REČ PO RIJEČ (1822)

CIBETKA

Piše: Snežana Stamenković Jovanović

Ova vrsta pripada porodici cibetki, pored binturonga i mungosa. Cibetke su srodnici mačaka i hijena ali imaju dužu njušku i veći broj zuba. Većina vrsta ima usko, gipko telo, kratke noge (ne prelazi 80 cm) i dugačak rep ispod čijeg su korena kod nekih od njih  smeštene mirisne žlezde. Iz njih se luči materija ili mirisna mast koja se upotrebljava u proizvodnji parfema. Većina vrsta su svaštojedi, neke su mesojedi a neke se hrane isključivo plodovima (musang). Musang (palmašica) je interesantan i zbog toga što se hrani pored fermentisanog soka palmi i zrnima kafe koja u njegovom probavnom traktu ostaju nesvarena, te se preradom njegovog izmeta dobija luksuzna indonežanska kafa kopi luwak. Najpoznatije cibetke su: severnoafrička i evropska (genetka), azijska madagaskarska cibetka, mampalon i fosa, zatim binturong, falanuk, merkat, žuti i prugasti mungos i dr. Naseljavaju šume, pustinje i savanu. Dok mnoge od njih žive na tlu, pojedine vrste (arborealne) dan provode sklupčane na grani ili su poput vidrolike genet(k)e, poluvodene. Uglavnom žive pojedinačno za razliku od patuljstih  mungosa koji opstaju u velikim grupama, hrane se na širokom području i međusobno se sporazumevaju visokim pištanjem. Zavisno od vrste, posle bremenirosti od 70 do 90 dana, ženka okoti jedno do šestoro maldunaca koji ostaju u leglu dok ne odrastu.

Zbog veštine lova na miševe, u srednjem veku se cibetka  pripitomljavala i odgajala u kući a njena je dlaka ukrašavala skupu odeću iako nikad nije stekla status krznaša. Pored toga što može postati privržena čoveku, njena nasrtljiva ćud se ne menja odgajanjem, nemilosrdna je prema životinjama, napada stoku te se za nju često postavljaju zamke i zasede, organizuju hajke.

Izvori: Enciklopedije i internet