На предлог Илије Оздановца и Јована Недића шаљем ти овај текст за
рубрику "Реч по ријеч". Кад смо путовали од Бихаћа према Винковцима, на
небу је била дуга. Они су ме питали како се на македонском језику каже
"дуга", а ја им рекох "ЅУНИЦА".
Ради се о македонском слову "Ѕ" (тако се пише ћирилицом, латиницом се пише DZ). То је слово које је звучније од "З". Примери: звоно (у српском језику) - ѕвоно (на македонском). Једна од најлепших аутохтоних и оригиналних македонких речи је ЅУНИЦА, што на српском значи ДУГА. На македонском се још назива и ВИНОЖИТО (јер на дуги у спектралним бојама доминирају боје вина - црвено и жита - жуто), а такође и БОЖИЛАК (божји лук). Име ѕуница произилази од звонког гласа који се чује кад ветар њише жуто житно класје (на македонском се то назива ѕун, ѕуњење) обасјано жутим зрацима сунца (као најлепша и доминантна боја спектра сунчевог зрака). Неколико речи из македонског језика са словом "Ѕ": ѕвонец, ѕвезда, ѕевгар, ѕвер, ѕид ... Карактеристично је да се слово "Ѕ" (као ово македонско) изговара и у неким другим језицима, на пример италијанском, али се по нашем правопису пише и изговара као "З". Италијани изговарају Дино Ѕоф, Валтер Ѕенга, Ива Ѕаники, Лука ди Монтеѕемоло, Аѕури ...
Ради се о македонском слову "Ѕ" (тако се пише ћирилицом, латиницом се пише DZ). То је слово које је звучније од "З". Примери: звоно (у српском језику) - ѕвоно (на македонском). Једна од најлепших аутохтоних и оригиналних македонких речи је ЅУНИЦА, што на српском значи ДУГА. На македонском се још назива и ВИНОЖИТО (јер на дуги у спектралним бојама доминирају боје вина - црвено и жита - жуто), а такође и БОЖИЛАК (божји лук). Име ѕуница произилази од звонког гласа који се чује кад ветар њише жуто житно класје (на македонском се то назива ѕун, ѕуњење) обасјано жутим зрацима сунца (као најлепша и доминантна боја спектра сунчевог зрака). Неколико речи из македонског језика са словом "Ѕ": ѕвонец, ѕвезда, ѕевгар, ѕвер, ѕид ... Карактеристично је да се слово "Ѕ" (као ово македонско) изговара и у неким другим језицима, на пример италијанском, али се по нашем правопису пише и изговара као "З". Италијани изговарају Дино Ѕоф, Валтер Ѕенга, Ива Ѕаники, Лука ди Монтеѕемоло, Аѕури ...
20 коментара:
Meni je makedonski blizak jer sa sa juga Srbije, ali eto, prvi put čujem za ovu interesantnu reč.
Inače, imam knjigu Milorada Telebaka ˝Pravogovor (ne čitaj kako piše)˝ u kojoj može da se vidi da i u srpskom jeziku prilikom izgovora može da se pojavi to slovo DZ.
Izgovor reči u srpskom jeziku je još uvek tabu tema i ona Vukova ˝Čitaj kako je napisano˝ se uglavnom pogrešno ili površno tumači.
Evo samo nekoliko primera iz te knjige:
Piše se BRATSKI a izgovara BRACKI
VANBRAČNI - VAMBRAČNI
DRAGSTOR -DRAKSTOR
S BRATOM - ZBRATOM
KOD KUĆE - KOTKUĆE
IZ DŽEPA - IŽDŽEPA
STADION - STADIJON (zaključujem sa se ranije pominjana HAIFA izgovara HAJIFA.
SLAB TON - SLAPTON itd
Izvinjavam se što ne umem kod ovih reči da otkucam akcente iznad slova.
Evo ga primer gde se izgovara glas DZ: LANAC GA JE (udario) - LANADZGAJE...(sve se izgovara spojeno).
Ilija, ti ga objasni, brate, previše komplikovano, da mi u principu
ništa nije jasno. Koliko znam (možda se varam!) latiničnih slova nema u makedonskom. Ti mi ga objasni sa S (latinično) i y (ipsilon) resto ćirilica. Brate, ovo kao da je kineski!
