci su bili stvarno dobri. Pica, vino, gitare, pjevanje... Imali smo čast da nam je svirao i pjevao Edo Mulahalilović, sjajni gitarista, pjevač i kompozitor velikih hitova grupe Hari Mata Hari! Kasnije se posvetio solo karijeri (sa bratom Adijem). Nažalost, preminuo prije nekoliko godina. Inače, on je bio oktobarska klasa. Od poznatih, u kasarni su služili vojnik rok još: Oto Pestner, i dandanas jako korišten pojam u križaljkama, pa, atletičari Nenad Stekić i Spasojević, šahista Đurić, Goran (sin sjajnog šahovskog novinara Miroslava Radojčića). Goran me znao nalupati u šahu, recimo 10:3 ili 12:4 za njega! To je to, uglavnom, drugih se ne sjećam. Sa mnom u kancelariji je radila "grlica"(građ. lice Kalezić iz C. Gore), zatim zastavnik Savić iz Niša na blagajni u drugoj kancelariji, i u trećoj šef računovodstva por. Petrović iz BG! U to vrijeme je bila nestašica kafe, pa su oficiri donosili u kesicama kafu, a kafedžija u komandi je bio Amdija Zeković iz BG! Dakle, nije Hamdija, već Amdija. Zanimljivo za nas enigmate! Upamtio sam da je volio Zorana Jovanovića i pjesmu Lidija, jer mu se djevojka tako zvala. Da se vratim na početak priče. Pošto sam ja faktički drito iz kafane otišao u vojsku, teško mi je, u početku padalo ustajanje u 5, fiskultura, čišćenje kruga, dežurstva itd. Srećom, to je kratko trajalo. Nakon 7 dana zove mene komandir čete Žarko Mastilo iz Hadžića kod sebe u kancelariju i pita da li bih predavao POV i marksizam u četi? Kažem ja "može, ali šta dobijam zauzvrat"? On se nasmija i veli "opa, šta želiš"? Kažem da me oslobodi svega, osim fiskulture! I on pristade. I, tako, su lijepo tekli dani u vojsci do 28. Juna, kad smo otišli na obuku u plivanju kod Črnomelja na rijeci Kupi, gdje su bile 2 brane kao 2 mala jezera. Izvanredan je to "godišnji odmor" bio za mene, koji je trajao do 28. Jula! Nezaboravan! O tome, možda, nekom drugom prilikom! IlijaO, ako se neko od tvojih prijatelja, komšija i drugih, prepoznaje u ovoj priči, neka se javi! Pozdravljam sve one, kojima nije bilo dosadno moje tupljenje! Ejub
52 коментара:
Postojna je lijep gradić, zato dajem savjet (slogovni palindrom!) Milošu Milićeviću: NASTOJ PO njoj na miru prošetati i sve razgledati.
Nedići su razgledali Postojnu i Predjamski grad, ali nisu bili u Postojnskoj jami.
Glavni razlog je što obilazak traje sat vremena (mi smo bili u prolazu na putu za Novu Goricu), a temperatura je 12 stupnjeva pa treba imati zimsku garderobu (naši ljubljanski prijatelji nudili su nam da ponesemo njihove bunde...!). Osim toga, ulaznice su preko - 20 eura. Toliko za ravnanje teslićkim glumcima.
Ja sam u tom gradiću odslužio ceo vojni rok, pa iako je bilo dosta vojske, ostao mi je u lepom sećanju.
Zanimljivo je da sam za razliku od Jovana bio dvaput u Postojnskoj jami. Prvi put kao srednjoškolac, kada sam bio u poseti rođaku u Kranju i drugi put, naravno, kao vojak i nijednom nisam platio ulaz.
Lozničanin
U Dinkovoj zbirci nema ni jednog anagrama s rješenjem Postojna, ali ih ima više s rješenjem Postojnska jama:
POSTOJNSKA JAMA = MAJSKA POSTOJNA (-=) (VJESNIKOV KVIZ 31, 25.04.1973.)
POSTOJNSKA JAMA = SJA TAMAN SPOKOJ (-=) (VJESNIKOV KVIZ 5, 26.04.1972.)
POSTOJNSKA JAMA = SJA TAMAN SPOKOJ (VLDIMIR KUTEROVAC=VLADIMIR KUTEROVAC) (VJESNIKOV KVIZ 408, 07.10.1987.)
