Iako ne odgovaram na anonimne poruke, ponekad i moram. 1. Sramota je pametovati a ne potpisati se. 2. "Natošević" je član ESS te je sasvim normalno da član "Natoševića" prenosi informacije koje stignu od ESS-a 3. Taj član "Natoševića", takođe, prenosi i druge bitne informaije vezane za enigmatiku koje mu stignu i od drugih klubova, organizacija i pojedinaca. To što je neko alergičan na pojedince (legalno izabrane)iz ESS-a, meni je nebitno. Ipak, fascinantno je da mi do sada niko nije prigovorio prenošenje tih drugih obavještenja, već samo mi se "na nos nabija" prenošenje saopštenja ESS-a o najznačanijem skupu enigmata u Srbiji (koji to jeste!). 4. Svako odgovara za svoje postupke, te tako ću i ja za svoje.
Voleo bih da mi neko objasni po čemu je to, osim po činjenici da skup organizuje Enigmatski savez Srbije (ESS), značajna enigmatska manifestacija? Ako se značaj ogleda u nekakvom druženju i brojnosti ljudi, onda to nije ništa bitnije nego recimo proslava godišnjice mature ili skup penzionera.
Da li su Susreti enigmata Srbije (SES) afirmisali enigmatiku na pravi način, privlačeći neke mlade talentovane enigmate koji su tu ostvarili svoje prve uspehe? Odgovor je - NE. U prethodnih desetak ja sam kao organizator uradio više od celog ESS zajedno. Na enigmatskim, logičkim i kviz turnirima koje sam organizovao afirmisali su se Nenad Savić, Ivan Andonov, Milan Sečujski, Marko Obradović, Nikola Živanović, Dragan Tolomanoski, Sofija Necin, Ljubica Bilalović, Miroljub Arsić, Branko Bjeličić, Đorđe i Miloš Karna, Ilija Đurković i mnogi drugi ljudi.
Kvalitet takmičenja na SES ne postoji. Rešavački turniri su godinama unazad loši jer ih uglavnom pripremaju osrednji enigmati. Na jednom skupu osvojim 249,5 od 250 mogućih bodova i s tim učinkom budem drugi! Prošle godine takmičenje je bilo potpuno neregularno, zbog aljkavosti organizatora koji nije primetio grešku u zadatku koji je donosio puno bodova. Ovde sam bio među favoritima za pobedu, verovatno bih uzeo medalju i sa onim što sam uradio, ali sam se toliko iznervirao da sam pocepao list. Da ne beše komšije Dragana Matovića kod kog sam drmnuo rakijicu otišao bih iz Kikinde, jer već sam spakovao stvari i spremao se da zovem taksi.
Sastavljačko takmičenje na SES je posebna smejurija. Radi se poslednjeg dana nešto na brzinu, plus žiri u nedostatku vremena ofrlje pregleda te radove, bez ikakve provere po rečnicima. U sastavu žirija često su nekompetentni ljudi, tako da je ovo potpuna antipropaganda enigmatike.
Na takmičenju u sastavljanju anagrama radovi su isto slabog kvaliteta, a pored toga ovo takmičenje predstavlja kopiju Anagramnog kupa Srbije, kog sam pokrenuo 2000. godine. ESS svoje takmičenje pretenciozno naziva šampionat Srbije, što ne može da se uporedi sa Međunarodnim prvenstvom Srbije za anagramiste.
Za šah i superkvizovku sam već rekao da se neopravdano vrednuju kao klasične enigmatske discipline. Ovde treba istaći da se šah i superkvizovka od starta uredno računaju za sveukupni skor, ali meni su prošle godine ukradene čak tri pobede u novim disciplinama (rebusi, sobni kviz, naslovni anagrami), iako nigde nije najavljeno da se tako nešto neće računati. To je neviđeni skandal - pobedio sam ukupno u četiri enigmatske discipline (imao sam još zlato u sastavljanju anagrama i bronzu u sastavljanju zagonetaka), a s takvim učinkom nisam proglašen za najuspešnijeg takmičara!