I kako sada ja da to razumem Sinica, Zinica,Суница, Зуница, Синица,
Зиница.... Вероватно никада ми неће требати та реч у енигматици, али ко ће га знати. Зато бих волео да знам... Хвала на евентуалном будућем одговору. И најлепши поздрави за МАКЕДОНИЈАТА или МАКЕДОНИЈУ.
Живадин
Na slovenačkom se naziva MAVRICA
Štefan Markovič
Дејане, здраво.
Не желим никога да увредим ако кажем да се оно БРАТСКИ и пише и изговара БРАТСКИ и тако даље све што си навео. Тачно је то да се изговара БРАЦКИ, али је ту у сеоској популацији. Ја сам са села, и можда грешим и ја у неким случајевима, али изговарам како је написано.
Можда бих и ја данас тако говорио да нисам похађао школе у Пожаревцу и Мајданпеку...
Не знам чему служи ова дискусија, зна се, брате, читај како је написано. Ако сам ти јуа срочио писмо са БРАЦКИ, онда га ти тако прочитај, али га разуми као БРАТСКИ...Куда срљамо са нашим, лепим, српским језиком?
Леп поздрав за тебе и све наше колеге...
Живадин
Evo još nekoliko primera iz knjige Velibora Vidakovića, kad Srbin pita ali i kad odgovara, on veze:
Jesikući?
Samkući
Nistekući?
Kućisu
Onjekući...
Moja baba po ocu, Jelica (umrla je pre 38 godina), često je koristila dva reči sa "DZ": DZID i PALANDZA (ovo drugo je: pijačna vaga, kantar).
Živadine, ja nisam iznosio svoje stavove pa nema šta ni da se vređam. Pitanje je da li uopšte ima zvaničnog pravogovora u srpskom jeziku, ovo je izgleda jedina ozbiljna kniga o tome ikad napisana.
I meni je sve to malo čudno, ali hoću da vam kažem da i vi (i mi) ne znajući celog života reč koja se piše BRATSKI izgovarate(mo) BRACKI. Kad krenete da normalnom brzinom izgovorite tu reč ona se upravno glasovno drugačije čuje. BRATSKI jedino možete pročitati BRATSKI ako to radite mnogo sporije, a to deluje neprirodno, rogobatno i pravogovorno netačno.
Дејане, нисмо се баш разумели. Када сам рекао да не желим никога да увредим, мислио сам на грађане који живе у руралном подручју ( који говоре управо тако како си навео), а не на нас енигмате који "ломимо" копља око тога да ли је БРАТСКО или БРАЦКО. ПА хајде сад ми реци, да ли ће код једног уредника да прође реч БРАЦКИ. Код мене, да сам ја уредник, сигурно не би. Ево једног примера, синоћ сам завршио једну сканди и у њој има реч ГРАХОРАСТ. Да ли би прошла са ГРАОРАСТ.Не верујем да би прошла. У правописном језику М.Шипке, из 2010. г. пише:
"ГРАХОРАСТ а не ГРАОРАСТ". У Речнику Матице српске 1, А-Е, написано је: ГРАХОРАСТ- сличан граху... И тако даље.
А ово што не персирам, не персирам никоме из мог неког принцима, и волим када ми неко каже или напише "ТИ". Значи, пер ту је. Зато, немој се због тога на чика Живу љутити.
Леп поздрав...
Stariji ste čovek, pa otud parsiranje, zbog nekog kućnog vaspitanja:)
Bojim se da ne razumete o čemu pričam. Sve vreme govorimo o IZGOVORU (pravogovoru) reči, ne o PISANJU (pravopisu). Zašto bi neki urednik priznavao u pisanoj formi reč BRACKI kad je gramatički neispravna? Toga bi trebalo odmah smeniti!
Srdačan pozdrav!
Udaljismo se mi od glavne teme:)
Primetio sam da u okolini Leskovca stariji ljudi bitumen zovu DZIFT, ko će ga znači zbog čega?!
