Željko Jozić predlaže temu za razgovor uz kafu: "Objaviti na blogu ili objaviti za honorar?!".
9 коментара:
Željko Jozić
је рекао...
Ukoliko postavka anagrama ne odgovara uređivačkoj politici enigmatskog magazina u kojem objavljujem onda mi je prilično jednostavno opredijeliti se. Također, jednostavno je i ukoliko je anagram na ekavici. No, kako odoljeti kakvom-takvom honoraru za isti te ga ipak objaviti na blogu? Moram priznati da nisam objavio puno takvih anagrama ali poštujem one koji jesu. Tipičan primjer je briljantni anagramist Zdenko Capan koji je na ovom blogu objavio mnoštvo takvih, kako klasičnih, tako i onih u obliku pjesme po čemu je raritetan. Postoje i mnogi drugi autori s ostalim zagonetkama, da ih sad ne nabrajam, mnogo ih je. Čini mi se da je odgovor - UŽITAK! Svi volimo ovo što radimo, a pohvala eminentnih kolega na blogu, pa čak i konstruktivne kritike uvijek dobro dođu.
Ja ne razumem dilemu. Rad koji se objavi na blogu može da se objavi i u časopisu, nema tu nikakve prepreke niti zabrane od strane nekog urednika. Dakle- objaviti i na blogu i u časopisu, nije bitno kojim redosledom.
Dejane, ne slažem se s tobom. Smatram da nije profesionalno objaviti isti rad na blogu i u enigmatskom časopisu. Možda to toleriraju urednici novina u kojima ti objavljuješ ali u hrvatskim novinama bi za to dobio "žuti karton". Iznimka je ukoliko autor ponovi takav rad NA VLASTITOM blogu, to bi već moglo proći, naročito ako postoji pristojan vremenski odmak od objavljivanja takvog rada ZA HONORAR.
Željko, to je tvoje pravo, tvoj pristup i ja to poštujem.
Ja nemam takav pristup, ne smatram da to nije profesionalno, jer blog prati 300 - 400 ljudi, časopisi imaju mnogo veće tiraže i ne vidim tu ništa problematično, to su za mene različiti svetovi. Moje iskustvo govori da urednike (i hrvatske) ne interesuje da li je neki rad ranije objavljen na internetu kada planiraju da ga objave u štampanom obliku.
Profesionalan sam kad su u pitanju radovi u časopisima (štampanom obliku), dakle kad mi se pojavi rad u ˝Feniksu˝ onda je on tu premijerno objavljen i biće samo tu i nigde više od štampanih izdanja.
Mislim da Jozićeva nedoumica ima smisla ako govorimo o enigmatskim novitetima, ekskluzivitetima, raritetima i sličnim - etima. Zapravo, ovde je upitna samo situacija kada se jedan rad najpre objavi na internetu tj. blogu, pa tek onda u novinama (u obrnutom slučaju nema mesta čak ni za dilemu - zašto se na blogu ne bi pojavilo ono što je već izašlo u novinama?! Ako je reč o aktuelnom broju - to je neka vrsta reklame, ako je rad zastareo - onda repriza služi podsećanju).
Kada govorimo o običnim, svakodnevnim, takoreći potrošnim radovima (koji lako bivaju pregaženi režimom izlaženja), mislim da nije naročito bitno u kom će se mediju najpre pojaviti. Prvo, kao što je rekao Minić, broj pratilaca blogova je (još uvek) daleko manji od broja čitalaca štampanih enigmatskih medija, a drugo, preklapanje je minimalno. To znači da samo mali postotak rešavača (s olovkama) posećuje blogove (koji su prevashodno sastajališta enigmata, tj. autora i drugih zagonetača), pa bi ta većina bila uskraćena za radove koji su joj upravo i namenjeni ukoliko bismo smatrali neprofesionalnim premijerno objavljivanje na blogu.
A uzgred, mi u Srbiji smo, na sreću, pošteđeni glavobolje: niti imamo gde da objavljujemo, niti se ono što bogzna kako i bogzna gde objavimo honoriše. Dakle, kod nas je sve besplatno (ili se svodi na nekakav restl od uredničke plate... glupo je i smešno te iznose nazivati honorarima, pre se može reći da je to simbolična socijalna pomoć), a samim tim što radimo džabe (tačnije: ja više ne radim, ali možda sam nekad pomenuo da sam samo prokletoj Politici darovao oko 400 A4 stranica, ostalo još nisam sabrao), ne može se ni govoriti o profesionalizmu (jer taj pojam, dabome, podrazumeva isključivo rad za pare iliti pare za rad). Mi možemo iz hobija da izdržavamo urednike ili da, takođe iz hobija, objavljujemo na blogovima, a tu konflikta nema.