Ako uporedite sva ova takmičenja sa onima što sam ja organizovao (Međunarodno prvenstvo Srbije za anagramiste, Liga rešavača, prvenstvo Srbije u kvizovci, Kviz kup Srbije, Kup Srbije u rešavanju rebusa, Kup Srbije za anagramiste, Memorijal Tomislava Munišića, razni internet turniri) lako ćete zaključiti da su Susreti enigmata Srbije nižerazredna enigmatska manifestacija, dobra jedino da se ljudi upoznaju i druže. Međutim, čak je i taj koncept druženja prethodne godine ozbiljno narušen jer zbog papazjanije od takmičenja i velike jurnjave malo ko je imao vremena da se ispriča sa kolegama!
Pokušavam da nađem u programu odredbu:"Obavezno je učešće u takmičenjima". Ne nalazim je, a skoro da sam sasvim siguran da u Kikindi niko nikoga nije bičem nagonio da se takmiči (ni u čemu!)
Dakle, i na 13. Susretima svakom se ostavlja na volju da radi šta želi (da se takmiči, da se ne takmiči, da priča sa kolegma, da ne priča sa kolegma...)
Jovan Vuković je i ove godine napravio studiju o enigmatici grada u kome gostujemo. U postu malo iznad ovoga možete pročitati uvod teksta koji će u Glasniku imati 6-7 strana.
12 коментара:
Sramota je da član "Natoševića" toliko favorizuje rukovodstvo ESS.
Iako ne odgovaram na anonimne poruke, ponekad i moram.
1. Sramota je pametovati a ne potpisati se.
2. "Natošević" je član ESS te je sasvim normalno da član "Natoševića" prenosi informacije koje stignu od ESS-a
3. Taj član "Natoševića", takođe, prenosi i druge bitne informaije vezane za enigmatiku koje mu stignu i od drugih klubova, organizacija i pojedinaca. To što je neko alergičan na pojedince (legalno izabrane)iz ESS-a, meni je nebitno. Ipak, fascinantno je da mi do sada niko nije prigovorio prenošenje tih drugih obavještenja, već samo mi se "na nos nabija" prenošenje saopštenja ESS-a o najznačanijem skupu enigmata u Srbiji (koji to jeste!).
4. Svako odgovara za svoje postupke, te tako ću i ja za svoje.
Bravo za Slavka.
J.
Što se tiče programa, možda je trebalo zamijeniti satnicu takmičenja u rješavanju i sastavljanu (zbog složenijeg žiriranja sastavljačkog takmičenja).
Ovo prethodno je samo moje razmišljanje, ali ništa ne škodi da ostane i ovako kako je navedeno u programu.
Voleo bih da mi neko objasni po čemu je to, osim po činjenici da skup organizuje Enigmatski savez Srbije (ESS), značajna enigmatska manifestacija? Ako se značaj ogleda u nekakvom druženju i brojnosti ljudi, onda to nije ništa bitnije nego recimo proslava godišnjice mature ili skup penzionera.
Da li su Susreti enigmata Srbije (SES) afirmisali enigmatiku na pravi način, privlačeći neke mlade talentovane enigmate koji su tu ostvarili svoje prve uspehe? Odgovor je - NE. U prethodnih desetak ja sam kao organizator uradio više od celog ESS zajedno. Na enigmatskim, logičkim i kviz turnirima koje sam organizovao afirmisali su se Nenad Savić, Ivan Andonov, Milan Sečujski, Marko Obradović, Nikola Živanović, Dragan Tolomanoski, Sofija Necin, Ljubica Bilalović, Miroljub Arsić, Branko Bjeličić, Đorđe i Miloš Karna, Ilija Đurković i mnogi drugi ljudi.