POSTOJNSKA JAMA = SPOKOJ…JASNA TAMA! (KODOLAH=DUŠAN KOS) (VJESNIKOV KVIZ 170, 23.08.1978.)
POSTOJNSKA JAMA = SPOKOJNA MASA...TJ. (DRAGUTIN BARBALIĆ) (VJESNIKOV KVIZ 133, 23.03.1977.)
POSTOJNSKA JAMA = TAJNA SPOJI KAM, SO… (MIRKO BUCONJIĆ) (ENIGMA 1762,15.05.1990.)
Kad sam bio u Postojni, složio sam anagram NAJTOPOS (topos = mjesto)!
Još jednom: POSTOJNA = NAJTOPOS!
Moguća je i kriva adresa:
JAN - SOPOT = Postojna
Ili PAJO - STON!
ja bio i OST'O P'JAN!!
Ili čak zagonetna adresa p.n. OSTOJA (p.n.=punim naslovom, što u ovom slučaju baš ne odgovara istini).
#IlijaO
"ja bio i OST'O P'JAN!!"
Može i tako, ali u Postojni!
A kako se kaže za stanovnika Postojne? - Postojnčan ili Postojnec.
Stanovnica je Postojnčanka, Postojnka ili Postojnščica.
Na Googleu sam našao samo jednu potvrdu za etnik na srpsko/hrvatskom jeziku:
Postojnjanin, Postojkinja (vidi ovdje.
Bio i pio! Baš u Postojni! bilo je ebeno: T.J. OPASNO!
Mislim da se kaže: čovječje ribice!
A ko je spomenuo čovječje ribice?
Pa to su stanovnici Postojnske jame. Kad su jednom izašli iz jame otišli su do prvog grada....
"TOP" je ona,
je li JASNO
kroz nju proći
baš je krasno!
Dok sam bio u JNA (1982-83) bio sam u Postojni (službeno kao vojnik) bar 20-tak puta dolazeći iz Ajdovščine. Obavivši posao, prvo sam išao na pizzu i kriglu Laškog piva u hotel, čini mi se Kras. Zatim bih otišao do P. Jame u jedan objekat i pio pivo Favorit iz Buzeta. Baš je bilo dobro. Tu bih se vrzmao do predveče, do busa, pa natrag u Ajdovščinu! Da li se Favorit još proizvodi?
Dok sam bio u JNA (1982-83) bio sam u Postojni (službeno kao vojnik) bar 20-tak puta dolazeći iz Ajdovščine. Obavivši posao, prvo sam išao na pizzu i kriglu Laškog piva u hotel, čini mi se Kras. Zatim bih otišao do P. Jame u jedan objekat i pio pivo Favorit iz Buzeta. Baš je bilo dobro. Tu bih se vrzmao do predveče, do busa, pa natrag u Ajdovščinu! Da li se Favorit još proizvodi?
Ubačena još jedna fotografija.
U Postojni i danas postoji Hotel Kras. Imam ga snimljenog na jednoj fotografiji. A da li se još proizvodi pivo "Favorit", nemam pojma. Možda to znaju pivoljupci s ovog bloga!
Kako vidim, blogogazda je ekspresno ubacio i fotografiju Hotela Kras pa će se Ejub još bolje prisjetiti svojih vojničkih dana.
A evo mu prilike da se podsjeti i Ajdovščine: ovdje.
Favorit pivo iz Buzeta još uvek je moguče dobiti, ali samo u Istri. A nije ni loše. Buzetska pivara je bila neko vreme u vlasništvu ljubljanskog Uniona. Preuzeli su vlasništvo pred razpad bivše jugoslavije. a po razpadu bivše države došlo je i do razpada te veze. Kako i zašto, nije mi ostalo u sečanju. Mislim, da se sada zove Istarska pivara.
Inače Postojnska jama se po promeni vlasništva ponovo uspostavlja kao značajan turistički objekat u Sloveniji, i po tome je jedan od retkih slučajeva, gde je promena donela pozitivan efekat. Svakako se je isplati vidjeti, iako ulaznica nije baš jeftina (22,90 € ili studenti 18,30 €, omladina do 15 godina 13,70 €).
Stanovnici Postojne nazivaju se Postojnčani/Postojnčanje ili Postojnci/Postojnke, Postojnščica.
Štefan Markovič
Hvala Jovanu, hvala Slavku, hvala Štefanu! Lijepo se podsjetiti na neke drage slike i momente iz JNA! Iz ove perspektive, Kras mi izgleda malo drukčije! Vjerovatno su ga renovirali!?