Dejane, to "dzift" je valjda od "zift" - katran ili nešto slično.
За Живадина:
Мој текст је ћирилични, јер је службено писмо у Македонији (као и у Србији, уосталом) ћирилично. И ту се баш тачно види како се пише македонско ћирилично "Ѕ". Исто као латинично "Ѕ". У Македонији такође постоји и такозвана македонска латиница, где исте ћириличне текстове пишемо и латиницом, pa латинично то ћирилично "Ѕ" се пише DZ (као што је Џ = DŽ).
Али, Пријатељу, ти га баш искомпликова. Кажеш: "I kako sada ja da to razumem Sinica, Zinica,Суница, Зуница, Синица, Зиница....". Ту нема, ама баш никакве филозофије. Ако се пише ћирилично је ЅУНИЦА, ако је латиницом, онда је DZUNICA и тачка. У македонском језику имамо 31 слово (наспрам 30 у српском). Приде је управо то слово "Ѕ" (DZ). Али се то слово тако изговара и пише само на македонском језику. На српском ћете га читати и писати ЗУНИЦА (ZUNICA), јер ваш правопис не познаје то македонско слово. Ово све у вези писања тог слова. Али и у српском језику се (иако се не пише) чује у изговору нешто слично оном македонском "Ѕ", на пример код речи: НАДЗОР, ПОДЗИДАТИ, ПРЕДЗНАК, БУДЗАШТО ... па и у изговору неких страних имена, као на пример КАЛАДЗЕ, ЧИБУРДАНИДЗЕ ... Свуда где су заједно "Д" и "З".
Овај текст са насловом "ЅУНИЦА" је постављен једино са разлогом да се упознате са једним "новим" (за вас) словом и понајвише са речју ЅУНИЦА, која је (мора се признати) изузетно лепа. И као што сам написао, то су предложили Илија Оздановац и Јован Недић, јер су они нашли да су и слово и реч посебни и ваља то представити људима. И надам се да се успело у томе.
(Сасвим је тачно то да ти ова реч неће користити у енигматици, једино ако некад покушаш да саставиш нешто на македонском језику, а ја ти рад објавим у Македонију. И још нешто, никако се не може рећи МАКЕДОНИЈАТА, оно -ТА на крају не иде уз имена, она се у македонском језику никако не чланују).
Nikola, a kako se kaže slina kod vas?
U leskovačkom kraju često se kaže DZIVA, a slinavko bi bio DZIVAN. Da li smo to od vas (Makedonaca) uzeli?
Никола, ништа лоше нисам мислио, али српски је српски, македонски је македонски, и као што се види ми због македонског направисмо збрку и у српском. Не знам шта у ствари хоће колеге са таквим изговором, када
се само служе у свакодневном говору, посебно не у енигматици. И још нешто за тебе Никола, најлепше поздраве за Македонију и колеге, македонске енигмате... Ја овим затварам круг коментара (са моје стране) уз напомену да никога нисам желео да на било који начин увредим.
Упућујем НАЈСРДАЧНИЈЕ ПОЗДРАВЕ.
Живадин
DZ (S) se zadržalo u zabitima Južne Srbije gde kultura teško dopire, a postojeće stanje se još teže menja, pa smo svi mi sa juga tokom života sretali neke babe i dede koji koriste skaradnu mešavinu srpskog i makedonskog (Dejane, zar nije slina DZINDZA?! :) U Vranju može biti i BRNDZA, a moja omiljena dijalekatska reč je brndzoljan). Objašnjenje je potpuno jednostavno: do II svetskog rata je ta oblast od Đevđelije do Leskovca bila administrativna jedinica Kraljevine Jugoslavije, i zvala se Vardarska banovina. I skoro sve što zvuči skaradno u južnomoravskom dijalektu je zapravo posledica tog mešanja, a do mešanja je, logično, moralo da dođe zato što je Skoplje imalo veći uticaj na Vranje nego npr. Loznica, mada je pitanje je da se tu ikada i govorilo drugačije (postoje i mesta u kojima je bugarski uticaj bio ili još uvek jeste jači nego makedonski; npr. između Vladičinog Hana i Surdulice ima svega 10 km, a razlikujemo se, barem u jezičkom smislu, kao Makedonci i Bugari, tj. hanski tradicionalni dijalekt je samo idiom vranjanskog (npr. "... ne si me pitaja sine od što majke legna..." stih iz pesme "Dimitrijo, sine Mitre", meni zvuči potpuno prirodno, tačno mogu da zamislim svoju prababu Kosovku kako to izgovara doslovno, dok bi u Surdulici, Bosilegradu ili Pirotu morao da se pojavi i neki bugarski element, što znači: da pesma tamo nastala, verovatno ne bi tako zvučala).