Kvalitet takmičenja na SES ne postoji. Rešavački turniri su godinama unazad loši jer ih uglavnom pripremaju osrednji enigmati. Na jednom skupu osvojim 249,5 od 250 mogućih bodova i s tim učinkom budem drugi! Prošle godine takmičenje je bilo potpuno neregularno, zbog aljkavosti organizatora koji nije primetio grešku u zadatku koji je donosio puno bodova. Ovde sam bio među favoritima za pobedu, verovatno bih uzeo medalju i sa onim što sam uradio, ali sam se toliko iznervirao da sam pocepao list. Da ne beše komšije Dragana Matovića kod kog sam drmnuo rakijicu otišao bih iz Kikinde, jer već sam spakovao stvari i spremao se da zovem taksi.
Sastavljačko takmičenje na SES je posebna smejurija. Radi se poslednjeg dana nešto na brzinu, plus žiri u nedostatku vremena ofrlje pregleda te radove, bez ikakve provere po rečnicima. U sastavu žirija često su nekompetentni ljudi, tako da je ovo potpuna antipropaganda enigmatike.
Na takmičenju u sastavljanju anagrama radovi su isto slabog kvaliteta, a pored toga ovo takmičenje predstavlja kopiju Anagramnog kupa Srbije, kog sam pokrenuo 2000. godine. ESS svoje takmičenje pretenciozno naziva šampionat Srbije, što ne može da se uporedi sa Međunarodnim prvenstvom Srbije za anagramiste.
Za šah i superkvizovku sam već rekao da se neopravdano vrednuju kao klasične enigmatske discipline. Ovde treba istaći da se šah i superkvizovka od starta uredno računaju za sveukupni skor, ali meni su prošle godine ukradene čak tri pobede u novim disciplinama (rebusi, sobni kviz, naslovni anagrami), iako nigde nije najavljeno da se tako nešto neće računati. To je neviđeni skandal - pobedio sam ukupno u četiri enigmatske discipline (imao sam još zlato u sastavljanju anagrama i bronzu u sastavljanju zagonetaka), a s takvim učinkom nisam proglašen za najuspešnijeg takmičara!
Ako uporedite sva ova takmičenja sa onima što sam ja organizovao (Međunarodno prvenstvo Srbije za anagramiste, Liga rešavača, prvenstvo Srbije u kvizovci, Kviz kup Srbije, Kup Srbije u rešavanju rebusa, Kup Srbije za anagramiste, Memorijal Tomislava Munišića, razni internet turniri) lako ćete zaključiti da su Susreti enigmata Srbije nižerazredna enigmatska manifestacija, dobra jedino da se ljudi upoznaju i druže. Međutim, čak je i taj koncept druženja prethodne godine ozbiljno narušen jer zbog papazjanije od takmičenja i velike jurnjave malo ko je imao vremena da se ispriča sa kolegama!
Izvini!
Pokušavam da nađem u programu odredbu:"Obavezno je učešće u takmičenjima".
Ne nalazim je, a skoro da sam sasvim siguran da u Kikindi niko nikoga nije bičem nagonio da se takmiči (ni u čemu!)
Dakle, i na 13. Susretima svakom se ostavlja na volju da radi šta želi (da se takmiči, da se ne takmiči, da priča sa kolegma, da ne priča sa kolegma...)
Jovan Vuković je i ove godine napravio studiju o enigmatici grada u kome gostujemo. U postu malo iznad ovoga možete pročitati uvod teksta koji će u Glasniku imati 6-7 strana.
Z.R.: ja pa ja, i samo ja - niko drugi nego samo ja! Veličanstveno: ''genije'' u pokušaju!
Molim LP da se drugačije potpiše ili kaže da nije (ili jeste) Luka Pavičić. Mislim da nije jer se Luka potpisuje drugačije.
Naravno da nije Luka Pavičić, jer on em je pošten čovek, em zna koliko vredim kao enigmata.
Voleo bih da se taj "Lajoš Portiš" koji anonimno laje predstavi punim imenom i prezimenom i da kaže šta to nije tačno u onom što sam rekao?
Постави коментар