Nekoliko mojih anagrama i rebusa, objavljenih ovdje i kod Jovana nisu objavljivani u časopisima, a po mom skromnom mišljenju, mogu i tamo proći. Držim da je za to potrebna saglasnost autora, a honorara i onako uglavnom nema. Pozdrav!
Kao prvo, enigmatikom se bavim iz hobija, i bitnije mi je da se u mojim radovima prepozna kvalitet i kao takvi ugledaju svijetlo dana, nego hoće li biti honorira. Da se razumijemo, honorar ne odbijam, da mi kolko-toliko pokrije troškove ovog hobija.
Ipak, moje mišljenje je da su to dvije stvari koje se ne trebaju uspoređivati, što prvenstveno temeljim prema vremenu objave.
Blog je midij na kojem se umotvorina može obajaviti u roku od 3-4 minute (ako je domaćin dežuran), te se može biti vrlo aktualan, dok se za objavu u listovima, čeka više dana pa i mjeseci, u ovisnosti o učestalosti izlaženja, tiskanju, odnosno uredništvu i pripremi materijala. Često u "šumi" suradnje, poneki kvaliteni radovi se zagube, te ih uhvati "plijesan", te više nisu za "konzumiranje".
Dakako, "kašnjenja" može biti i na blogu, osobito ako domaćin ima druge i važnije obaveze. Na primjer, preklapanje ovogodišnjeg SES-a i završetka OI, razlog su što će nekolicina uradaka na temu OI RIO 2016 biti objavljena naknadno, mada su poslani na vrijeme. Ipak oni više neće biti aktualni i pitanje koliko će biti zanimljivi rješavačima.
Dakako, bez grižnje savjesti, neke svoje uratke sam poslao u hrvatske listove, i ako zadovolje uredničke kriterije, bit će objaljeni, ali vjerovatno će morati čekati red, a za honorar kako bude.
Prvo i osnovno, mislim da je saradnja blogova i enigmatskih listova korisna i jednima i drugima. To se pogotovo ogleda u konstruktivnim diskusijama po nekim temama. Redakcije blogove mogu posmatrati kao oglasne table i tribine na kojima se pretresaju neke teme, a blogovi objavljivanjem priloga iz novina obogaćuju sadržaj.
2. Sve je stvar dogovora. Uvijek se raspitam kod redakcije da li postoji kakva zabrana objavljivanja nečega što je objavljeno na blogu. Do sada nisam dobio odgovor da ne može.
3. Davno smo nametnuli sebi (za razliku od karikaturista npr.) da se jedan enigmatski prilog objavljuje JEDNOM u JEDNIM novinama. Mislim da je to odavno prevaziđeno. Evo najnoviji primjer je ono objavljivanje naših ukrštenica koje su objavljene u "Blicu" a već su objavljene u "Alo". Mile Janković nas na svom blogu upućuje na ugovor u kome stoji da izdavač može do iznemoglosti da objavljuje iste skandinavke, a da ne plati honorar. Zašto onda autor ne bi mogao istu ukrštenicu objaviti u više listova?! Naučeni smo da to ne radimo, i u principu ne radimo, ali u zadnjih nekoliko godina lično sam korigovao svoj stav prema tome. Zapazili ste da iste priloge objavljujem (objavljujemo) u više listova. Listovi se teritorijalno ne poklapaju, a uz to imam dozvolu svih redakcija da to radim, te to i radim. Honorari jesu mali, ali ako se npr. jedan rebus objavi u čestiri lista ( 4 x malo = solidno).
4. Takođe, zagovornik sam i prakse da se neki kvalitetni prilozi objavljuju i na više blogova.
Naravno, sve naprijed izrečeno podrazumijeva pristanak autora, uredno potpisivanje, a poželjno je (kada može) navesti gdje je prvi put objavljeno.
Ja dvojbe nemam. Ne sastavljam mnogo, pogotovo ne premetaljke, pa je kod mene to jednostavno. Mislim da se isti rad može objaviti i na blogu i u časopisu.
