Vladičin Han - danas.
Mladen Marković i Žarko Đokić
Piše: Mladen Marković
Žarko Đokić je danas svratio sa auto-puta u Vladičin Han, i proveli smo sat-dva u druženju. Možda se na slici ne vidi koliko smo pametni (privilegiju da prisustvuje razmeni naših lucidnih ideja je imao samo jedan Žarkov prijatelj, i verovatno bi zaspao da nije bilo novina), a ostali mogu samo da primete kako smo lepi mi enigmati sa juga. :)
Mladen Marković i Žarko Đokić
Piše: Mladen Marković
Žarko Đokić je danas svratio sa auto-puta u Vladičin Han, i proveli smo sat-dva u druženju. Možda se na slici ne vidi koliko smo pametni (privilegiju da prisustvuje razmeni naših lucidnih ideja je imao samo jedan Žarkov prijatelj, i verovatno bi zaspao da nije bilo novina), a ostali mogu samo da primete kako smo lepi mi enigmati sa juga. :)
11 коментара:
Živi bili!
Pozdrav dragim kolegama!
Лијепо вас је видјети заједно. Поздрављам обојицу!
Pozdrav vrsnim kombinatorcima! Pero
Pozdrav kolagama Iz Splita!
I ja sam prošao kroz Vladičin Han, ali nažalost nismo imali vremena da stanemo u ovom zaista prelijepom i živopisnom mjestu. Drugi puta obećajem da stajemo u Hanu. J. Dubrović.
Pozdrav poštovanim kolegama. Lijepi ste, ali i zagonetni? Mladene, nije zbog radoznalosti, nego onako... ubih se bolan odgonetajući šta držiš u lijevoj ruci, u vrijeme boravka u kafani, a izgleda da nije meze.?
Novo
Otpozdrav svima.
U ime svojih predaka zahvaljujem Josipu na lepim rečima, mada je to zapravo vrlo daleko od realnosti. Ništa tu nije ni lepo, ni prelepo, Vladičin Han je slepo crevo jednog polumrtvog organizma, a ako nekome zaista izgleda živopisno sa auto-puta, bojim se da je reč o optičkoj varci. Tu živi gomila zaboravljenih i od države otpisanih ljudi, a ne znam baš tačno od čega (poređenja radi, pre samo 15-20 godina je radilo bar 10 velikih fabrika). Jedini koji tu mogu lagodno da žive su članovi lokalne samouprave tj. skup secikesa i raznoraznih društveno-političkih kurvi. U principu, ko god je prošao a nije svratio (kao Josip) ništa naročito nije propustio (ni ja ne bih nikad svratio da ne moram).
Novo, držim ključeve sa priveskom (to je nekakav plišani medved iz Unicef - a, i mada nema nikakvo posebno značenje, pomaže mi da ne izgubim svežanj; inače lako gubim ključeve, upaljače, naočare, šalove itd. npr. samo sam Jedinstvu tokom godina i godina vožnje nehotično donirao bar 5 kišobrana).
Pozdrav Mladenu i Žarku. Čini mi se da nedostaje ženski rod?!
Pozdrav dragim kolegama!
Otpozdrav svima!
Žarko Đokić
Постави коментар