Jovane, sjećam se dobro tvog posta na Adnanovom blogu. Razmijenili smo nekoliko komentara. I da dodam: u Ajdovščini su mi omiljeni bili hotel Planika (posebno picerija u sklopu hotela), zatim Gostišče, te nezaobilazni kafić sa džuboksom u nekom starom bunkeru. Zvao se Babilon. Pozdrav
Hotel Kras, a i čitava Postojna, pogotovu centar grada, sve je lepo obnovljeno. Mislim, da hotel Planika ne radi više (ili je pod drugim imenom), to bih morao proveriti. Autobuska stanica, koja je nekad bila kod kolodvora, izvučena je vam grada, na ulazu iz pravca Sežane, Ilirske Bistrice. Za vojnike, koji su prolazili vlakom ili autobusom preko Postojne, to mesto je predstavljalo velik problem radi stalne kontrole vojne policije. Nije prošao vlak ili autobus, da nije bilo kontrole.
A što se picerije tiče, skoro svaki drugi lokal nudi pice. Nekde sam našao podatak, da je Slovenija na prvom mestu po broju lokala sa ponudom pica na 10.000 stanovnika. Važi za Europu. A i broj lokala sa burekom i kebabom raste, a gube se lokali sa tradicionalnom lokalnom ponudom. Šteta.
Štefan Markovič
Svim ovim komentarima dali smo Milošu-Luki Labanu dovoljno informacija za pripremu puta u Postojnu i nastupa na FAK-u. A i križaljkaši bi mogli nešto upamtiti: kad im zatreba troslov FAK, eto im kratice za Festival amaterske kulture u Postojni.
Jakov Fak, slovenački biatlonac, hrvatskog porekla iz Mrkopalja, svetski prvak u grupnom startu iz 2015, 2012 na 20 km, uz to još jedna srebrna i brončana medalja. To je osvojio za Sloveniju, a uz to ima brončanu medalju sa olimpijade i svetskog prvenstva za Hrvatsku.Mislim, da ima i sedam pobeda u svetskom kupu za Sloveniju. A baš radi lepe troslovne kombinacije često se nalazi taj pojam u slovenačkoj enigmatici.
Štefan Markovič
Zašto Jovane kratica FAK kada postoji JAKOV FAK?
Jakov Fak (Rijeka, 1. kolovoza 1987.) je hrvatski biatlonac koji nastupa za Sloveniju, senzacionalni osvajač dva brončana odličja za Hrvatsku. Prvoga sa svjetskog prvenstva u biatlonu u južnokorejskom Pyeongchangu 17. veljače 2009. godine. On je od 120 biatlonaca stazu dugu 20 km prešao 17 sekunda poslije najboljeg biatlonca svih vremena Norvežanina O. E. Bjørndalena, kojemu je to čak trinaesti naslov, i svega 3 sekunde poslije srebrnoga Nijemca Stephana. Drugu iznenađujuću broncu za Hrvatsku osvojio je na zimskim olimpijskim igrama u Vancouveru.
I dodatak komentaru: Nisam "služio JNA" U ovim gradovima i gradićima Slovenije,ali više osoba iz "mog kruga" jeste, i to uglavnom u razdoblju od 82.-85.. Pa sam čak odlazio u "posete" u Ajdovščinu i Vipavu (hoću reći- dobro bi bilo spojiti ljude koji su davno jeli vojnički grah ondje!)
Vrlo dobro!
Naime, moj vrli kum je bio januarska klasa 82. u Vipavi , a u lipnju iste godine na Podnanosu je doživio tešku prometnu nezgodu( kamion pun vojnika sletio je u provaliju). Njemu bi bilo drago stupiti u kontakt s bilo kim tko je vojni rok služio tamo i u tom periodu!
A dok je ESSA "služio", u to vrijeme, u Ajdovščini, u centru gradića, valjda u Domu armije, moj šurjak Drago je bio gl.kuhar!
Veseli me to što je moja najava predstave proizvela tolike komentare i već sada pravim plan za fotoizvještaj s gostovanja u Postojni. U jami sam bio davno kada je ulaznica bila simbolična pa mi je žao što je ovaj put neću posjetiti. Hvala Jovanu na korisnim informacijama i svima ostalima koji su, svak na svoj način, obogatili ovo "razgledanje" Postojne.
M. Milićević
Ilija, javim se večeras, sada nisam u mogućnosti. Pozdrav!