9 коментара:
Ukoliko postavka anagrama ne odgovara uređivačkoj politici
enigmatskog magazina u kojem objavljujem onda mi je prilično
jednostavno opredijeliti se. Također, jednostavno je i
ukoliko je anagram na ekavici. No, kako odoljeti kakvom-takvom
honoraru za isti te ga ipak objaviti na blogu? Moram priznati
da nisam objavio puno takvih anagrama ali poštujem one koji jesu.
Tipičan primjer je briljantni anagramist Zdenko Capan koji je
na ovom blogu objavio mnoštvo takvih, kako klasičnih, tako i
onih u obliku pjesme po čemu je raritetan. Postoje i mnogi drugi
autori s ostalim zagonetkama, da ih sad ne nabrajam, mnogo ih je.
Čini mi se da je odgovor - UŽITAK!
Svi volimo ovo što radimo, a pohvala eminentnih kolega na blogu,
pa čak i konstruktivne kritike uvijek dobro dođu.
Ja ne razumem dilemu. Rad koji se objavi na blogu može da se objavi i u časopisu, nema tu nikakve prepreke niti zabrane od strane nekog urednika. Dakle- objaviti i na blogu i u časopisu, nije bitno kojim redosledom.
Dejane, ne slažem se s tobom. Smatram da nije profesionalno
objaviti isti rad na blogu i u enigmatskom časopisu.
Možda to toleriraju urednici novina u kojima ti objavljuješ
ali u hrvatskim novinama bi za to dobio "žuti karton".
Iznimka je ukoliko autor ponovi takav rad NA VLASTITOM blogu,
to bi već moglo proći, naročito ako postoji pristojan vremenski
odmak od objavljivanja takvog rada ZA HONORAR.
Željko, to je tvoje pravo, tvoj pristup i ja to poštujem.
Ja nemam takav pristup, ne smatram da to nije profesionalno, jer blog prati 300 - 400 ljudi, časopisi imaju mnogo veće tiraže i ne vidim tu ništa problematično, to su za mene različiti svetovi. Moje iskustvo govori da urednike (i hrvatske) ne interesuje da li je neki rad ranije objavljen na internetu kada planiraju da ga objave u štampanom obliku.
Profesionalan sam kad su u pitanju radovi u časopisima (štampanom obliku), dakle kad mi se pojavi rad u ˝Feniksu˝ onda je on tu premijerno objavljen i biće samo tu i nigde više od štampanih izdanja.
Mislim da Jozićeva nedoumica ima smisla ako govorimo o enigmatskim novitetima, ekskluzivitetima, raritetima i sličnim - etima. Zapravo, ovde je upitna samo situacija kada se jedan rad najpre objavi na internetu tj. blogu, pa tek onda u novinama (u obrnutom slučaju nema mesta čak ni za dilemu - zašto se na blogu ne bi pojavilo ono što je već izašlo u novinama?! Ako je reč o aktuelnom broju - to je neka vrsta reklame, ako je rad zastareo - onda repriza služi podsećanju).
Kada govorimo o običnim, svakodnevnim, takoreći potrošnim radovima (koji lako bivaju pregaženi režimom izlaženja), mislim da nije naročito bitno u kom će se mediju najpre pojaviti. Prvo, kao što je rekao Minić, broj pratilaca blogova je (još uvek) daleko manji od broja čitalaca štampanih enigmatskih medija, a drugo, preklapanje je minimalno. To znači da samo mali postotak rešavača (s olovkama) posećuje blogove (koji su prevashodno sastajališta enigmata, tj. autora i drugih zagonetača), pa bi ta većina bila uskraćena za radove koji su joj upravo i namenjeni ukoliko bismo smatrali neprofesionalnim premijerno objavljivanje na blogu.
A uzgred, mi u Srbiji smo, na sreću, pošteđeni glavobolje: niti imamo gde da objavljujemo, niti se ono što bogzna kako i bogzna gde objavimo honoriše. Dakle, kod nas je sve besplatno (ili se svodi na nekakav restl od uredničke plate... glupo je i smešno te iznose nazivati honorarima, pre se može reći da je to simbolična socijalna pomoć), a samim tim što radimo džabe (tačnije: ja više ne radim, ali možda sam nekad pomenuo da sam samo prokletoj Politici darovao oko 400 A4 stranica, ostalo još nisam sabrao), ne može se ni govoriti o profesionalizmu (jer taj pojam, dabome, podrazumeva isključivo rad za pare iliti pare za rad). Mi možemo iz hobija da izdržavamo urednike ili da, takođe iz hobija, objavljujemo na blogovima, a tu konflikta nema.
