Mogao bi se sada kraj popraviti ovako: 1. ralice na Samari (montirane na ladu ili da su po reci); 2. ralice, NASA, (Endi) Mari; 3. rali (mera za površinu), cena, sama rila.
S rješavačkog stanovišta to nisu bolji rebusi. Istina, sad nema istog korijena, pa ni upisanih slova, ali nema ni onoga što prva verzija ima: sve poznati pojmovi koje svako može prepoznati.
Da, ako usvojimo taj kriterijum. A da li je uvek bolje da je rebus što lakši za rešavanje? Mislim, meni se sviđa da neki sadrži neku zamku, ili da može poučiti rešavača nečemu, ili da ima neki duhoviti obrt.
Ne zaboravite da je rebus objavljen u vodecoj enigmatskoj reviji u ondasnjoj SFRJ. Tamo nije moglo biti objavljeno nesto sto nije kvalitetno ili iole nekorektno. Posto je rebus objavljen davne 1977 godine, marta meseca, postoji samo jedno objasnjenje - u to vreme se nije marilo o istom korenu, niti se to smatralo faulom i nekvalitetom, vec na efektnost fraze i resenja.
Ne bih ja baš rekao da se tada nije marilo o istom korijenu... Ne vjerujem da se mogao objaviti rebus s npr. ribom na crtežu i ispisanim slovom R na njoj i s rješenjem RIBAR.
Autor rebusa je Veljko Novak (kršteno Velimir; Bjelovar, 1915). Mislim da je u to vrijeme živo u Zagrebu. U "Leksikonu zagonetača Jugoslavije" piše da je "posjedovao ... najkompletniju arhivu zagonetačkih listova".
U to doba još nisu postojali urednici tzv. sitnih zagonetki. Svi su bili urednici križaljki, te bi tu i tamo ubacili po koji rebus, premetaljku... Također u to vrijeme je bilo i premalo knjiga, tako da ni autor a ni urednik nisu ni znali da je nasamariti proizašlo iz samara. Ja sam za potrebe nekadašnje Feniksove rubrike Antologija rebusa pretraživao i Kvizove iz sedamdesetih i malo sam toga našao antologijskog. Slično je bilo i sa Čvorom. Pozdrav, Pero
Pa upravo sam to i rekao. Nije se baš mnogo marilo ako neki rebus (a i anagram) ima isti koren reči, ako je to bilo daleko minornije od efektnosti fraze i rešenja. Jovane, naravno da niko (a najmanje "Kviz") ne bi objavio taj rebus RIBAR (sa tolikim gramadnim korenom), možda neke dečje časopise za đake ili predškolske dece. Smatranjem tog fenomena "koren" kao faul je ipak skorijeg datuma od onih šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Danas je veoma mnogo moderan i dolazimo u situacijama da čak i cepidlačimo i za neki sićušni korenčić koji niko nije video dok se neko ne javi da je listajući rečnike, gramatike, etimologiju i šta ja znam čega još, naišao da je u osnovi isti koren. Čak se i za reči i delovi reči koji imaju ista slova i isti raspored slova polemizira da li se radi o istom korenu. Primera radi uporedio sam reči BRADA i BRADAVICA i potražio šta o tome piše na hrvatskom jezičkom portalu. Iako su značenja ove dve reči apsolutno različita i nemaju ništa zajedničkog, ipak u grafi etimologija za reč BRADAVICA stoji: v. brada. Dakle isti koren. A ako uzmemo reč OBRADA (OBRADITI) ova BRADA (sa O ispred) nema nikakve korenske veze sa BRADA i BRADAVICA. Iako sam mišljenja da u odnosu na "koren" treba biti mnogo fleksibilniji, pitanje je dokle se to može tolerisati, a odakle treba biti strog i čupati taj koren. Mislim da bi mnogo realnije i tačnije bilo ako čak i dve reči koje očito imaju isti koren u postavi zadatka i u rešenjuzadatka imaju sasvim različita značenja. U datom primeru SAMAR je deo magareće opreme za jahanje magarca - drveno sedlo, a NASAMARITI znači nekoga prevariti, podvaliti mu, poigrati se s njim, isfolirati ga, uvrediti, naneti mu štetu ... Koren je isti, ali konkretna značenja, sasvim različita. Smatram da tu treba biti fleksibilan i prihvatati čak i site korene reči ako one različito znače.
19 коментара:
VAGABUNDE VARALICA NASAMARI
И почетка новог појма на истом мјесту у поставци и рјешењу (РАЛИЦА НА САМАРИ; ВАРАЛИЦА НАСАМАРИ).
Како истог коријена?
САМАР, НАСАМАРИТИ.
Rješenje bi bili bolje ispisivati ovako:
Vagabunde varalica nasamari
(vaga, bundeva, ralica, N;A-samari)
Možda među posjetiocima bloga ima i onih koji nisu dovoljno upućeni u rebuse pa da vide kako se dolazi do rješenja.
