ČUDNA NEKA SORTA
Kod mene kod kuće se TV nikad nije smio paliti prije 19:00 h. A i
onda sam morala pitati mamu jel’ smijem. Mamu, naravno, ne tatu.
Postojala je samo jedna situacija kad se smio paliti i ranije – kad sam
bila bolesna. Jer sam onda ležala u dnevnoj sobi u pidžami, pokrivena
dekom, s balavim nosom, oblozima za skidanje temperature, ali sretna jer
sam gledala crtiće. Ovih dana sam bila toliko bolesna da nisam čak
mogla ni TV gledati u po’ bijela dana.
Zato sam ležećki drndala po mobitelu. Iskočio mi Bruno Šimleša i
njegovo opletanje po Rvatinama pa sam pomislila evo i meni zgodne teme
da i ja malo opletem. Onda sam krenula čitati komentare ispod tog
njegovog spornog statusa na Facebooku i naišla na hrpu onih hejtera iza
tipkovnice i tač ekrana kojima je sve to što je on napisao
jedno obično smeće, ali su pročitali od prvog do zadnjeg slova kao što
će i dalje nastaviti pratiti sve što Šimleša piše, iako je to sve glupo i
iako je on isto tako glup. Pa sam i tu pomislila da opletem po tim
hejterima. Pa sam se uzrujala. Pa sam se podsjetila zašto više ne čitam,
ne gledam i ne slušam vijesti. Tako da neću. O nečem drugom ću. O nekom
drugom.
Kad budem budućeg zeta vodila kući (optimistično kad, molim
lijepo), morat ću ga upozoriti da ga čeka opaljena Dalmatinka i ozbiljan
Baranjac. Ozbiljan i pomalo čudan Baranjac. Nije da su svi Baranjci
čudni, ali on je. Vjerojatno jedna od najnesebičnijih, najboljih i
najpametnijih osoba koje poznajem. Ali i dalje čudan. Možda danas manje
nego što je bio kad je bio mlađi. A ja sam se za vikend družila s hrpom
takvih čudnih.
Moj tata se već 45 godina bavi enigmatikom. Što bi moja krštena kuma rekla: križaljkaš.
Znaš ono kad na faksu umireš od dosade pa sjediš na predavanju i
rješavaš križaljku?! E to. To što rješavaš je možda sastavio moj tata.
Dok je čekao da ja obavim upis na faks on je u hodniku, u svoj blokić, ištancao
nekoliko križaljki 7 x 9 (lupila sam, nemam pojma jesu bile baš te
veličine). Onako iz glave. Bez svojih pepeljarki koje su napokon i u
modu došle, blokića, kemijske i nekoliko enigmatskih časopisa ne ide
nikud. Ili rješava ili sastavlja. I objavljuje. I tako od svoje 17.
Ako si gledao Superljude ili kako se to već zove, u jednoj
epizodi je gostovao najveći enigmata Hrvatske, što veličinom što
umijećem, iako ja, onako preko veze jer nam je cijela država preko veze,
podrazumijevam da umijećem može biti tek iza mog tate. E on je u tom šuo
onako iz glave sastavljao križaljku s riječima koje je prije toga morao
zapamtiti. Pa su se svi čudili kako to može. Fino. Njima je to
normalno.
Moja mama je i pala na enigmatsku spiku. A od jedne druge enigmatske
supruge sam čula da je i ona isto. Moja je pala na NOĆ JE DIVNA. Ubila
se ona njemu objašnjavajući da kako on može znati da je noć divna kad
sjede u restoranu i ne vidi se kako je vani. Pa joj je objasnio da kad
se u NOĆ JE DIVNA premetnu slova dobije se njegovo ime i prezime. Pala
žena k’o kruška.
Enigmati su vam malo čudni ljudi. Specifični. Na svoju ruku. Nekad će
se malo čudno obući ako ih žene ne obuku. Nekad će zaboraviti jesti.
Nekad će prosipati takve informacije da ćeš misliti da lažu jer je
nemoguće to sve znati, ali moguće je ako rješavaš i sastavljaš
križaljke. Da, Sonja. Onda bi znala tko je Ingmar Bergman. Ako uzmemo u
obzir da mi je i kršteni kum enigmata i da me on, jedne vjere, krstio u
crkvi druge vjere nije ni čudo da sam i sama čudna.
I tako sam se ja za vikend družila s tim svim čudnim ljudima iz svih
dijelova bivše Juge. Nema tu Hrvata, Srba, Bošnjaka, Crnogoraca. Mislim
ima, ali ne u smislu u kojem se spominju u komentarima ispod Šimlešinog
statusa. Ima samo enigmatike i čudnih razgovora. I meni je s njima bilo
super. Bude mi svaki put super kad idem na neko njihovo okupljanje.
Ja sam mnogima isto tako cijeli život čudna. Zbog ovoga ili onoga.
Poznanicima, kao prijateljima, rodbini. Priznajem da možda malo
specifična jesam (ili kako bi moja mama rekla posebna), ali svi
mi imamo svoje neke čudnjikave stvari. Ja ih možda imam malo više. A s
vremenom sam si našla te neke svoje ljude, i čudne, ali i normalne s
kojima sam se uklopila. Jer su me upoznali.
Uvijek radije biram čudno. Jer to znači specifično. Jedinstveno.
Svoje. Čudno je samo malo drugačije. Nije loše. Ako daš šansu. Ako
upoznaš.
Kako ide to premetanje slova?
3 коментара:
Nedavno sam Sonji rekao da piše previše lično i da mi je pomalo neprijatno da čitam njene tekstove. Osećam se kao da sam joj ukrao neki skriveni dnevnik u kojem ona iznosti svoje misli. Valjda je to dobro:)
Ovaj tekst je povezan sa enigmatikom i mnogo mi je više prijao. Sonja, samo nastavi da pišeš - sjajno to radiš!
Svaka čaast Sonja na tekstu.Pozdrav obitelji Nedić iz Širokog Brijega.Mariofil
Ništa kontra Sonje...molim!
Постави коментар