Zadovoljstvo je, kada nas par o istoj stvari razmišljamo paralelno. Dok sam ja pisao komentar, Štefan je već ubacio podatak o Faku!
pozz Štefanu ( ma gdje bio)!
I ja sam nekada služio vojsku u tom kraju, ali kao radarista na karauli Lokvica kod Nove Gorice, što znači da sam više puta proputovao kroz Postojnu, Ajdovščinu i Vipavu. Zbog toga sam, uostalom, krajem maja 2014. godine iz Ljubljane i putovao u Novu Goricu. Želio sam ponovo vidjeti lokacije na kojima sam proveo veći dio svog vojnog roka, prvi dio (obuku) proveo sam na aerodromu između Sombora i Apatina.
Svaka čast Jakovu Faku, no u nekim prilikama i za neke rješevač(ic)e križaljka će biti rješivija ako se upotrijebi (razumljiva) kratica.
I meni bi bilo drago čuti nekoga ko je bio radarista, vezista ili štogod drugo u karauli Lokvica na Krasu iznad Nove Gorice i ko je odlazio na radarski položaj na brdo iznad sela Lokvica.
Eto pozitive: šire se vidokruzi....
Ja sam bio desetak godina pre Jovana na susednoj karauli, ali ne kao radarista, nego kao običan graničar. Karaula se je zvala Dragutin Benčić i locirana je bila u selu Nova vas, kod Opatjeg sela. Sada je prazna, dok je u onoj u Lokvici, gde je bio Jovan centar za vanškolsku delatnost Ministarstva za školstvo (za osnovce)
A što se tiče Fak biatlonac ili kratica ja uvek glasam protiv kratica/skračenica ako je moguče.
Štefan Markovič
Ko ima profil na Facebooku, može pogledati album od 15 fotografija koje sam prošle godine snimio u Postoji: ovdje.
Ja JESAM bio radarista, ali malo severoistočnije: u Varaždinu i Zagrebu. Bio sam i bliže Postojni: tri nedelje u Istri kod Premanture, dve nedelje na aerodromu Krško, ali i dalje: dve nedelje na Slunju.
U jami sam bio DVA puta - jednom PRE rođenja, a drugi put 1976. na osmodnevnoj ekskurziji u IV razredu srednje škole. Jednu noć smo, ako se dobro sećam, prespavali u Postojni. Znam da smo dobar deo vremena proveli u KUGLANI u ovom mestu!
Ja sam otišao u Ajdovščinu 6. Aprila 1982, a izašao 15. Marta 1983, jer sam bio "godišnjak". U četi izviđača sam bio do 31. Jula, a od 1. Avgusta pa nadalje u četi intendanata, počevši raditi u komandi brigade u računovodstvu. Tu mi je glavni posao bio sastavljanje jelovnika za dvije kuhinje. Jedna u Ajdovščini, druga u Vipavi. U Ajdovščini su bile 2 kasarne, Pale i Srečko Kosovel( tu sam bio ja a tu je bila i komanda brigade ). U Vipavi isto dvije, Martin Grajf Rudi (MGR) i Janko Premrl Vojko (JPV). Brigada je brojala otprilike između 2500-2700 vojnika (te 4 kasarne). Znači radio sam 2 jelovnika, 1 za Adovščinu, drugi za Vipavu. Jelovnik sa popisom artikala je ujedno služio i kao trebovni list, a magacin sa hranom je bio u Vipavi u koju sam išao svaki dan osim vikenda noseći te "listove" na osnovu čega se izdavala roba. Šef magacina je bio jedan jako dobar čovo, zastavnik Vejsil Biševac iz N.Pazara. Jela su bila pod šiframa, tako da su kuhari morali to znati i kuhati zadato. Takođe sam naručivao mlijeko i najčešće jogurt, ne svaki dan ali često, iz mlekarne Vipava, telefonom. Eto, to bi bio mali uvod. Ilija, ako ti je kum radio u Domu Armije, onda ga vjerovatno ne znam, jer sam u DA bio svega 2-3 puta. Za izlaske sam više preferirao mjesta gdje su išli uglavnom civili, jer tu su bile djevojke, veoma tražene, s vojničkog aspekta, he, he. Ja sam imao dozvolu od 00-24, tako da sam imao status "haman" oficira, a i radio sam oficirski posao, al za vojničku platu. U kuhinji sam znao jednog kuhara, čini mi se da je bio iz Splita, ne sjećam se imena. Najčešće smo komunicirali telefonom. Unutar kasarne smo imali savršenu internu organizaciju (kupovina pića kroz prozor magacina, pravljenje pice u vlastitoj pekari itd.). Ja bih , u dogovoru s kuharom, trebovao više narezaka, jaja i dr. A tijesto za pice je fantastično pravio jedan pekar iz Peći. Bilo je tu dobrih derneka! Ilija, ne sjećam se puno likova iz Slavonije. Jedan je bio sa mnom u izviđačima, ne mogu se sjetiti imena, veliki dobričina, a neko mu je dao nadimak Mrmonja, ne znam zašto, a bio je omalen i vrlo snažan! Nastavak sutra...