Види, стварно! Тешко да бих то примјетио.
Мој коментар се односи на Златков одговор на моје питање.
Mogao bi se sada kraj popraviti ovako:
1. ralice na Samari (montirane na ladu ili da su po reci);
2. ralice, NASA, (Endi) Mari;
3. rali (mera za površinu), cena, sama rila.
Lapsus: treba "ralica" i "Cana".
S rješavačkog stanovišta to nisu bolji rebusi. Istina, sad nema istog korijena, pa ni upisanih slova, ali nema ni onoga što prva verzija ima: sve poznati pojmovi koje svako može prepoznati.
Da, ako usvojimo taj kriterijum. A da li je uvek bolje da je rebus što lakši za rešavanje? Mislim, meni se sviđa da neki sadrži neku zamku, ili da može poučiti rešavača nečemu, ili da ima neki duhoviti obrt.
Ne zaboravite da je rebus objavljen u vodecoj enigmatskoj reviji u ondasnjoj SFRJ. Tamo nije moglo biti objavljeno nesto sto nije kvalitetno ili iole nekorektno. Posto je rebus objavljen davne 1977 godine, marta meseca, postoji samo jedno objasnjenje - u to vreme se nije marilo o istom korenu, niti se to smatralo faulom i nekvalitetom, vec na efektnost fraze i resenja.
Hvala na pojašnjenju, Nikola; (znači) kriterijumi se menjaju.
Ne bih ja baš rekao da se tada nije marilo o istom korijenu... Ne vjerujem da se mogao objaviti rebus s npr. ribom na crtežu i ispisanim slovom R na njoj i s rješenjem RIBAR.
Upravo sam u "Kvizu" nabasao na još jedan rebus sa samarom. Skeniraću ga čim stignem i poslati blogogazdi.
Slijedite Jovanov primjer!
Šaljite priloge za ovu i druge rubrike.
Posebno su rado viđene (stare) fotografije enigmata i enigmatskih okupljanja.
Autor rebusa je Veljko Novak (kršteno Velimir; Bjelovar, 1915). Mislim da je u to vrijeme živo u Zagrebu.
U "Leksikonu zagonetača Jugoslavije" piše da je "posjedovao ... najkompletniju arhivu zagonetačkih listova".
U to doba još nisu postojali urednici tzv. sitnih zagonetki. Svi su bili urednici križaljki, te bi tu i tamo ubacili po koji rebus, premetaljku... Također u to vrijeme je bilo i premalo knjiga, tako da ni autor a ni urednik nisu ni znali da je nasamariti proizašlo iz samara. Ja sam za potrebe nekadašnje Feniksove rubrike Antologija rebusa pretraživao i Kvizove iz sedamdesetih i malo sam toga našao antologijskog. Slično je bilo i sa Čvorom. Pozdrav, Pero
Pa upravo sam to i rekao. Nije se baš mnogo marilo ako neki rebus (a i anagram) ima isti koren reči, ako je to bilo daleko minornije od efektnosti fraze i rešenja. Jovane, naravno da niko (a najmanje "Kviz") ne bi objavio taj rebus RIBAR (sa tolikim gramadnim korenom), možda neke dečje časopise za đake ili predškolske dece. Smatranjem tog fenomena "koren" kao faul je ipak skorijeg datuma od onih šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Danas je veoma mnogo moderan i dolazimo u situacijama da čak i cepidlačimo i za neki sićušni korenčić koji niko nije video dok se neko ne javi da je listajući rečnike, gramatike, etimologiju i šta ja znam čega još, naišao da je u osnovi isti koren. Čak se i za reči i delovi reči koji imaju ista slova i isti raspored slova polemizira da li se radi o istom korenu. Primera radi uporedio sam reči BRADA i BRADAVICA i potražio šta o tome piše na hrvatskom jezičkom portalu. Iako su značenja ove dve reči apsolutno različita i nemaju ništa zajedničkog, ipak u grafi etimologija za reč BRADAVICA stoji: v. brada. Dakle isti koren. A ako uzmemo reč OBRADA (OBRADITI) ova BRADA (sa O ispred) nema nikakve korenske veze sa BRADA i BRADAVICA. Iako sam mišljenja da u odnosu na "koren" treba biti mnogo fleksibilniji, pitanje je dokle se to može tolerisati, a odakle treba biti strog i čupati taj koren. Mislim da bi mnogo realnije i tačnije bilo ako čak i dve reči koje očito imaju isti koren u postavi zadatka i u rešenjuzadatka imaju sasvim različita značenja. U datom primeru SAMAR je deo magareće opreme za jahanje magarca - drveno sedlo, a NASAMARITI znači nekoga prevariti, podvaliti mu, poigrati se s njim, isfolirati ga, uvrediti, naneti mu štetu ... Koren je isti, ali konkretna značenja, sasvim različita. Smatram da tu treba biti fleksibilan i prihvatati čak i site korene reči ako one različito znače.
Постави коментар