Nekoliko mojih anagrama i rebusa, objavljenih ovdje i kod Jovana nisu objavljivani u časopisima, a po mom skromnom mišljenju, mogu i tamo proći.
Držim da je za to potrebna saglasnost autora, a honorara i onako uglavnom nema.
Pozdrav!
Kao prvo, enigmatikom se bavim iz hobija, i bitnije mi je da se u mojim radovima prepozna kvalitet i kao takvi ugledaju svijetlo dana, nego hoće li biti honorira. Da se razumijemo, honorar ne odbijam, da mi kolko-toliko pokrije troškove ovog hobija.
Ipak, moje mišljenje je da su to dvije stvari koje se ne trebaju uspoređivati, što prvenstveno temeljim prema vremenu objave.
Blog je midij na kojem se umotvorina može obajaviti u roku od 3-4 minute (ako je domaćin dežuran), te se može biti vrlo aktualan, dok se za objavu u listovima, čeka više dana pa i mjeseci, u ovisnosti o učestalosti izlaženja, tiskanju, odnosno uredništvu i pripremi materijala. Često u "šumi" suradnje, poneki kvaliteni radovi se zagube, te ih uhvati "plijesan", te više nisu za "konzumiranje".
Dakako, "kašnjenja" može biti i na blogu, osobito ako domaćin ima druge i važnije obaveze. Na primjer, preklapanje ovogodišnjeg SES-a i završetka OI, razlog su što će nekolicina uradaka na temu OI RIO 2016 biti objavljena naknadno, mada su poslani na vrijeme. Ipak oni više neće biti aktualni i pitanje koliko će biti zanimljivi rješavačima.
Dakako, bez grižnje savjesti, neke svoje uratke sam poslao u hrvatske listove, i ako zadovolje uredničke kriterije, bit će objaljeni, ali vjerovatno će morati čekati red, a za honorar kako bude.
Ovo pitanje može se posmatrati višeslojno.
Prvo i osnovno, mislim da je saradnja blogova i enigmatskih listova korisna i jednima i drugima. To se pogotovo ogleda u konstruktivnim diskusijama po nekim temama. Redakcije blogove mogu posmatrati kao oglasne table i tribine na kojima se pretresaju neke teme, a blogovi objavljivanjem priloga iz novina obogaćuju sadržaj.
2. Sve je stvar dogovora. Uvijek se raspitam kod redakcije da li postoji kakva zabrana objavljivanja nečega što je objavljeno na blogu. Do sada nisam dobio odgovor da ne može.
3. Davno smo nametnuli sebi (za razliku od karikaturista npr.) da se jedan enigmatski prilog objavljuje JEDNOM u JEDNIM novinama. Mislim da je to odavno prevaziđeno. Evo najnoviji primjer je ono objavljivanje naših ukrštenica koje su objavljene u "Blicu" a već su objavljene u "Alo". Mile Janković nas na svom blogu upućuje na ugovor u kome stoji da izdavač može do iznemoglosti da objavljuje iste skandinavke, a da ne plati honorar. Zašto onda autor ne bi mogao istu ukrštenicu objaviti u više listova?! Naučeni smo da to ne radimo, i u principu ne radimo, ali u zadnjih nekoliko godina lično sam korigovao svoj stav prema tome. Zapazili ste da iste priloge objavljujem (objavljujemo) u više listova. Listovi se teritorijalno ne poklapaju, a uz to imam dozvolu svih redakcija da to radim, te to i radim. Honorari jesu mali, ali ako se npr. jedan rebus objavi u čestiri lista ( 4 x malo = solidno).
4. Takođe, zagovornik sam i prakse da se neki kvalitetni prilozi objavljuju i na više blogova.
Naravno, sve naprijed izrečeno podrazumijeva pristanak autora, uredno potpisivanje, a poželjno je (kada može) navesti gdje je prvi put objavljeno.
Ja dvojbe nemam. Ne sastavljam mnogo, pogotovo ne premetaljke, pa je kod mene to jednostavno. Mislim da se isti rad može objaviti i na blogu i u časopisu.
Постави коментар