Sa nestrpljenjem čekam nastavak!
Štefan Markovič
Kakvo Ejub ima pamćenje... ili je možda vodio dnevnik?!
Belirac је рекао...
Kakvo Ejub ima pamćenje... ili je možda vodio dnevnik?!
Evo, ja se sećam da sam, u ovo vreme, od 12 do 14 časova, na današnji dan pre 32 godine bio na stražarskom mestu broj 1 u Sesvetama!!!!
Ipak, da dodam, da neko ne pomisli da imam neverovatno pamćenje: tog dana, tokom naredne smene (od 18 - 20 časova) rodila mi se starija kći Jovana!
Nastavak od juče... Ti derneci su bili stvarno dobri. Pica, vino, gitare, pjevanje... Imali smo čast da nam je svirao i pjevao Edo Mulahalilović, sjajni gitarista, pjevač i kompozitor velikih hitova grupe Hari Mata Hari! Kasnije se posvetio solo karijeri (sa bratom Adijem). Nažalost, preminuo prije nekoliko godina. Inače, on je bio oktobarska klasa. Od poznatih, u kasarni su služili vojnik rok još: Oto Pestner, i dandanas jako korišten pojam u križaljkama, pa, atletičari Nenad Stekić i Spasojević, šahista Đurić, Goran (sin sjajnog šahovskog novinara Miroslava Radojčića). Goran me znao nalupati u šahu, recimo 10:3 ili 12:4 za njega! To je to, uglavnom, drugih se ne sjećam. Sa mnom u kancelariji je radila "grlica"(građ. lice Kalezić iz C. Gore), zatim zastavnik Savić iz Niša na blagajni u drugoj kancelariji, i u trećoj šef računovodstva por. Petrović iz BG! U to vrijeme je bila nestašica kafe, pa su oficiri donosili u kesicama kafu, a kafedžija u komandi je bio Amdija Zeković iz BG! Dakle, nije Hamdija, već Amdija. Zanimljivo za nas enigmate! Upamtio sam da je volio Zorana Jovanovića i pjesmu Lidija, jer mu se djevojka tako zvala. Da se vratim na početak priče. Pošto sam ja faktički drito iz kafane otišao u vojsku, teško mi je, u početku padalo ustajanje u 5, fiskultura, čišćenje kruga, dežurstva itd. Srećom, to je kratko trajalo. Nakon 7 dana zove mene komandir čete Žarko Mastilo iz Hadžića kod sebe u kancelariju i pita da li bih predavao POV i marksizam u četi? Kažem ja "može, ali šta dobijam zauzvrat"? On se nasmija i veli "opa, šta želiš"? Kažem da me oslobodi svega, osim fiskulture! I on pristade. I, tako, su lijepo tekli dani u vojsci do 28. Juna, kad smo otišli na obuku u plivanju kod Črnomelja na rijeci Kupi, gdje su bile 2 brane kao 2 mala jezera. Izvanredan je to "godišnji odmor" bio za mene, koji je trajao do 28. Jula! Nezaboravan! O tome, možda, nekom drugom prilikom! IlijaO, ako se neko od tvojih prijatelja, komšija i drugih, prepoznaje u ovoj priči, neka se javi! Pozdravljam sve one, kojima nije bilo dosadno moje tupljenje! Ejub
Da dodam, da je ovo sve, baš po sjećanju!
Ejube, nemoj "možda nekom drugom prilikom". Nastavi odmah!
Dobro Jovan reče!
Pridružujem se Jovanovom predlogu.
Štefan Markovič
Evo, na kraju, da dopišem još jedan komentar da ih bude - 50!
Da guramo, Jovane, do 100-tke?
Ja sam za!
Постави коментар