ŠIO MI GA ĐURA
Ovaj izraz, koristi se da označi,
kako se neko s nekim ne razume, ili ga neko nije dobro čuo, pa odgovara nešto
drugo. Neretko, u savremenoj komunikaciji upotrebljava se umesto izraza "nije nego".
O postanku ovog izraza nema pouzdanih izvora. Prema nekim navodima bila jedna baka "tvrda na ušima". Pored nje sedi sagovornik, priča se plete oko nekog kaputa i nikako da se sporazumeju. Sagovornik na kraju uviđa problem i kaže "ti si baba gluva!" a ona odgovara: "šio mi ga Đura" (misleći na kaput).
O postanku ovog izraza nema pouzdanih izvora. Prema nekim navodima bila jedna baka "tvrda na ušima". Pored nje sedi sagovornik, priča se plete oko nekog kaputa i nikako da se sporazumeju. Sagovornik na kraju uviđa problem i kaže "ti si baba gluva!" a ona odgovara: "šio mi ga Đura" (misleći na kaput).
4 коментара:
O UŠIMA, GRAĐI...
Sa “šio mi ga Đura” obično se danas komentarise nesto što je promašeno, nije uspelo, ili kad mislimo da neko ‘lupa’. Ovaj izraz znači da je neko nešto bezveze napravio, uzaludno radio.
Ali nekada se ovaj izraz koristio sa sasvim drugim značenjem, u smislu da je neko u vezi sa nečim preterao u perfekcionizmu: Između dva rata u Beogradu odelo ugladnoj gradskog gospodi šio je ugledni šnajder Đura Janošević, on je imao najstariju i najugledniju krojaćku radnju, osnovanu 1889. koja se nalazila u Knez Mihailovoj ulici. Njen vlasnik krojio je takva odela da su se ona prepoznavala na baketima, u pozoritu, na ulici, pa i u Skupštini.
Moja baka (rođena 1917.) prepričavala je to na sličan način kao u tekstu, a malo drugim rečima. Na konstataciju "Ti si, babo, gluva", ona odgovara: "Sašio mi Đura suknju za forintu..." (Zato sumnjam da se radi o beogradskom Đuri - a i zato što bi joj, u njeno vreme, i pošto je živela u Beogradu, Đura iz Knez Mihailove verovatno bio poznat kao takav).
Moj komentar o šnajderu Đuri nisam izmislio, nego prepisao sa interneta. A, ako je Milanova baka živela u to vreme u Beogradu (kad se rodila 1917, Djurina radnja je postojala već 28 godina, od 1889) pa je sasvim moguće da se radi upravo o tom Đuri i da je on i Milanovoj baki sašio tu suknju. Doduše iz bakinih reči uopšte ne proizilazi da je baš NJOJ taj Đura sašio suknju za forintu, možda je i u to vreme postojala ta uzrečica kao zezancija, ali je fakat da je ili morao da postoji neki šnajder Đura ili je to "Đura" izmišljeno kao neka rima ("gluva - Đura" ili nešto slično tome). I danas se upotrebljava to "šio mi ga Đura" iako je taj postojeći šnajder Đura odavno mrtav. Tekst koji sam stavio na blog mi je bio interesantan jer daje i drugu dimenziju te rečenice - da li je Đura izmišljen ili stvarno postojao. Ja ništa ne tvrdim.
Постави коментар