Nebitno, htedoh reći da je Božilak etno album Tošeta Proeskog iz 2006.
Dejane, na makedonskom se SLINA kaže SLINKA, LIGA i MRSUL. Čoveku iz nosa teče SLINKA, on se LIGAVI i on je MRSULKO. Ono DZIVA i DZIVAN nema u makedonskom jeziku.
I ne zameram nikome i ništa u vezi svih ovih pisanja na blogu. To što sam postavio makedonsko slovo "S" (DZ) u rubriku "Reč po riječ" je bilo samo iz razloga da se širi krug ljudi koji komuniciramo zajedno, upoznamo sa nekim specifičnim slovima ili reči po kojima se razlikujemo, ali puno više i zbližavamo. To što je inicijativa za to pisanje potekla od dvojice kolega koji su Hrvat i Srbin, je samo za pozdravljanje, jer su time itekako učvrstili naše zajedništvo. To što je diskusija malo skrenula u sasvim drugi tok zbog "nepravopisnih" izgovaranja nekih reči usled spajanja i jednačenja po zvučnosti (na primer već eksploatisano BRATSKO i BRACKO), je sasvim druga stvar. Makedonsko "S" ("DZ") nije proizvod spajanja nekih slova kad su jedno pored drugog, ono je autentično slovo, a najbliže tom slovu u srpskom (ili nekom drugom) jeziku je zvuk koji se tvori kad su D i Z jedno uz drugo. Pa i primeri koje ste naveli, baš o tome i govore.
Meni bi lično bilo baš zgodno da nam se javi Ilija Đurković i da nam opiše ona dva nova slova u crnogorskoj azbuci - slova "ź" i "ś". U crnogorskoj azbuci između slova "ž" i "z" našlo se slovo "ź", a između slova "s" i "t" slovo "ś". Kao primeri su navedeni "śekira" i "źenica", koji se mogu koristiti umesto sjekira i zjenica.
Mladene, jeste, taj izraz sam zaboravio. Može i DZIVA i DZINDZA.
Nikola, hvala na informacijama. Današnji pojam u ovoj rubrici je pun pogodak, bez obzira što nije upotrebljiv za ukrštenice, sem u Makedoniji.
Može i mrsolj, nisam se setio (da ne kažem: nesam se setija, akcenat na TI, ili: ne se seti, opet akcenat na TI, s tim što je to aorist bez h). Nisam znao da Makedonci kažu мрсул, ali mislim da mrsolj ima širu žargonsku primenu u srpskom, odnosno da nije strogo vezan za određeni dijalekt. Slinavko je mrsoljan, jašta.
Uzgred, gore sam nehotično razdvojio "nesi", a to je vrlo važno obeležje vranjskog dijalekta: odrični oblik glagola biti se, bar u teoriji, po licima menja bez izmene (nesam, nesi, neje, nesmo, neste, nesu), a nikad mi nije bilo baš sasvim jasno zašto je to nesam postalo nisam u standardu . Takođe, još nisam utvrdio zašto se perfekt menja slično kao u Dalmaciji (u gornjem primeru: pitaja, a onda i sve redom: bija, imaja, nosija, gledaja itd). I opet uzgred: ovo je moj najdraži citat iz Koštane: "Nemam ja, bre, lošu primislu na njuma, tatko mogu da vu bidnem. Tiki- milo mi." :)
Čini mi se Talijani slovo "Z" na početku" također izgovaraju kao "DZ", prim. ZAGABRIA (Zagreb) kažu DZAGABRIA!
Постави коментар